Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

148 и Порте у Букурешту 1812. године. Поглавита, места и утврђени шанчеви, којима су обележене границе јесу: Дрина Сава и Дунаво сатри стране деле Србију од других држава. Јужна страна, била је означена, овим поглавитим шанчевима: Први шанад био је на Рачи код Дрине, 2,, на Ивици, 8., на Шаргану, 4., на Златибору, 5., на Јавору, 6., на Голији, 7,, на Јовику, 8., на Копаонику, 9. на Боговцу, 10., на Јанковој клисури, 11., на планини Јастрепцу, 12., на Шиљаговцу, 13., на Делиграду, 14., у Бањи, 15., у Гургусовцу, 16. од Гургусовца Тимоком реком до Дунава. Ово је најважнија тачка Србије због саобраћаја са Влашком. Овим тачкама ограничена Србија може плаћати султану милијун и по или п два милијуна гроша годишње. Под том сумом ја разумем: порезу, харач, цигански харач, мадем, мукаде, ђумрук, скеле, чибук и спахијско. Накратко, све што Србија мора плаћати цару, и свима чиновницима и становницима, којима дозволи цар, па ма како се они звали.

У овако важном делу, да би потпуно изјавио вашем превасходству наше мњење, и нашу верност и преданост к височајшем престолу сверосијском, ја сам увидио потребу послати к вама са овим депешама нашег пуномоћника Германа и заповедио сам му, с дозволењем вашег превасходства, да станује код вас ипо вашем упутству да се потајно договара са послаником нашим у Цариграду. Како овог нашег депутата Германа, тако и правац послова мојих и отачаства, мога, поверавам вашем, поштовани господине, руковању“.

У почетку Јулија делутација српска у Цариграду добила је две нове инструкције од Милоша. Њих је донео сам Герман. У једној је стајало да депутација моли турско правителство да пошље у Орбију нарочитог комесара; а у другој инструкцији налаже се депутадији да поднесе на ново молбу султану. Пошто је послао те инструкције, Милош одмах пошље Отроганову писмо из Крагујевца од 24. Јун., у коме изјављује да не одобрава пређашње поступке депутације. „Погрешка коју је учинила депутадија, велика је, — говорио је он у том писму; — она ми је учинила велико незадовољство. Неопредељеност молбе Милош је објашњавао запетим стањем између Срба и Турака,у коме „треба много лавирати, док се дочека да сени Русија умеша или Док Порта сама, за жели да се и Русија умеша, па већ онда треба приступити формалном преговору“. У том писму молио је Милош Строганова, да он састави простран пројект молбе о правама српског народа, који би се мого поднети комесару, ако таког Порта пошље у Београд. Али на место подпуног материјала, неопходног за такав пројект, на место пређашњих договора Орба са Турцима, врховни вожд прибележио је у