Srbobran

Страна 2 .

СРВОВРАН”

бКВОВКА^ — бЕКВЛУЕЕКХУ РићНзћес! ћу 5ЕКВ1АМ Е01ЈСАТ1СЖАЕ АМО ВЕИЕУОЕЕКТ РИНО ОР 5ЕКВ РЕОЕКАТШИ „5ЕОСА” 443 \Уез4 ааш! 81гее1 . Иете Уогк, N. У. Визшезз Мападег: М. I. Рирт, 443 \У. 22пд 51., Иеш Уогк, N. У. ТЕЦЕРНСЖЕ: СНЕЕ8ЕА 6оо8.

ЕглегсЛ ав весопд-с1авб таиег аГ 1ће Ров 1 ОШсс о1 N 0 » Уогк. N. V., ипдег 1ће асГ о! Магсћ з, 1879.

1 . Извод из записника седнице Главног одбора С. С. С. С., одржане 13. маја 1916. у писарни Савеза. 1). Присутни били су свих 11 чланова Главног Одбора изабраних на конвенцији одржа ној у Њујорку од 1. до 12. маја 1916. На основу решења конвенције Главни Одбор изабрао је из своје средине чланове Јосифа Рајновипа, Мила Кукулечу и ђура Греговипа да са Гл. Председником и Главним Подпредседником сачиљавају Управни Одбор Савеза за идупу пословну годину. Осталих 6 чланова Главног Одбора бипе по реду бирани у Управни Одбор т. ј. свакс годинс по тројица. 2. ) Решено је да плата Гл. Тајника буде $125.00 а Главног Рачуновођс $100.00 месечно. 3. ) Решено је да се Главном Тајнику и Главном Рачуновођи да један помокник али да се за њега ни у ком случају нс тро ши више од $1,200.00 годишње. 4. ) Решено је да се привремено изаберс Главни Тајник и -Рлавнб Гачј 11 о 1 *ог,л иЛ^радшггс за орган, а да се распишо натечај за сва места за која прпјаве имају допн до 15. августа 1916. године. 5. ) Решено јо да сс за адвоката Савеза наименује Џои С. Паркср нз фирмс Паркер, Де ивис и Вагнер. 6. ) Решено је да се изради тачан именик савезних чланова и Управпом Одбору одобрава се да можс за овај рад утрошити потрсбна свота иоваца. 7) Решено је да се распнше натечај за штампарију Српског Културног и Добротворног Фонда, која се налази у Српском Дому. 8) За прнвременог Главног Тајника бира се Душан Трипчсвип, члан друштва “Јадран” број 14, Фресно, Кал. За привременог Главног Рачуново^у бира се Вид Вуип, члан друштва Словснски Југ, бр. 150 у

Њујорку. 9.) Управни Одбор на осиову параграфа 63. правила Савеза одређује да привремено потписује чекове његов члан Павле X. Павловип са Главним Председником н Главним Тајником. Бонд његов у висини од $5,000.00 да се преда Гл. Председнику. 2 . Извод из записника седнице Управног Одбора одржанс 3. јуна 1916. и писарни Савеза. 1. ) Присутни су били: Гл. Председник, Гл. Под-прсдседник и чланови Управног Одбора: Јосиф Рајновин и Миле Кукулсча. 2. ) На основу докумената од ређене су исплате за осмртппне, осакатнинс, отправнинс, операцијс н болне потпоре у висини од 12,165.00 (распис бр. 55. и 56. који је објављсн у Србобрану бр. 346. од 8. јуна 1916.) 3). Иа основу рошсња конвенције одржаме у Њујорку нарсђујс се исплата свота у висини од $9,935.00 (распис бр. 55. и 56., који је објављен у Србобрану бр. 346. од 8. јуна 1916.) 4. ) ,Решено је да се из Српског Културног и Добротворног Фонда исплати за стан н храну Ојшских избеглица који су били смештенн у Словс.нском Усељеничком Дому. 5. ) Решено је да се нсплатм Словенском Усељсничком Дру ппш’ свота од $250.Р'>. која му јс одобрена на конвенцији у Денверу. 6. ) На оспову признаница делсгата конвенцнје одржане у Њујорку иаређује се псплата трошкова конвснцијс. 7. ) Наређује се Главном Тај инку да дода у натечај за штам пање Србобрана да натецатељн морају цдложити бонд од $1.000.00 у готовом новцу илн вредности да пе се тачно уговора држати. 8. ) Решено је да се у адресару Главног Одбора додају п имена са адресама заменика чланова Главног Одбора, којп су на конвенцијн изабранн. 9. ) Члановима Савеза који

оснују ново које друштво у коме месту да се накнаде трошкови из благајне Савеза. 10.) У случају смрти члана Савеза захтевати од друштва поред смртног листа од свештеаика и смртни лнст ед коронеро, или од здравственог уреда. За случај осакаћења, болести или операције чланова захтевати од друштва јасну лекарску сведоџбу, која мора бити потврџена код нотари публик. 11) Решено је да се друштво број 33. у Чисхолму, Минесоти суспендује ради неуплате. Ако не уплати дугујупе расписе до 30. јуна ове године, да се брише из Савеза. 12.) Као што је решено на седннци од 13. маја чекове не потписивати привремено по па раграфу 63. савезних правила Главни председник. Главни Тајник и члан Управног Одбора Навлс X. Павловик. Јамчевина за потписнике чекова одреџује се овако: Главни Председник $10,000.00, Главни

Тајник $5,000.00 и члан Упра вног Одбора $5,000.00. 13. ) Решено је да се бившим адвокатима Савеза Џон По тер н В. Море пишс да пошаљу свој рачун у појединостима за рад до 22. марта 1916. године, када им је Главни Председник одказао службу Савезних адвоката, јер су ишли противу интереса Савеза у место да их бране. 14. ) Главни Тајник подноси извештај д аје у месецу мају прпјављено и примљено у Савез 338 нових чланова а брисапо је у току месеца 96. При ступило са преступнпм листом 35,одступидб са одступним ли стом 21; стање чланова Савеза на дан 31. маја 1916. било је 11,036. 15). Главни Тајник подноси извештај да је у месецу мају маја примљено од друштва $9,777.85. По нареџењу Управног Одбора: Душан Трипчевић, Главни Тајпик. Њујорк, 9. јуна 1916.

Прошла недеља на разбоју

РУСКА ОФАНЗИВА

Лондон, 10. јуна 1916. Сва утврђења у Волхнннји, па и тврђаве Луцк, Дубио (које су држали Аустријапцн) и Ровно прешли су у руске руке. Лутск, који је од прошлог септембра че тир пута мељао господара, узели су Руси у прошлу среду и ту је проломљеп аустро - немачки ланац. Дубно, које је било у аустрпјанскнм рукама од 7. септембра 1915., пало је у руке генарала Бруснлова прошлог петка. Са новим московским господ ством у овом стратегијски нео бично значајном крају, почиње права иавала на Лвов, друга џиновска борба о аустрпјску крувовипу Галнцнј-у п њено огром но пољопрпвредно и рударско богатство. Напрасно, силпо н непрекидно руско напредовање у Волхинпји п Галицији надмашује све друге борбе овог пролећа од како је прошла прва навала иа Вердан. Војни стручњацн, који нису обавештенп о “унутрашљим стварпма”, билп су нзненађенн вешћу да је почЈла једна нова н снлна борба. Из почетка су сумњивим погледима читалн нзвештаје руског мнпистар ства војног, који су јавл.али о хи љадама и хиљадама заробљеника а ни речи не о местима где су ти заробл,епнцп похватани и где је пао први ударац. Ова борба почела је у недељу 4. јуна. До четвртка, када је објављеио освојење Луцка, нико пнје знао тачно рећн, у ком правцу и у ком крају бнје главна руска спла. Кад је Луцк заузет онда је тек било могуће да се донеЛте схватп руски план. Русн још једиом крећу на Лавов. Да до н,ега дође генерални штаб усвојпо је скоро пстп пут, којим су Русп дошли до Лавова н 3. септембра 1914- годиие, месец дана по објавн рата. Према томе биће вредмо да ту прву борбу још једном прегледамо. Кад је Аустрпја предузела да “казии” Србију и док су пемачке војске гурале кроз Диеж п Лоигвп у Фландрију и Аргону, дпе аустрнјанске војске остав љене су у Галицијп да држе Русе за случај да они пођу пре но што Фрапцуска буде скршена. Из почетка Аустријанци су хтелп да остану у дефензпви, али се нредомисле н пређу иа два меСта границу п борбу пренесу нгј руско земљиште. КАКО СУ СТОЈАЛЕ ВОЈСКЕ? Против Руса упућени су били генерал Данкл, са првом армпјом, која сеослањала на Перемншљ и Јарослцв, и генерал Ауфенберг, са дру1ом армијом која се ослаг Лавов и покривала сав кра.Ј око г>ута и'Тарнопоља; Надвојвода Јозеф Фердинанд, са резервом, ослањао се на Краково. Потцењујућп Русе, шту су у брзо скупо платили, Аустријан ци, по наговору Немаца, нареде генералу Данклу да пређе гра ницу и дочепа се жељезнпце Љубљин - Хољм. Без скоро икаквог отпора ова војска дође до на Ј"еданаест миља пред Љубљин. У то време највоЈ’вода уђе у Пољску н дође до Кјелца п Радома. Руспја је по плану о мобилизацпји имала да изведе на аустријску границу трп војске. Ге нерал Иванов, врховпи заповедиик јужнег рупе, био је са првом армијом у Љубљнну и њом је иепосредно заповедао када је полазпла са свога наслона у Брест - ЛиТовску. Генерал Руски заповедао Ј"е другом војском, кијевском војском, која је држала утврђења у Волинијп, а генерал Алексије Брусилов заповедао је трећом војеком, која се рекрутује из одеског краја. У крају око Љубљина Руснја није нмала непосредну жељезнп цу за граннцу, али жељезиица Лавов - Кијев - Одеса пресецала је гранпцу источне ГалпциЈ'е на два места, те генерал Ива нов одлучи да се бори само то-

лико да сузбпје Данкла, на љубљипском фронту, док се припремао да свом снагом удари на југ. Ту :е где су Руси надмудрили Аустријанце и нанели им први пораз. Генерал Даикл, кој"и је требао да напада, имао Ј - е 500.000 војпика, 200.000 више но генерал Ауфенберг. Ивапов у својој првој армији имао је 500.000 војника. С друге стране против Ауфенберга ишли су Рускн и Брусилов са 700.000 војника. 17. августа ове две војске добиле су наредбу да се креиу. Руски остави волиииЈ"ске тврђаве, дође до границе и свом силом нападне аустријску левицу и средиште, заузме Броди на граници ц намести се на аустриЈ"ском земљишту. Генерал Брусилов 22. августа пређе границу код Золо шнск, на жељезници Лавов Одеса, н нападне десно крило Ауфенбергово. Његов фронт протезао се до Дњестра. Идућег дана био је у Тарнополу, а Аустрпјанцп брзо се повукоше па З.татну Лппу. Док је генерал Брусилов прелазио тешко земљиште у југопсточној’ Галицији, Руски зађе за лево крило Ауфенбергово п потисне га у средину. 26. 1 августа Брусилов отме Златну Лнпу, проншрп својс лево крило преко Дњестра и састане се десним крилом са војском генерала Руског. КретаЈ’ући брзо сво Ј‘а крнла руске војске савију Ауетријанце и постепено потисну Ауфенбергово средиште на Лавов. Не бранећи се од Руса Аустријанци се повуку у утврђења иа десет миља пред Лавовом. Ну ту се не задрже ип два дана. Десио крило генсрала Руског бпло | је на Рави Руској, лево крило ! генерала Бруснлова било је зај падно од Рахајтни и Лавов је , био у пола опкољен. 2. септембра Ауфенберг напусти град п иадне на Гродешка Језера, а и1 дућег дана уђу Руси у град без отпора. Тим пстим путем и сад генерал Брусилов креће пут Лавова. УБОЈНА ЛИНИЈА ПРЕ НЕДЕЉУ ДАНА У петак 2. јуна убојна линија од Прппета до румунске граппце изгледала је од прплике овако: Почин.ала је од реке Припета, седам миља ушћа Стира, и ишла је југоис^очво до Владимиреца, онда на Стир код Чарториска, ју жно на миљу источно од Ољике, па жељезницом на три мнље источно од Дубна, југозападно према Новом Алексинцу, на гра ници две миље западно од Тарнопола и брдима западио од Серета до Ужншка на Дњестру. Преко Дњестра улазила је у Буковину п пред Черновицом на четир миље североисточно улазила је у Бесарабију. ПЈУошле недеље генерал Брусилов, ослањајућн се на Ровно, почео је најсигурнијим бом бардовањем које се код Руса икад запамтило. Најјаче је тукао аустријска утврђења.код Ољике и лнииј) на севеЈХ Напад је бпо потпуно изненађење не само за цео свет већ и за Аустријанце. Касно у дан Руси престану са бомбардовањем н јуришају на Ољику. II ако су АустрпЈ’анцн држали да су њихова утврђења (неосвојива, Руси их освоје и заробе читаву днвизиЈУ- Остављајући за собом тешке топове и крећућп само пољске, коЈ’е је лако могао иоситп при свом брзом напредовању, генерал Брусилов нареди, да се нападне Луцк, који је био удаљеи 25 миља на запад. Ту нападне на фронту од 25 миља п на утвр-

ђења поЈ’ачавана читавпх осам месеци. Његов напад био је тако страховит, да Аустрнјанци забо равише све и њихов се ланац проломи. У среду из јутра Руси уђоше у Луцк н северно од града пређоше Стир, а јужио реку Икву. Истим путем ишао је и генерал Руски у августу 1914Пад Луцка и повлачење Аустријанаца на југ омогућило је Русе, да бнју Дубно са две стране. У петак Руси узеше Дубио и пошто су исправили свој ланац, предузеше пут галицијске грани це јуриш, који носи све нред со бом. Њихов пут иде Ј’угозападно, право ка Лавову. За пет дана овде су Руси прешли 30 мпл.а. У то време још једаи иапад пзвођен Ј*е северно од Ди.естра па Аустрпјаице код Стрнпе, који бране Лавов са истока и југоистока. Напад руски из Тарнопоља био ј’с тако силан, да су Аустријаици првог дана посриули и побеглн натраг на Стрипу. У понедељак изјутра руске прве колоие биле су у Јазловцу, на Стрипи, а у среду су прешли Стрнпу н били су близу обала Златне Липе. Првих пет дана овде су Руси прешли 15 мпља. У средишту, које се протеже на 150 миља, судећи по званичпим брзоЈ’авима, иије било ника квих већих борба. Генерал Брусилов је сву своју снлу употребио протнв неприЈ’атељских кри ла и збпЈ’а их брзо н силио око Лавова. СНАГА ЗЛАТНЕ ЛИПЕ. Говори се, да Аустријанцп имају врло јаке положаЈ"е иа Злат ној ’ Липи. Руси су се прошлог лета, у јуну и јулу, дуго држалн на овим положајима. Тај крај је прекрнвен шумовитим бреговнма п без путева је. Ну судећи по брзини, којом су Русн потисли Аустријанце са положаја месецима утврђпваних, нема много изгледа, да ће их Аустријанцп зауставити на Златној Липп. Најтежп удар за тевтопске са везникеје у потпуном пролому аустриЈ’ског лапца северно од Луцка. Ако Ј’е веровати иезванпчипм пзвештајима из Петрограда, ту су АустриЈ"анци претрпели такав пораз, да ће Немци моратн преЈфеђпвати цео свој фроит чак до Курлаида. Генерал Брусплов навалио је овде са таком силом, да је пресекао везу између Немаца и Аустријанаца и савио и ибмачћУ) дес.то и аустријско лево крнло. Ово је првп случај у овом рату, да је једној војсци пошло за руком не само да уздрма непријатељскп ланац већ н да га потпуно пробпје. Немачки ‘гепералп <за време борбе прошлог лета упињали су све своје силе да пробију руски ланац. Прво су покушали да то постигпу на Дупајецу н на таЈ’ начии одсеку руску /во)јску Карпатпма. Па су кушали то исто на Бугу да одвоЈ’е руску вој ’ску у Галицији. Па су то исто тражили трећи пут код Варшаве, а четвртп пут код Вплне. Ну сви тн покушаји су остали без успеха. ГЕНЕРАЛ БРУСИЛОВ. У целој РуснјII нема погодннјег војсковође од генерала Брусилова да нзведе овиј ’ задатак. што је сад предузела руска војска. У Руспји он је признат као најспособиији тактичар и стратег. Он је кои.ички офнцир, а узимао Ј'е учешћа и у руско-турском рату 1877- годпне. После пада Лавова, ои је стално бпо иа челу треће војске и водпо је бор бу у Карпатима у знму 1914.1915., када су га само силне иема чке војске, које су дошле у Угарску, омеле, да изађе из Карпатских кланаца и креие пут

ВРОЈ 347-

Будим-Пеште. Кроз Волппију и 1 Галицију он се борио две године и познаје то земљиште потдуно. Данас пема сумње. да ћс Руси ^ бити у стању да се одрже у офан зипи, у колико је реч о л.удству и ратном прибору. У људству је Р- сијп исисцрпљпва. На бојно поље она је у стању да пошл.е онолико људи, колико је могуће наоружати и подупирати артиљеријом. Од прошлог лета, када се руска <Војска, због оскудице у џебани, повлачила читавих пет месеци, џебана је трогаена у најмањим количинама. Руска офанзива у Јерменији пије захтевала велике утрошке у џебани. Међу тнм јога у октобру месецу генера.т Брусилов имао је на расположењу сву џебану, коЈ’а му је по т]>ебпа за ову офанзнву. Ту је сабрато све што су направиле ру ске творнице и што је чптаве ме сеце увожено преко Владивостока из Јапана и Америке. Осим тога у резерви стоји силна џебана, коЈ’а је целе зиме чекала да се искрца у Архаигелску. Ту има око сто бродова крцатих џебаном. Сада је то пристанпште отворено и из дана у дан стижу нови бродови, пуни џебане, која се одмах шал.е у Москву. БОРБЕ НА ЗАПАДУ. На западиом фропту Немцн наваљују свом сплом на Вердун. У прошлн уторак су потпуно освојили утврђење Во и већ пдућнх дана почели су да нападаЈ’у обе падине тог брда, да дођу до положаја, са кој"их ће тући унутрагињу линију вердуиских утврђења. Пред њима се сада налазп утврђење на брду Сувиј, које је високо 1200 стопа н са ко га топовска ватра брише н Дуомои и Во. На то утврђење сада павал.уЈу Немци. ИТАЛИЈАНСКИ ФРОНТ. На талијанском фронту Аустријанци настављају свој’у навалу на висоравни Асиаго великом слом н иапредуј’у и ако споро, нпак стално. Ну на крплима, десно у долпнп Адиђе лево код Бренте, Талјанп успешно сузби јају аустријску навалу. Изгледа да ће Аустрпјанци овом тактиком увућн себе у клопку, про- \ дреће дубоко у центру, а оставиће незагатићена крила. Савезницн су натералп грчког краља да распусти сву своју војску. Изгледа, да је постојао споразум између Грка и БугараГ^* да ови заузму грчка утврђења у псточној Маћедонијп. Да се заштите од других изненађен.е, сапезници су се решили да Грчку присиле да распусти вој’ску, а можда ће доћп и до озбиљннјих мера. До прошлог уторка Русп су заробили 1700 офпцира п 114.00 заробплн 1700 офицпра и 114.000 војника, запленили 94 топа, 167 машинских пушака, 53 прангпје за бацање бомба п огромну количину друЦог ратног прибора. Аустро-немачки губитци за једну недељу дана пзносе од 150 . до 200 хиљада. V

ДО ЗНАЊА Српско Добр. Друш. “Војвода Ст. Сниђелић” бр. 213 С. С. С. С., ставља до знаља свој браки члановмма која сс. налазе изван седишта друштва и немогу посепивати друштвене седнице, да све што се тнче друштва шаљу на др. рачуновођу Вују П. Глумца. Бокс 1823, Глоб, Аризона.

Слаџи не ми бити онај спротињски залогај!... Али, Милица ме само овде задржава, ја бих то давно учинио!... Сад знаш све, све сам ти каз’о, што ми срце пече, што ме гуши, што ми не да да спавам и да дишем!... Иди сад, остави ме!... Па седе на један пањ пгго стајаше крај пута, и зарони главу у руке. Мени сену нешто кроз главу. Приђем и метнем му руку на раме, али он не диже главе. Осекао сам како му рибики играју. — Јакове! Не брини! Он кути. — Милица ке бити твоја. Поглед му је стрељ’о. — Лажеш! — рече као да испљува ту реч.

—чНикад те нисам слаг’о; — Ниси!... Али ти мислиш да идеш да то кажеш њима Унапред ти кажем да ја нску отрпети да ми они нагваждају: те има бољих девојака!... те није она његова прнлика... Дики ку руке на родитеља, а то јс грехота!.. — Нити ку ја љима што казивати, нити ке до тога доки. Али, да ме слушаш! Он ми се загледа у очи... — Слушаку те! — рече... 5. Од тога дана он је био мој. Боже, како ли ти неприлика из мени човека!... Мислио си да је олуј, гром, а он — ето! 0нај кевиљ, онај, што га нико не може обуздати, сад ето, иде лепо ка’ јагњешце... Прво што сам учинио, то.је,

што сам га вратио куки. Сад је све лепо, разговар’о сс с оцем и матером; кад ја, по који пут, направим мало шале, чак се и смејао... У куки пође све на боље. Крсман гледа друкчије, а век Марнца сва се топи. Мене дочекују ка’ владику; у недрима би ми места начинили.од милоште. Сав кајмак поскида Марица с карлица, само да мени умости... А ја сам полако доводио све у ред. II Крсману и Марици рек’о сам да му за сад не спомињу ништа о женидби. — Па он се, рано, неке никад женити! — рече тужно Марица. — Не брини!... Све ке то доки својим редом. —Доки!... Доки!... —

вели Крсман... А кад ке доки?... Моје власи век су руно, а ја не видим ништа од све га!. .. Ја не видим напретка у мојој куки!... Отики ку на онај свет без икакве радости!... — Не брини! — велим ја. Само ти немој сметати!... Пу сти га нека бира што му душа жели!... Богата, сирота, лепа пли ружна... каква је да је она је његова срека... — Па ко му брани?... Ето нек бира. Коју год он узме за руку, мени је трипут мплија, јер ке ми донети разговора и мира у куки!... Све иде ка’ по лоју. Видим ја, окрепула се вода на моју воденицу... Не знаш како је човеку нека милота, кад му пос’о иде за руком!... Знаш ли, да бих ја певао куд идем — тако

ми је нешто право било!... Почнем га зивкати у коло. Најпре се наљути. — Неку! рече оштро. Ја се намрштих па окретох главу. Нисам му ни речи рек’о. г Оп се загледа у мене. Приђе ми па ме узе за руку. — Ти се љутиш на ме? — Јок! — велим ја озбиљпо. — Љутиш се, љутнш! Видим ја то натеби! — Све једно је мени!... Ако ти мо’ш чекати — могу и ја. — Па шта- тразкиш ти од мене? — Ја ништа. — Ево да те послушам!... Али шта ку ја у колу?... Тп знаш да је она тамо... — Па зато те и зовем! — Зар да гледам како окре-

ке главу од мене? — А као си глед’о само њену куку, па си био задовољан? — Добро, идем!... И кренемо сс у коло. Девојке се згледају од чуда, а жсне почеше шапутати. Ја се направио његов кардо. — Хајде, кардо да играмо. — Хајде, вала! -— вели он, а видим како му је тешко што га онолике очи гледају. — Бранко!... деде једну “Мачванку”! Дуну Бранко... нас двојица се ухватисмо у коло... II започе игра... Ја се пустим па одем право Милици. — Шта радиш? — питам је. — Ништа, стојим. — Што не играш?

— Играку, дуго је до мрака. Јела Степанова умсша. се у разговор: — Је ли, славе ти, откуд онај с тобом? — Који онај? — Јаков. — А што? — Па зар он није луд? — Јок, Бога мн! Паметнији је од свију овде! А ко тн опет ре че да је луд? — Тако веле. — Није, Јсло, није... Ено, увати се до њега, па кеш впдети да није. 1 Т Јела оде те сс увати до Јакова- . . Ппта га нешто и он разговара с њом... — Па шта је њему? — пита ме Милица. — Ништа.