Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

158

„Орби који су се поодавно преселили у земље аустријске парсвине, лишени су свију својих привилегија, које су скупоценом крвљу својом заслужили код пређашњих императора, и сад трпе велико гонење за своју веру. Осим овог што сам напоменуо има још много којешта што трпи наш народ од злоковарног аустријског правителства, а кад на све ово обратите пажњу, ваше превасходство, ја мислим да ћете се согласити самном, даје нашем народу боље трпити пређашњег тирана, него подпасти новом и примити оне окове, које спрема аустријски двор. Но ја се уздам да свемилостивјејши покровитељ, о благоволењу кога сте ми писали, не ће допустити да се српска дела расправе друкчије, него у интересу једноверних народа, која имају право на закониту заштиту његова величанства. Уздајући се на обећања високог монарха, ја узимам слободу казати, да у случају ако би аустријска влада, ма под каквим изговором ступила с војском у наше земље, ми ћемо се сложити с Турцима па заједнички одупрети се том злобном непријатељу нашег рода.

„Ми, Фала Богу, за сад налазимо се у миру и тишини и народ наш занима се пословима. Турци истина сви су спремни, но далеко су од наших граница п пду против Грка. Ја ласкам како београдском тако и другим пашама и они, чиними се, имају поверења према мени, но ја се неослањам на њихово поверење и предузимам све мере да не паднем у њихове лукаве замке.

„Ја сам вам укратко представио садржину моје молбе, у којој сам тражио извесну суму новаца из касе нашег височајшег покровитеља, у којој самјавио да јег. Миловановић осигуран од опасности у мојој кући, да сам ја согласан са г. Пини и да сам одложио шиљање моје кћери за друго згодније време, као и долазак мога рођака. Напослетку, да сам уверен о благоволењу и расположењу императора, који жели утврдити благостање Орбије на сталном и корисном основу. Уверио сам се такође о неистинитости поменутих гласова, Представпо сам увреде и гонења, која често чини народу српском аустријско правителство. Даље, да ја и народ мој, по милости Божијој и нашег великог покровитеља, налазимо се у мирном стању, и ја сам поставио себи за правило владати се по савету, који сте ми у име императора дали од 11. Октомбра прошле године; на случај опасности одмах ћу се јавити његовом превасходству г. Пини и тражићу савета у тога ваљаног и цару верног чиновника. Овоме додајем још и то, да ваше превасходство непрестане давати нам по свом нахођењу корисне савете, и да све ово представи императору п да буде заступник бедног народа пред височајшим престолом“. (197), Кад је то писмо стигло у