Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

141

Но при свем том депутација кад дође у Цариград, преда молбу Судтану, 7. Маја без предходног састанка и договора са Строгановиш. Због тога Строганов пише Милошу и каже му: „Све то даје право Порти да расправи српско питање простим Ферманом или хатишерифом, у ком ће се споменути две и три тачке молбе, па ће онда послати комесара у Београд да народ на то свлони и принуди на заклетву и после ће одговорити Русији, да су сами Срби пристали на то.“

Строганов се надао да ће српска депутација донети са собом материјала, да се састави ваљана представка султану о српским правама: али на место свега тога к њему дође 12. Маја само један члан депутације Леонтијевић. На питања Строганова, он није умео да одговори; с тога Строгапов позове другог депутирца Ђорђа Поповића Ћелеша, но овај пије смео да иде у дом руског посланика, да не би навукао на се подозрење порте. Тада Строганов замоли депутацију да му писмено објасни ствар. Леонтијевић донесе му копију молбе, коју су поднели султану и распис данка, који Срби плаћају. Наравно да је Строганов за то знао и без Леонтијевића, па му посаветује да и недолази к њему, ако нема ништа да му покаже. Герман јави Милошу како је Строганов незадовољан тим поступком. Милош одмах, 15. Маја, одговори Отроганову на његово писмо од 2. Апр. кријући од њега и у тај мах своје праве намере. „Поштовано писмо вашег превасходства из Бујувдере, од 2. Апр., имао сам част добити преко нашег депутата Германа. Ив тог писма видео сам, поштовани господине, да по вашем усрдном и благоразумном поступању, дела наша добро успевају код Порте, јер височајши покровитељ наш, самодржац целе Русије, по вашим извештајима расположен је да истински потпомаже нашу ствар и да жели осигурати наследственост мога звања, чим буду призната и утврђена права, преимућства и унутрашње устројство Србије. По вашем савету, поштовани господине, да не бих шкодио будућем нашем раду у тој ствари и да би као ми сами дела наша радили, ја сам послао из средине наше посланике у Цариград с молбом од стране народа на име самог султана. Но бојећи се лукаве политике турског правителства , ја сам препоручио, да буду с вама у тајном споразумљењу и да све раде по вашем савету; о свему томе ја сам имао част да вас потанко известим у писму мом од 15. Априла. Но кад сам примио ваше писмо од 2. Априла, ја сам послао нарочитог човека у Дариград и преко њега поновио пређашњи налог по“ сланицима нашим, Ја сам већ добио извештај да су наши посланици срећно приспеди у Цариград и да су већ предали; молбу од стране