Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

137

преговорима с пашом, не позивље на покровителство Русије, док се несврше преговори: Међутим паша београдски наваљивао је да се испуне његова захтевања, којима је он додао још једно, да Срби начине за турску војску у београдском граду велике чамце на Дунаву. Милош и о томе пзвести Строганова преко Германа. Строганов одговори на те нове жалбе захтевањем да му се пошљу сви пређашњи преговори с Портом. „Кад би ви, поштовани господине, писао је он Герману, послали мени верне копије од она сва четири Фермана, у којима су означене дужности Србије према Порти, онда. бих ја могао дати корисне савете шта да се ради и како да се ради; а сад морам само да нагађам и да чиним једне предпоставке. Понављам вам пређашњу молбу, да слоните г. Милоша Обреповића да ми пошље сва акта о оним стварима, за које тражи мога савета п заузимања јер та акта ја не могу овде добити. Тада бих ја био у стању, знајући све потанко, користовати се сваком приликом и радити са успехом. Русија саветује г. Обреновића и друге ваше војводе да се владају мирно, али она непрестаје бранити права српска, ако сеу чему год оврње. Нека врховни вожд с поштовањем, али и са енергијом престави аши, а у случају потребе и самом султану, да Срби немогу испунити оно што захтева паша, јер је сад незгодно време за тај рад. Разлози, које је он представио у писму, са свим су уместни и снажни, Нека он за све то означи умерену цену и да ће он водити бригу да се све тачно исплати, нека све то учини благовремено и притом свечано. Тада порта неће моћи таку праведну представку сасвим одбпти. За тим Отроганов говори и пређашњим уговорима између Срба и Турака, п каже да онај уговор од 1806. године тиче се граница између Орбије и Турске и забране Турцима да живе у Србији, а други уговор од 1815 године тиче се других много важнијих права.

Милош као да је био задовољан заузимањем Сроганова за права српског народа, па му изјави жељу, да порта призна насљедство књажевске „власти у његовој породици; али му Отротанов отворено одговори да се неможе Око тога заузимати. „Није сад време да се то тражи, него права народна“. приметио је Отроганов у писму од 2) Јануара 1819 године.

У јесен 1818 године међу људма, који су одржавали врховног вожда, пронесе се глас, да се турска оружа и спрема да упаднеу Србију, јер је бајаги на Ахенском конгресу решепо да Турска расправи српске ствари по своме пахођењу. Строганов морао је о томе обавестити Милоша преко Германа ; у писму свом од 1 Фебруара. 1819 године он вели ово: „Ти гласови који узнемиравају Србе; немају никакве