Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

157

све, и ако свемилостивјејши господар одобри именовану суму новаца, нама и оближњим народима, похитајте да нам што пре новце пошљете, како би могли на време набавити што нам је од преке потребе за рат; јер ја и моји једноверни и једноплемени суседи нестрпељиво очекујемо рата између Русије и Порте.

„Друго, по савету вашег превасходства, како да се владам односно г. Миловановића, који је приспео амо и кога захтева паша београдски, могу вас уверити, да се речени г. Миловановић без сваке опасности у моме дому налази.

Најзад, ја нисам пропустио дати налог нашем депутату г. Герману да извести високог покровитеља и његово министарство о гласовима, који се распростиру по Београду и суседној Маџарској и који ме јако узнемиравају, а на име, да је бајаги Русија пристала да се Србија присаједини Аустрији. Ваше превасходство, кад ми погледамо на историју нашу од пада српске државе 1889. године па до сад; насиље које је учинила Аустрија према нашем последњем деспоту Ђорђу Бранковићу 11. који је аустријском двору учинио велике услуге, па га опет аусријско правителство бацило у тамницу, у којој је и бедни живот свој окончао; кад промотримо какве је услуге Аустрији учинио народ српски у сваком рату, који је она предузимала против Турске, јер су Срби увек били предстража њене војске; а при закључивању мира она није удостојила ни спомена народ српски, него га остављала на милост инемилост саме Порте. И најпосле године 1813. народ наш био је побеђен великом силом турском, па ослањајући се на ласкав позив бечког двора и на своје више пута учињене томе двору услуге, прибегне у Аустрију и стави се под њену заштиту; но аустријско правителство опљачка народ и његове старешине, принуди народ да у таком месту издржава карантин, где је била вода до колена, и тамо ужасно је било гледати како се даве нејака деца, коју испусте матере из руку; мртваде нису дали саранити док се не плати место где ће се закопати. Кад већ народ издржи на таком месту карантин, онда се почне скитати тамо амо, јер нигде му нису дали да се насели и стани, те тако скитајући се многи помру од зиме и глади. Старешине наше побаца, у тамницу, у којима би и живот свој окончали, да их није моћна рука високог покровитеља избавила и у своју земљу довела. Народ доведен до крајности и видећи да аустријска влада гледа на то равнодушно, предасе на великодушије овлојеђених Турака; но и Турци га лепше приме. Тако је, поштовани господине, био награђен народ наш од аустријског двора, што му је таке услуге учинио.