Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

279

штење да се разговори с Милошем: он клекне на колена пред књазом, па га преклињао својом љубављу на спрам њега и Србије да се окане такве ужасне намере, па га је уверавао, да му је народ одан, али је оманут, него ће се све то свршити тиме, да ће се народна јарост окренути против оних, који су га оманули; у сваком случају, заврши Коца, то се не може опростити да ви бежите, без икакве борбе са неблагодарним бунтовницима. Сви остали, који су пратили Милоша, изјаве, да и они мисле као што Коца мисли, осим Јоксиног противног доказивања, на које књаз не обрати пажњу већ се поврати у Пожаревац; одмах изда заповести смедеревском округу (где је пре године дана онако просто и братски поступао с народом), позивљући све, да се наоружају и похптају њему. Пред вече, тога истог дана» приспе му Јованча Спасић са једном четом наоружаних људи; остале су очекивали сваке минуте. Појаве се и други докази, како народ воле Милоша: Капетана Милутина, кији је пређе искварио планове завереника, па и опет доцније ступио у дослух с њима, ухвати једна гомила народа, коју је он позивао да се удружи са завереничким устаницима. Милосав Здравковић у Ресави пзда заповест, да се сви наоружани људи одма крену за у Крагујевац, али добије одговор: да се нико неће маћи док не добије нарочиту заповест од књаза. Други сердари и капетани, који су учествовали у завери, смисле да је боље попричекати док виде каквим ће правцем потећи радња њихових созаклетника и реше, да се не покоравају заповести, коју издаде Протић у име врховнога суда. Они пак сердари, који ништа нису знали о завери заишту упутства и објаснења од оних људи, које су држали да су књажеви пријатељи. Јагодински устаници, које је кренуо и довео у Кратујевац Милета, кад виде да нико не долази на велику скупштину о којој су говорили завереници, почну викати на превару и почну да се разилазе мало по мало. Само Милета, који је имао врло велики уплив па покренути народ могао их задржати, да се сасвим не разбегну. Вучић је опет иепрестано долазио у скупове незадовољника п нудио им своје посредовање у преговарању с књазом, у чему га још више утврди долазак из Пожаревца сердара Вула Глигоријевића, кога је послао књаз да дозна шта намеравају побуњеници. Пре него-ли што су хтели одговорити Вучићу на његове предлоге, завереници искупе све чиновнике, бивше у Крагујевцу, такође кнезове и кметове из вароши и околних села, не питајући какве су партаје, па им објаве узроке, који су их приморали да устану, уверавајући их да онп воле своје отачаство и да су њихове намере чисте. Али Ђорђе Протић који се никако није могао уздржати, а да не напада на Милоша,