Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

188

вероватности, и пуштенису вероватно непријатељима народа вашег. Ахенски конгрес није ништа већао о Турској ни о Србији, задатак је конгреса био да утврди мир међу хришћанским државама. Турско правителдство и непомишља да прекида с Русијом добре однотаје, а то би морало одмах следовати чим би оно упало оружаном силом у Србију. Августјејши покровитељ неодваја дела српска од руских. једна и друга иду једним правцем и морају се свршити заједно“. Но при свем том у Крагујевцу нису били спокојни. Турци почели су пљачкати погранична села српска, а то је сматрао Милош и његови саветници као весник велике Турске војске против Србије и нове борбе с Турцима. Милош опет извести руског посланика о тим својим слутњама. Строганов у пшему свом од2 Августа 1819 године увераваше по други пут, да се Срби нимало не боје напада од стране Турске. „Турско правитељство, вели он, не може сакрити од мене своје намере. Ја бих сам похитао да вас пзвестим, кад би се ма што покушало против вас, ади о томе нико и не мисли. Свако насиље које би вам Турска учинила, Русија би узела за јавно нарушавање мира. Султан и његови министри знају то врло добро, па се клоне п саме сенке тога. Но допустимо п то што је не могуће; допустимо да Турци почну умножавати војску по градовима п да неке чете допста пређу у Србију. У таком случају нека врховни вожд свечано протестује против тога код београдског паше и одмах пошље депутацију у Цариград султану, а у исто време нека тачно извести мене о свему што се догодило. Тада ће се он уверити хоће ли Русија допустити да се газе права српског народа и хоће ли употребити све мере да осигура спокојство у земљи српској“. Кад Милош добије то писмо, он одмах одговори Строганову (20 Августа) п замоли га да у будуће не посредно њему пише. Том приликом он се жалио на Турке, како они утврђују град са дунавске стране п како потајно кују заверу против његова живота, о чему су га известили из Аустрије и Цариграда. Што се Милош бојао потајног убиства то није било без основа, јер он је добро знао, да су Турци у београдском граду често на то помишљали. При том Милош је знао и то, да и међу самим Србима има их много, који су били не задовољни п којп су увек готови били на заверу против њега; а знао је такође и то да су српски поглавари често падали у борби партаја и да је пре две године потајно убијен Карађорђе чим се вратио из Бесарабије. Милош је и сам савлађивао своје противнике убијством. Барон Строганов у свом првом писму непосредно Милошу (од 16 Септембра 1919 године) објашњавао је поправке београдске тврдиње