Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

274

развеже своју врећу мржње на књаза, и у дугачкој беседи старао се да представи Милоша као тиранина, који поступа горе са својим подајницима неголи с робовима, а за доказ тога, наведе њиме самим претрпљени бој пре осам тодипа, па је доказивао, да су бунтовници устали за праведну ствар, и да су дужни сви добри отечествољубци да се пскупе под један барјак, те да збаце тпранпна, јер доклен је он жив, у Србији неће битп мира ни слободе. Протић је заборављао, да се тирани не могу да држе без помоћи материјалне снаге, без чете, која би им била лично и слепо предана и зависила само од њиг; а Милош није имао такву грубу силу и ослонац: његово се зна= чење оснивало на заслугама учињеним земљи м народу; његова власт над старешинама није извирала пз његове једне само личне надмоћности и превосходства над њима, већ је такође она пзвирада из наРодњег предпочитовања, које му народ показивао наспрам других старешина, а у неколико п из узајамне подозривости п зависти самих старешина једног наспрам другог. Протићева необазрива вика изазове порицање тога скупа и први Милета Радојковић протестира противу замишљаја не само на живот Милошев, већ п противу смишљаја на књажево достоинство и изнова објави, да се он примио старешинства, над усташима само с том намером, да склони књаза да олакша народу терете. Већина чланова бивших на томе састанку изјави, да се сасвим тиме слаже. Најзад и Давидовић, који је био на томе састанку, предложи питање: шта незадовољници захтевају од књаза р Они одговоре, да су хтели с оружјем у рукама да изнуде неке административне реформе, а такође да се пзда ЗаконшЕ грађански и кривични, чиме би се обезбедиле њихове личности п имање. Тада их Давидовић почне убеђивати, да се већ одавно спрема припремна. радња за те реформе, што се не може израдити ва један дан; обећа им у име књаза, да ће скоро бити уништен кулук п да ће се народ курталисати других тешких дација п објави, да ће бити сазвана Фебруара месеца велика народна скупштина, којој ће се поднети устав који ће задовољити све жеље, које су они исказали. Беседа ДавиДовићева изазове јаку вику одобравања, а беседник се обрати завереницима с речма, да распусте војску п да припадну књажевој милости. Но овај његов савет онл неприме. Бунтовници су хтели држати се под оружијем дотлен док се не увере, да је књаз спрам њих мирно расположен. Они су чак захтевали, да се одма искупи скупштина п она би одма решила сва несагласија. Би решено да се селопе услови помирења с књазом; изнесу пет чланака: слобода лична, имаовна, светиња части, суђење до закону п владајући устав,