Srbobran

Страна 2.

“СРВОВРАН

БРОЈ 345-

бКВОВКА^ — 5ЕК.В УУЕЕКЕУ —

РиВ115Нс<1 ћу 5ЕКВ1АК Е01ЈСАТ10КЛЕ АКО ВЕИЕУОЕЕМТ РЏКО ОР 5ЕКВ РЕБЕКАТ10К „5ЕОСА” 443 УЈез1 2гпд 51гее1 Иеж Уогк, N. У.

Ви51пс55 Мапаеег: М. I. РирЈп, 443 \У. 22пд 5и, Ке\с Уогк, N. V. ТЕ1.ЕРНОМЕ: СНЕЕ8ЕА 6оо8.

Ег.1еге<1 ав несот1-с1азз таиег а! 1 Не Роб! ОШсе о( Nе\г Уогк. N. У.. иш1ег Ше ас! о! Магсћ з, 1879 .

Члановима С. С. С. Слога

<С

Браћо и сестре, Државна власт наредила је људима ноји су однели Савезне нњиге да се те књиге одмах предаЈу Иншуренс Департменту да их овај одмах прегледа. То ће се учинити и кроз кратко време знанемо тачно целу ову ствар са књигама коначно. То сам Ја тражио од државне власти и државна власт је ту моју тражњу одоорила 26. маја. Ово је велина задовољштина члановима Савеза, а велика пооеда над људима, . ноји потнопавају темеље Савеза Сло ге. При испитивању ове ствари ћод државне власти . прошлог петка достављено ми је следеће, што треоа да зна целокупно чланство Савеза Слоге: Прво, бивши савезни чиновници изјавили су код државне власти да у друштвима Савеза Слоге влада највени неред и поцепаност и да услед те поцепаности та друштва не само да нису изабрала управе за ову годину и делегате за ванредну конвенцију, него чак да и не испуњавају своје .обавезе према савезу нити ће их испуњавати. Сада се види зашто ти бездушници нису оглашивали нове друштвене .управе преко органа Савеза, Јер су тиме очекивали да докажу држав ној власти да савезна друштва немају управе. Санрађо*' — ^— - _.г - - ..» НгоИ га хтели су заоашу,рити и затрпати обрачунавање између друштава и савеза и тиме доказати државној власти да дру штва не испуњавају своју дужност. Није им испало за руком ни једно ни друго, јер садашња упарва Савеза зна врло тачно и имена нових друштвених управа и друштвена обрачунавања са Савезом. Од свршетка конвенције у Њујорку па до данас друштва раде најживље и најсрдачније са са дашњом управом Савеза, а томе су сведок стотинама писама, која стижу сваког дана у Савезну писарну. Ма да је последњи распис разаслат касно због одржања ванредне конвенције уплата пристојба већ стиже од друштава и никада се није одушевљеније и живље ра дило у писарни Савеза него што се сада ради. Кроз неколико дана доћи ће нам државни чиновници у писарну Савеза због испитивања Савезних књи га и рачуна, и онда ће се на лицу места уверити како су неистинито говорили бивши неса весни савезни чиновници. .. Друго, бивши чиновници

савезни изјавили су .нод државне власти да Савезу прети пропаст из разло 1 а што друштва не уплаћују нити ће упла ћивати своје пристојбе Савезу, а да Савез мора испланивати све тражоине Оавезних чланова. А даље кажу ти несавесни људи, да је неуплакивање пристоЈоа од отране друштава оправдано из разлога што друштва немаЈу поверења _у нову управу Савеза слоге. То им нене испасти за руком док сам ја жив, Јер ја ку поназати државној власги да су те изјаве тих пропалих душа пресне лажи, које су нинле у злобним душама жедне братсне крви и наЈПОддије освете. Када државни званичници стигну у Савезну писарну ове недеље на

преглед књига и рачуна, они

ће одмах видети да друштва/упланују редовно .своје .пристојбе и да Је Савез много мирнији и уре^енији Је посао у њему сада него у ма којем другом Савезу у Америци. Онда ке државна власт видети са канвим Је људима имала посла. Срамота је и .превелика срамота да међу Србима у Америци има таквих изрода, који су кадри подини издаЈнични нож на једну установу, којаЈе Српству у Америци ндпећа нада и уте х.7 Трећс^ја знам да су ти без'-••чници и њихови најамници ^ У ^ 1 - Г7»С V ~ »V* •/» л пг чјл ОТПуТО&шт у ЦЈПонеЧолиНијс широм Америке да буне друштва и да их наговарају да ника

Брако и сестре, дични чланови Савеза Слоге, ја у вас имам вере и у вас се уздам и дон сте ви са мном нао што сте били до сад, дотле ке Савез Слога напредовати, као што сада напредује, па макар сви ђаволи на свету са целом Аустријом и Бугарском устали пр<Ттив њега. Нема те силе на свету, нема тог нитковлука ни те препредености, које су у стању да Савез Слогу и наЈмање заљуља-

ју. Сад знамо с ким имамо посла и сад нам је лако дочекати сваки удар са веким ударом док не уништимо и смрвимо по длог неприЈатеља. Браћо и сестре, вршите дужност премадруштву и Савезу и не бојте се никога! Са српским лоздравом Ваш брат ^ М. И. ПУПИН, Главни председник Савеза Сједињених Срба Слога

Да живи ». авез Сједињених Срба Слога!

Ове ссдмице друшгва и члаиови Савеза Сједињеиих Срба Слога добпће у руке звечеин доказ, да је окончана љута борба, која је потрссала савез читавнх осам месеци. Ирошле седмице понела је пошта из Њујорка савезних чекова у вредности око десст хнљада долара. На тим чековима потписи су људи, које јс нова управа савезна онупомоћила за то: г. М. И. Пупина, г. Д. С. Трипчевића и г. П. X. Навловића. Од сада, па за четир године — изузев каког непредвиђеног случаја, — то ћс бити нотписници на чековима Савеза Сједињепих Срба Слоге. Око тога у будућс нећс бити никакве јагме ни давије. Исправком правнла па овој конвенцији тачно је утврђено, ко може потписнвати савезне чекове: Главнц председник, главпи тајник и један члаи 1'лавног Одбора. То су две важне ствари, али ово је пајважнија: Када ове седмице друштва и чланопи приме ове чекове, нека скину капу и искрено се помоле богу: рад у нашем савсзу од тога даиа почиње тепи својим редовним током — новац савезни прешао је у руке оних људи, које је прошла коивенцпја иазначила као људе, у које члан'ство савеза има неограничено и непомућено поверење. Утаман су били сви покушаји савезних н народних непријатеља, да створе хаос и омету рад новој чкЈ^ЈгМбродавШ 1 чиниоцц дошли су до сдцв.«|]е о* право]! л стању ствари, при-

знали вољу ЈШ^цу као жељу законито' г власника и управДАЦћГвелике савезпе имовине.

Н сада, када друштва и члапство им аЈу у рукама овс звечећс доказс да је у са-всзу све у своме ре. ду, ред је на њих да крену на онај посао, захвоји је ова конве нција прокрчила пу^.^ЈивезХједињених СрбаСлога поставл -сн јс данас на такве темеље као ниједна друга словенска дборохворна организацн ја у Америци. Захваљујући горком искуству досадањих гозу и да на тај начин донажу'везна на тај начин, да у будуне неће бити могуће ниЈедном државноЈ власти да су Савезна човеку, нити пак групи неколшсо људи, да ствара оне забуне, друштва побуњена и да Савез К0 ј 0 су д0 сада омегаде правилан рад савеза. мора пропасги. Људи ноји су ј Цо тога што се 110вац сав езни налази у похрани код кадри да пош ^У°Ј а °^ л п а Р н е а ' једпо од најсолиднијих банака у Њујорку; поред тога што сс нн цспта савезног новца пе може отуцити без знања г. М. И. Иупина; ова конвенција унела је у правила одредбу, да државна власт свака чстир месеца прегледа савезне књиге и савезну имовину. А прсглед од стране државне власти не значи само, да стручњацп државнп имају да лронацу колико има новца у савезној благајни, него и нешто много вишс. Ти стручњацп имају у исто време да пронађу: да ли савсзна управа трошн савезну имовину и на друге сврхе, мн оне порпнсанисано или и на нешто друго. Иронађу ли да савезна управа трошп савезну имовину и на друге сврхе, мимо оне, прописане савезним правилима, дужне су о томе известити државну власт, да она подвргне казни оне, који су се огрешнли о савезна правила. У таком случају савез је сачуван чак и од адвокатскнх и судскнх трошкова, јер прогон по овој створи врши се само о трошку државне власти. Ова ствар била је псрдмет нарочите пажње овс конвенције, која је у том погледу била и савеснија н спремнија ио пкоја друга конвенција пре. Она је тачно одрсднла не само на што се што има трошити, већ и како се има располагати са новцсм, који се месечно убира од чланства. До сада то није било учињено, те државна власт ни-

је бпла у стању да стане напут раскошном и пеоправданом трошењу савезног новца. Сада је тачно одређено: колико новаца сваког мессца има да иде у резервни фонд, колико у Српски Културнн н Добротворнн Фонд, а колико на трошкове за управу и за копвенцију. Све то је тачно одрсђсно, те нема више могућности да се несавесни људи користе тиме, што те ствари нису тачно одређене, као што јс, на жалост, било у ранијнм правилима. А све ово није мала ствар, већ необично важна. Кад кога хоћете да тужпте суду, суд неће да узима вашу тужбу у поступак све дотле док тачно нс назначите што вам је у чињено од стране туженога. Тако је исто и са савезним стварима. Суд неие да узима тужбу у поступак све дотле, доклс правилима у руцн не докажете тачно: да је та н та свота нов ца морала ићи на ту н ту сврху, а тужени да ју је потрошио на другу. Сада кад је сво ово овако срепно урсђено и када је рад у савезу почео својим правилним током, савезна друшгва и савезпн чланови треба од своје стране да пруже руку данашњој управи: нека своје обавсзе редовно пспуњавају, нека гледају да се њихови послови правилно развијају и нека се потруде да што већи број правнх Срба приведу у коло Савеза Сје днњених Срба Слога. Нека се нико не обазире на приче са стране и пнсањс неодговорнпх новнна. 0 свему што се савеза тиче, бпћо писано у савезпом органу редовно. Ако случајно коме члану не буде шго јасно гледе савезннх иравила, нека се слободно обрати право на уредвиштво савезног органа, па г,е преко савезног оргаиа добити тачно обавештења. Последњн уредници савсзног органа стидили су се да наиишу у савезном органу коју топлу п лепу реч о савезу, а садање уредништво лочело је и ево завршује овај чланак узвиком: Да живи Савез Сједињених Срба Слога! М. ЈЕВТИВ.

Ворбе прошле недеље

(Допнс пз Лондона.)

Моралие победе пикад ннсу добиле рат, па ипак морална победа је све што немачка вдхрпна комаида жел« тд .обпје овпм Г.1>- - • " Ј

уаШТГПм мрцварешем пред Вер

даном — мрцвареаем које је иро шле педел.с обповл.епо у такој размерп, да је запамћено само једном пли два пута у ово три ме сеца, бд како траје борба иа Мезу. оолној жени Бцрана телеграм, да јој је муж убијен у Њујорку за време одржавања ванредне конвенције, кадри су учинити све и сва. Људи ухванени у злочину и презрени од народа, постали су бесомучни очајници и сада чла нови Савеза Слоге, који су се тако јуначни, тако витешки и тако паметно држали за све ареме — да ли ће ти људи допустити да им нојекакве кукавице лажним речима, лажним писмима и лажним телеграмима соле памет и да их онда одведу на .странпутицу и на издајство Савеза? Ја сам потпуно уверен да су чланови Савеза Слоге паметнији и оштроумнији од свију тих кукавичких завереника. и да г>е ђаволу одмах видети реп чим се он појави међу њима

Нре неколико седмица ја са.м рекао да Всрдаи нема шмсаког већег војппчког значаја но што нма псто велпки део бојпс линнје у ТЈЈдмцап.п, Артоа нли ФландриЈП. Вердан је'само изванредио вешто утврђен део дугог грудобрапа за ЕГариз, којн се простире од Северног Мора до Швајцарскс. Његов војнички зиачај споредаи ј’е. Ако Немцн иод повол.нпм условпма заузму Всрдан, могу бнти у могућности да зађу с бока целој француској лпнији утврђеља до Белфора. Алп то бн могло бнти пстом онда. када би био сломљен морал у целоЈ" фрапцуској одбранбеној’ органпзацији, -— а о томе не сан.ају ни сами Нсмци. Када се све то остави на страну, онда је 'јаспо да се Немцн код Всрдана бнју само радп утнска, који бп пад Вердана } г чпино не само на Немачку и Фрап цускјА већ и па остале сапезнике и пеутралне државе. Утнцај Вердана. Свака битка у овој великој вој нн, ради снлних жртава у људима и матерпјалу, у толнко бли же доводн рат концу. Алн све дотле докле се не дође до каке одлучпе катастрофе за једну или другу страпу, тешко је увндетп, како бн пад Вердана могао утнцатн на трајање рата. ЕГрошле недел.е утврђен.е Дуомои мењало је два пута господара и Немцп су узелп Кимијерс. Крвава борба око Дуомоиа почела је у поиедељак, када су Французн бесно напали, настав-

љајућп своју прогив-навалу, коју су пре четир дапа нредузели пзмеђу Мсза н Во. Ирвц јуриш довес> је Фрдицуж^. у југозападпн г убб’овог старог утврђења. Отворнла се борба нрса у ирса, која је трајала целог ндућег дапа. > вече Фраицузн су нмали цсло утпрђење пзузев североиеточпог краја. Касио у уторак вече Немци прнпреме протнв-напад. Две днвмзије, око 35.000 војника, збије по је на фронту од три мнље између брда Пенер и села Во, у средшш је био Дуомон. У среду раио Немци почну продиратн, а у вече Фраицузи су поново билџ истђран'п пз' утп'рђеаа.' У исто време Не.мцн су јуришали на каменолом Ходромон, који је вр ло важан с војп пчког гледишта, н који се налазн западно од Дуо моиа. Ходромон су Французи би.тн заузслн пре тога па неколи ко дапа. II ту у тој рацн ј‘ош једном ухватнше се за грла Тевтон и Франк. Ту није било прилпке да се залазн с бока пли обнђе нза леђа. Реч су ималн бајопет, купдак и машинска пушка. Ну већн немачки бројеви нпак истиспу Французе са овога положаја. Ну јединн стварни добитак у борбама прошле иедеље био је, када су Немцп у уторак вече н среду нз јутра узели село Кнмијерс, од кога Фраицузи опет отеше један део. То село се налазн од прилнке три четврти мнл.е западно од ретсе Меза п мнљу и четпрт правце нсточио од брда Мртав Човек. Јурпш на Кимн јерс извршен је у исто време када су јуришалм на Дуомон н нмао јс донекле задаћу да олакша борбу па Дуомону. За Французе Ј"е важан овај положај због тога, што са њега могу тући са бока Немце на положајпма источно од реке.

Бомбардовање пре јурпша. Велпке силе бнле су сабрате у шумн Кимијерс, северонсточно од села, за јуриш дшјн је имао

да обухвати цео фронт до Авакура. Нре Ј'уриша почело је необично сплно бомбардовање, ко је је разорило прве шанчеве и омогућило првп талас напада да се дочепа искрајака села. Даљи јуриши одвелн су Немце у само I разрушено село и касно у среду Французн се повуку на југ. После тога Немцн пренесу борбу на фронт између Кимијерса и Мртвог Човека, да се дочепају позадине тога брега. Ну на тој' страни Французи се успешно одрже. Заузећем КимиЈ'ерса Немци су добнли две ствари. Тиме су дошлн за пола мнље даље с бока брду Мртав Човек, које са брдом 304, они морају заузети пре но што пређу у коначни напад на главну одбрану Вердана. Уз то овнм су се примакли ближе побочној саобраћајиој линији преко које се снабдева воЈ'ска у кључу западно од Меза. По свој при лици сада ће Немци поћи даље нутем од Кимијерса за Шатонкур и путем кроз.шу.чу Корет, који пролази јужно од Мртвог Човека. На овом другом нуту очекују се ндуће недеље озбиљне борбе. Овим борбама од прошле недеље испрапљеп Ј‘е фронт на северз' тако, да он пдс сад правом лпнијом од Во, прско реке Меза, на брдо Мртав Човек. Одатле фронт се савпја на југозапад пре ко брда 304 за Авокур. Аустрпја проднре у Италнју. Прошле недсље Аустрмја је стално папредовала у својој’ бор бм у Трептипу. И ту се показало колнко вредн артиљернја у оном рату. На сваку мнл.у фронта АустриЈ'анци су поставили по сто топова н иросто су збрисали Талијане са положаја у брдима где су се онн наместили пре годину дапа. У мање од две недеље Аусгријаици су очистили од десет до двадесет мнља необнчно тешког брдонптог земљлшта, јако утврђеног и очајно брањеног. Војннчкн стручњацн су зачуђенн овим брзим напредовањем Аустријанаца. Прва три-четири дана иије бно нико пзненађеп, јер је напад дошао нзненадно н сллно. Та појапа је обична у овом рату. Тако је било у Шампањи н Артоа, код Вердана, па н на Сочн. Али у свнма тим случа јевима напад је био обустављен чим је пешадија крајњу тачку до кле су туклн топови са првнх полбжаЈ~а и ДОЖла до друге и треће лигшје шаачева. То се очекивало и у овпм борбама у Италнји. Ну недеља прође, а Ау стрнјанци н даље напредују. Па прође н друга, а напад се не заустави, ма да се прнметило да малаксава. Прошле недеље Аустрпјанцн еу очнстили долину Сугану. Отералп су Талијане еа висоравни Лавероне и са Позииа н из долиие горње Астнке. Сада се налазе преко границе све од падина Монте Пасубио до Кемпел кланца, н пробијају се северозападно пут Асиаго н Виценце. Њихово присуствр у долпнн Арса приближује их за неколко миља Асиагу, и изгледа да се већ у њиховим рукама налази Камнолопго, једна од спољмих одбраиа тога града. Сада се налазе мање од десет миља од Арзнера, којл се налазн на главном путу за Внценцу. Ну на томе путу налази се читава група јаких модериих утврђеи.а, која су Талијаии подигли носледњпх година. Два од тих утврђења налазе се по страни цута, којп иде низ долпну Арса од Роверета за Вицеицу. Треће утпрђен.е бпјс с бока кланац Фугацс, удаљен за псколико мнља; трн утврђења су подигнута у искрајцима Арзиера и окренута су ка граници, а још два друга чувају Асиаго, и налазе се на

Изброји двадесет, па застаде: — Је л доста? — И много нријатељу!.. . вели Стамена. — Зови девојку. Милица уђе, прнми новац, нзљуби све у руку, па изиђе. — Да се намиримо и ми! — Што даш доста је. Попа баци неколико дуката на совру, па се онда стаде љубити са Стаменом... Пуцањ за пуцњм орио се селом а они весели попеваху све два и два оне лепе, старннске пссме, што те и у небо дижу и срце ти раздрагају... 5. И венчаше Коју и Милицу и провеселише се, и разиђоше се оставивши пуну куиу као кошницу. На име “части”’ КоЈ‘а јих сељана и до-

ста жнва мала. Његова куиица већ беше скућена... У дубшш душе он се осепаше захвалан овим људима, којн нс пожалишс ничега, да њему радостн створе... И кад мину свадба, кад се разиђоше сватови, кад остаде сам с Милицом, он јој рече: — Дијете!... Ти видиш шта ови људи учпнише. Ми им ово не смемо заборавити. — И неиемо — рече опа Бог би нас покар’о! II одуживали су се селу обоје. Која, како је био окумешан око свачега, тако је п помагао. Он није био лењ. Трчао је на све стране. Овде помогно орачу, онде копачу, онде ономе што прошће рови. Па како је знао дсљати, то овде одеља ждрелчаник, онде левчу, а о

намо н чнтаву лотру направи. Пли пнше војницнма писма, илп рашчишпава разне артнје појсднннм који су неписмени... Тск никад није беспослен сео нли излежавао.

Но док је он тамо по солу јурио, дотле би опет Милица прикупила женскињс око себе, па им давала разне препочетке н учила како да раде. Шта н шта пута седи по пуна кувица девојчица око Милице; а опа, као каква маторка, тек на помиње:

— Немој тако, Девесиљка, немој! То се овако ради!... Тако!... Још једанпут!.. . аТко!... Још једанпут!... Ето тако!

II тако посташе душа селу. Сваки је без устручавања прИ-

лазио њима и тражио ову или ону услугу. А они су обоје, из свег с.рца, потрчали да ту услу гу учине. Куница им чиста, меда да лазнеш!... Све је некако на свом месту. Кад унутра уђеш а тебе нешто гони да се капе машиш. Соба мирише смиљем и јабукама а кућа мрсом. А они се пазнли. Истина нико сс не може похвалити да их је видао д..<, се мазе. Они су то крили. II љубав п нежност и мплошту они су само за себе саме задржавали, то нису износили пред свет. Пред светом је Која још терао шалу са Милицом. Издевао јој стоти^у имена, само да би се другп “цасмејали. Ма каква шала билд, лша јс ишла на Мин. личпн

И, за чудо, та се жена никад не наљути, никад му ие пребацп, никад му пе рсче окорне!... Знали су се они!... Још како зналп!... Јер се милошта настанпла у срцима њиховим, спојила их н свезала, па, Ћао да су једно тело... Добпје Која јабуку. Он је не једе всћ јс меће у недра. Милица воли јабуке, воли милоште. А њој нема ко милоште донети сем њега... И кад куни дође, ако јс сама, он јој пружи милошту... Она зна да Која воли леп залогај. И она га спрема за њега. Сама га непе појести, па да је од смрти лск... И минуше две године и зађоше у трепу, а немају подмлатка... Попа оборио главу. Пошу чешпе сузе полевају. Ове че

стите старе душе мислише да јс то њихов грех што КоЈ'а и Милица деце немају. Па и њима не беше баш лако око срца. Љубав је ту, пажња сва ту, па опет... опет... не беше нечега... То је тишта ло вазда Коју кад је попу видео вазда оиако снуждена и невесе ла. Било јс тнхо јссењс вече. Ва здух мирише од зрела вона. Ме сец у пуном сјају “плови” по небу. Звездс жмиркају сањиво... А око њих тишина: све спава и одмара се; чак ни листак не трепери на дрвету... Љих двоје седе на кућњем прагу. Узели се у поруке па г.уте и гледе звезде. Његове очи сиђоше са небесног нлаветнила на њу. Она осегги његов иоглед и погледа га а благ, де-

тињски осмсјак нграо је на снама њеним. — Срсћни смо, али нам опст нешто не достаје — рече он. — А!. . . ја знам шта ти мнслиш!... Она ману главом. — А кад би ти ја нешто казала!... / Он прену. — Шта?... — Нешто лепо... добро... речс она а осмејак јој све лепши... — Како добро?... Седи... Била код мсне маЈ‘ка данас... Па ја јој казала нешто онако... ( код мене... а она ме само за-

грли и пољуби. .. Вели:

тс моје, то је божји благослов!’ — А шта то? Она се диже, заусти да му