Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

486

(422) (198)

(258)

(585)

важан чиновник обећао по жељи Милоша итрати главну улогу придворне будале за 200 дуката годишње, о сортирању свиња за продају, о вудучењу вњазу, не само сељана, већ п трговаца и чиновника, о његовом провођењу времена у пожаревачкој башти са женскињама пштд. О материјалном стању Србије српске старешине показале су, да је било стајаће војске 2268 човека, п то: пешака 1969, коњаника 157 и топција 187. На ту војску потрошило се од 28 Апрпла до 26 Октобра 1887 године 668.882 гроша и 24 паре; од те суме утрошено је на музику 18.749 гроша п 28 паре, на лекаре 11.764 гр. Стање народне блатајнице било је овакво: од 28 Априла до 26 Октобра 1586 год. прихода је било 5,829.571 трош и 18 пара, а расход 4+,401.540 гроша п 4 паре; од 26 Октобра 1886 године до 25 Априла 1887 било је прихода 4, 618.602 гроша п 29 пара, а расхода 8,788.587 гроша и 88 пара; од 29 Априла до 8 Октобра 1887 године прихода 5,098.791 грош и 12 пара, а расхода 8,588.718 гроша п 19 пара; у Марту 1988 године било је у благајпици 12,679.176 гроша п 36 пара. По казивању старешина Милош је, за време своје владе, из народне благајноце издао под видом зајма ово: Осман-паши у Босни 75.000 гр. ЈусуФ-паши у Београду 261.250 гр.; београдској општини 940.000, Димштрију Радоњићу 50.000, по овоме је послао у Беч 100.000, влашком господару 982. 849 гроша п 26 пара, барону Мејтану 672.562 гр. браћи Германима, 846.759 гр. п 16 п., Вуду Тривуновићу 160.546 гр. и 85 п., за обдржање воденице у Параћину 17.078 гр. и 17 п, на куповину волова. 29.868 гр. и 10 п. Старешине, који су већином обогатили се помоћу Милоша, хтели су да продене сво његово пмање, и да узму за тодико од Милоша новце у касу.

Огледало србско, св. 7. стр. 208—218.

По речма Куниберта турски становници Београда у тодини 1588 били су у овом виду: спахија, старих господара војног имања, 8350 људи, са својим породицама; ерлија 900 људи; сејмена 280, од којих мноти нису имали породицу, п дошљака, који нису имали својих кућа, 190, света дакле 1720 људи, нерачунећи жене и децу. У тврдињи било је стајаће војске на 1825 људи с официрима и слугама. У целом Београду Турци су имали сројих 880 кућа, 4. водепице, 5 башта п 47 дућана. Опи ти поданици блистатедне Порте живиа су сасма оскудно, као цитави,

Отдедало србско. св. 8. стр. 225—985. — Радња око постанка устава српскот, његов постанак и отуда пропзишавше певоље, у-новинапа „Словенка“ издаје Емпа Чакра; у Новом Саду 1860; стр 221—22 Спаћегке #, р. г. 404—522.

у6. (196) Оловенка, стр. 227—282. (197) МШеторија српског устава, У Новом Саду; стр 34 62, Словенка, стр. 818—

(598) (199)

821. 408—413.

Историја српског устава, стр 68—70. Оловенка, стр 4+18—419. Огледало сроског, св 9. стр. 257—967.

Живановић такође говори па другом месту својих „запшеника“, као да су сва три посланика протествовала против устава. који су Србији дале Русија пи Турска; по то пш најмање не противречи другим извешћима о радњи Петронијевића: оп је потписивао једно, а радо друго. Од засебних издатака Кивановић се опомиње суме мало веће од 8000 тр, коју су посланици потрошили на дарове приликом свадбе кћери саветника турског министарства