Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

140

може много лакше свлонити да пристану и на његова лична захтевања. Накратко: треба најпре уредити народна дела, па онда се те надати успеху и за своја лична: без тога не можете се надати нпкаквом успеху, него само позном вајању. Ви сте тражили од мене савета; ја вам га дајем усрдно и искрено. Ви можете представити паши, па и самој порти, да Русија прима учешће у српским стварима само с тога, што Порта није још испунила осму тачку букурешког трактата, п да султан лако може уништити руски утицај, ако само потврди нама обећана права. Уверите га да ћетиме народ бити заДовољан и неће тражити заштите код страних држава. Одговор турске владе показа ће вам јасно, колико је она искрена према вама п пароду српском“.

У то време почеле су неке европске новине говорити, да Русија намерава установити једну комисију од турских и руских дипломата, да. определи смисао букарешког трактата, и по узајмном договору да га изврши. Порта као да се бојала, да јој Руслја непребаци, што је нарушила осму тачку тога трактата, која се тиче Србије. Под утицајем таких гласова п писама барона Строганова, Милош Обреновић пошље одмах нарочиту дапутацију у Цариград, са одсудним захтевањем да се осма тачка букурешког трактата пспуни. Осим тога, он је хтео обуставити плаћање данка, под тим изговором, што није тачно одређена сума; питање о наследству, за сад остави на страну. Кад се Строганов о свему томе извести, он пошље 20. Априла 1820 године писмо, у ком је саветовао Милоша да необуставља данак, јер то може пмати рђавих последица, п да му тачно определи праве жеље народа српског. Даље Строганов препоручивао је, да у „преговорима с Портом пе спомиње Русију, и ако би дао Порти могућност да се покаже, да она сама хоће да пспуни жеље народа српског.“ Међу тим Строганов дозна п то, да Милош хита да час пре пошље депутацију у Цариград и да је за депутацију одредио свога брата, па 15. Априла пише Милошу, да нешиље свога брата, него друге Србе. А већ 3. Маја Милош Обреновић јавља (Строганову да је цослао депутацију од ових српеких старешина: Павла Оретеновића, Ђорћа Поповића — 'елеша п Леонтијевића, п при том модпо је руског посланика да буде на руци српској депутацији п управо да их руководи у преговору с Портом. „Ја поверавам судбу моју п мога много напаћеног народа нашем покровитељу, за кога је народ српски готов жртвовати и последњу кап крви, а руковођење пословима српским остављам вашој мудрости“, — таким речма завршио је Милош своје писмо к СОтроганову,