Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

45

Првих дана месеце Априла стану нападати на Србију Бошњаци и стану испадати из града крџалије и нападати српску војску. Срби су имали свега војске 38.000, у коме је броју било 8,000 коњаника; имали су и 48 великих топова и 4 мортира. Осим ове војске, било је још нешто пограничне и гарнизонске, а у тврдињама било је свега 80 топова, које малених, а које сасвим батаљених. Смедерево је било главно сместиште војничке припреме. У турским гарнизонима, по градовима у Србији, у турским ордама около Новог Пазара, на Дрини, унутра у Босни, на Тимоку, код Ниша и Софије, рачунало се свега војске да 44.400 са 856 топова. Осим ове војске било је у београдском граду 3,000 војника и 350 топова на бедемима. Један део пролећа и читаво дето протекло је у мањим окршајима. Али још 16 Маја старешине турских гарнизона у Шабцу и Београду, јаве аустријским заповедницима у Земуну, Панчеву и Митровици, ако пм не буде допуштено да купују шта им је потребно за храну у Аустрији, онда ће они да отму све лађе с раном, које стоје на Дунаву и Сави, па ћемн на Срем напасти: но та изјава учини само то, те аустријски ђенерали још већма оснаже пограничну стражу дуж Саве и Дунава. С друге стране, аустријанци почну смотреније да поступају са Србима, што се тиче куповања војничких спрема; и тада на жељу српску да купе 36 топова, они их одсудно одбију. У то пак исто време Србима значајно помогне руско посредовање, јер је маја месеца било обустављено кретање турске војске против Србије, која је била на Дрини и около Ниша. Ово је одрешило Србима руке, да много удесније освоје Шабац и Београд. Опсада Београда одпочне се тим, што српски војвода. Васо Чарапић, због отмице девојака, позва Гушанца Алију да поделе мегдан јуначки. А Гушанац-Алија место да му одговори обећа, много новоца ономе, ко му донесе главу Васе Чарапића. За тим 20.000 Срба опколе Београд, начине траншеје и разместе на њима топове, 22. Маја одпочне се бомбардање Београда; у табору опсадника искрсну руски официри, прерушени у трговачке хаљине и почну управљати отимањем града. Турци 24. Маја предложе да се договарају, али Срби одбаце понуду. 28. Маја аустријанци понуде се да посредују између војујућих страна, који су послали своје поверенике у Земун; али тај скуп још више распали обе стране. 3. Јунија Срби су двапут ударали на јуриш, али без успјеха; тада је убијено Срба 500 а Турака 150. За тим су Срби кроз неколичо дана примицали ближе граду своје траншеје.

Но у то доба стиже глас, да Порта, која је била обуставила, кретање војске у Орбију, изнова се решила кренути војску, почем је