Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

39

слове, а на крају године, давати рачун, шта је добро за народ урадио и како је дужност испунио. У совету мора бити неколико писара, које је могуће изабрати од млађих свештеника, који понајбоље знаду писмо“; такође мора бити десет књигоноша од млађих људи, с платом, али их треба оштро држати и заклети. Код совета мора бити стража, која се редом шаље из различних нахија. да совет мора бити одређена чиста, пространа и удобна кућа. (7) По спољњем изгледу као да је у главноме био примљен план Божин о склопу совета, јер му Карађорђе заповеди, да напише заповест, да се свака нахија искупи на скупштину и да избере за члана совета човека, у коме пма највише поверења, који ће са осталим советницима водити бригу о пословима целога. народа, а највише своје нахије, и да проналазити преступлења, не пазећи на лице пресгупника, је-ли он комендант, војвода, буљукбаша, свештеник, калуђер или кмет, без пкакве разлике и лицемерства, и да јавља совету за сваког злочинца, а совет опет да јавља своме врховноме вожду, који ће казнити кривца и бранити невинога. Да-ли је Божо изговорио у скупштини своју беседу о дужностима врховнога вожда и народа, незнамо. Ненадовић вели, да је „возбудлтелна за слободу, п трогателна“ за човека, па је очувао у својим запискама један одломак од те беседе. У њој се најпре говори о сили закона, који треба да влада целом земљом, над свима и сваким Србином, па ма ко он био; али ради народње среће и благостања закон се мора оснивати на разуму и правди. „Први дакле господар и судија у народу јесте закон“. Поглавари и судије подпадају под закон онако исто, као п најпростији и најспромашнији људи у народу. „Само у општој подчињености закону, садржи се истинита слобода п вољност народа. Својевољство појединог лица води земљу у пропаст. Због тога сваки ВОЖД народа, мора се старати о безбедности и сигурности живота, имања и части свакога човека; ако он није кадар то извршити, онда није достојан бити поглаваром. Друга је дужност вождова слободу народну очувати, јер је нама у слободи двапут милији и слађи наш живот. Слобода разликује нас од зверова, и роб јетори од звера, јер човеку робу оно се одузима, што га чини човеком. Боље је не живити, него-ли у поганом ропству бити. — Слобода, слобода нас чини људима; слобода и вољност даје војпику снагу, војводама и поглаварима мудрост и правосудије. Она усељава у старије љубав према млађима, она просвештава свештенство и покреће њихове руке да благосиљају своју слободну паству. Слобода умудрава народни совет, слобода свакога обогаћава; слобода весели и утешава орача у пољу, пастира код стоке, путника па путу, војника на војсци и домаћина