Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

159

Петроград, Строганов био је већ спреман да иде у Карлсбад да се лечи минералним водама. Јављајући о томе Милошу у писму свом од 10. Јулија и праштајући се ш њим за све време свога бављења за границом, он је молио врховног вожда да ступи у преписку са Несилроде и напослетку известио га да ће за Цариград назначен бити Димитрије Васиљевић Дашков. Писмо то добио је Милош 7. Септембра 1822. године.

Сад је настало за Милоша време мирног рада. Београдски паша није био од оних који су гонили хришћане, нити је одобравао њихове претензије на политичну слободу. Нико од турске стране није желео са Србима рата, а опет Срби нису се могли уздати у рат. Добивши толике користи путем мирних преговора и вештим понашањем према пашама, Милош, по самом карактеру своме, није се могао поверити променљивој срећи оружија. Сама порта, велике државе и јавно мишљење Европе, занимали су се грчким питањем, од решења кога зависила је будућа судбина, источних Хришћана. Сав образовани свет обратио је пажњу на јуначку борбу становника Мореје против давнашњих угњетача њихових. Србију слабо су и познавали; њу су походили само они путници, који су се интересовали новим животом, који се одпочео у том удаљеном крају Европе. Но пре или после Србија је морала постати важном тачком, потпором и средсредом свију јужних Оловена. За њу је потребан био мир унутра и немешање страних држава с поља, па да се утврди и развије своје силе. Ни одважна. борба, као у време Карађорђева устанка, ни утицај руских дипломата на унутрашње стање Србије, а још мање нечисто уплетање Аустрије, није могло бити од таке користи Орбима, као дуготрајни мир и унутрашња делатност, тиха и једва приметна, но слободна, од сваког страног утицаја. Така делатност и била је у духу повог вожда, Орбије и он је потпуно користовао се згодним за њега приликама. Он је престао од сваких даљих тражбина путем преговора, знајући да, судба Србије зависи од општег тока европских ствари и старао се да се позна са политичким стањем европских држава. Он је био човек без сваког образовања, али је веома ценио образованосг, па је окружио себе Србима, који су добили васпитање у Аустрији; по савету Вука Караџића, он је заповедио њима, да му причају садржину свега што су прочитали у ввропским новинама и да му у кратко изложу садржину дела најзнатнијих тада публициста, а такође из историје, географије и народне економије. Будући обдарен пространим памтењем, он је брзо саставио себи појам о могућству и богатству разних европских држава, а такође и о историји и разним трговачким одно-