Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

144

писму неке злоупотребе Турске на границама србским, иу исто време молио је Строганова, да му да упутство како ће у напред поступати, „Вашег спасоносног савета увек ћу се држати, п непрестано захтеваћу од Порте комесара, захтева ћу до крајности“. Но баш те крајности и није желео Строганов. Видећи да је посао српске депутадије у Цариграду доста покварен, да се потпун пројект о правама. српским неможе саставити по том оскудном материјалу, Строганов препоручи Герману и самој депутадији да се држе пређашње пнструкције Милошеве, то јест, да моле турско правптелство да пошље у Београд нарочитог комесара и тамо ш њиме да воде преговоре о српским правама.

Строганов о свему томе извести Мплоша плсмом својим од 15. Јудија 1820. године.

„Мени се чини да ће боље бити за успех ваше цељи, да ви наново предате молбу у Београду и тамо наставите преговоре. Лако може бити, да Порта неусвојп све тачке моје молбе. Неке ће она одбацити, неке треба ће даље објаснити, пили у некима нешто попустити. Све то, изазваће преговоре, које ви, искрено да вам кажем, не можете поверптп депутацији. Само ви. у договору са другим старешинама, народним, можете радпти такав важан посао. ( тога би желео да се у Београду, а не у Царпграду преда друга молба, п да се ради тога пошље комесар у Србију. Одмах чим дође комесар треба да му представите све неправде које чине Турци п да га молште да одклони то, јер без тога ви неможете стушшти ш њиме нп у какве преговоре. Како ради преговарања, тако п ради поднашања молбе потребна је слобода. А може ли бити слободе, где је с једне стране насиље, а с друге страдање и страхр Ако се непрекрати насиље, онда се може народ принудити да пристане на све; али тако пристајање није драговољно, п таким начином нови поступци Портини са Србима биће у противности са њеним свечаним обећањима“.

Но Порта непошље нарочитог комесара у Србију, већ пошље простог мубашира и по њему Ферман, који далеко није одговарао жељама руског посланика. Јављајући о томе Милошу, Строганов се опет жалпо њему на лакомпсленост српских посланика и у опште њихову невештпну радити такав посао. Затим враћајући се на Ферман Портин, СОтроганов примећава ;

„Није миш потребно да млого доказујем, да садржина Фермана мало одговара надама п користима српског народа.

Ви морате са најразумнијим старешинама размислити о томепс поштовањем, али енергично, одбити ту привидну погодбу Порте са