Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

47

неколико барјака. Но из дубљине Турске непрестано придолажаху нове војске. Српски свештеници проповедаху народу да брани веру п огњиште, а то учини, те у половини Септембра српска војска порасте на 65.000 људи. 21 Септембра, на јужној страни Србије, беше нова битка; беше сумњиво ко ће одржати мегдан, с тога је Карађорђе настави и други дан, а кад стиже на бојно поље и видински паша, онда је продужи и трећи дан. да татри дана Срби беху дваред победиоци, но лево им крило беше надбијено. У тој битки с обе стране пао је грдан број људи, но Срби неизгубише ни једнога топа, а отеше од Турака 16, Паше понудише Карађорђу примирије на 42 дана с тим, да зато време завључе потпун мир, и стота Карађорђе позва многе поглавице у Смедерево, да заједно са советом направе услове мира. Битке престаше; недалеко од Ниша беше обележена погранична линија између турске и српске војске; босански Турци изгледаху како ли ће се свршити преговори Исрахим-паше са Карађорђем ; а Београд и Шабац остадоше опседнути. У Смедереву се одпочне велика препирка о условима, који ће углавити потпуну сагласност српског народа са Портом и Турцима у земљи; направише се две партаје: једна је предлагала пређашње услове, с којима су се Срби већ толико пута обраћали Цариграду; други захтеваше да најпре српска војска заузме Беотрад и Шабац. Карађорђе пристаде на ово друго мишлење; наскоро дође у Смедерево посланик Портин са Ферманом, којим објави, да се војна прекида и предлагаше услове за мир. Пошто се Карађорђе сњиме посаветова он отиде у београдски логор, и 29. сештембра посла писмо ГушанцуАлији, позивајући га да се покори. У писму беше казано, да је Карађорђе дошао у Београд после победе над султановом војском и да је углавно с њим примирје; да му је Порта поручила да заузме Београд или мирно или силом; крпалије и јаничари који су дошли после 1792. године у Београд, беху понуђени да се могу слободно вратити у свој завичај; старе спахије и грађани могоше остати у Србији; најзад даваше му 15 дана да се расмисли, и претијаше му, да ће ударити на. јуриш, ако на то непристане. Но ево шта му Гушанац одговори: „Ја се дивим твојим победама. Но бранићу Београд као своје сопствено Добро, са мојим вернима, док и један траје. Ја хоћу или да у њему зладам или да погинем“. Карађорђе узе претити да ће опседнути Турци, у случају противљења, бити побијени; но и та претња непоремети намеру Гушанца Алије. (О таким одговором поврну се Карађорђе у Смедерево, и ту му изађе за руком да настане на томе, да се и војничка радња спроћу Београд и Шапца настави. Број опсадника беше увећан; плод Београдом се скупи до 18.000, а под Шапцем до