Srbobran

ШГМВЕК 351.

УОКК, К. V, ТН 1 ЈК 80 АУ, ЈДЛ.У 13, хОЈв.

УЕАК VI.

8аВ8СК1РТ10К КАТЕ8 аш(е <1 $1а1е5 о( Атегјса опе уеагбос. Сапада, Еигоре е I с. опе уеаг $1.50

Вгђођгап риђНаћеЈ еуегу ТНигжЈау а» 443 \У. аз 8»гее», Кеж Уогк, N. V.

СРБОБРАН

Ј ПРЕТПЛАТА:

За Сјед. Државе на годину

бо ц.

Канаду, Европу итд. год.

$ 1..50

Србобран нзлази четвртком н«

443 V/. аа 8ог*е*, Нен Уогк,

N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ II ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5НВОВРАN

8 ЕКВ ^АТШМАћ РАРЕК АКО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ ЗЕКВ РЕ 0 ЕКАТ 10 М „8ЕООА”

..БроЈЗЗ!

ЊУЈОРК, Њ. Ј„ ЧЕТВРТАК, I. ЈУЛА 1916 .

ГОДИНА 6.

СЛАВА СРПСКОЈ ЈУНАЧКОЈ ВОЈСЦИ

Ових дана пролазимо кроз најзначајнију облетницу у српској историји — облетницу страховите бптке на Брегалници. Та битка почела је између 16. и 17. јуна, а окончана је 25. јуна по старом календару. Ноиу између 16. и 17. јуна изне.надно је напао бугарски генерал Ковачев са 160.000 во јника и 308 топова српску ној ску на линији ћустендил—Кочане—Штип. 25. јуна генерал Ковачев бе гао је пут Радовишта, где су га, 26. јуна, сустигле српске че те, понова потукле н најуриле у планину Плачкавнцу. То је био завршни чин у тринајествековној борби Срба и Бугара. И тај чин одушевио је писца најбоље америчке књнге о овом данашњем рату, Ф. X. Сај мондса, да напише овс ре-чн о српској војсци у тој истој књиги: „Од како је, после победа у Француекој, раснуштена нрус ка војска, ниједна држава није имала војску, чије бн непрекндне победе биле у стању да ое упореде са победама српске војске у ова два велика балканска рата. 300.000 војника којима су располагале Србија и Црна Гора, прошло је кроз две страховите кампање. Они су били победннци у двема великим биткама, од којих једној по броју бораца не може се сра внитн нпједна европска битка осим битке на Гра.велоту. и од Турака н Бугара онн су отели силну количнну ратног матери јала, пушака. топова. џебане. „За Србе је бнла несрека, што је светска штампа у Турцима и Бугарима гледала глав не борце у првом балканском рату. Ну ипак док су се Бугарн упињалп да скрше турски отпор у Тракији, 100.000 Срба на Куманову разбили су п уннштилн главну турску војску у Маћедоннји, пројурила је кроз Скопље... „Даље, остатак те маћедонске војске, којн се сабрао код Би тоља српске чете савладају, на јурнш им отму шанчеве, пола војске. заробе, а другу половнцу најуре у бегство у брда Албаннје. У меџувремену једна српска војска преџе пјмжо снегом закрченнх арбанашкнх кланаца. и доџе до Драча, а друга војска налазила се-пред Једренима, помажућп Бугарима. Када је Једрене пало, српске чете заробиле су турског генерала н јуришем освојнле његово последње утврџење. „У другом рату 160.000 Бу гара нападну главну српску во јску на Брегалници нзненадно и без објаве рата. Ну упркос ча совите забуне, након неколпко

сати Срби преџу у онај напад, који је након неколико дана очајничке борбе раздробио бугарску војску у два збуњена оделења и бацн пх натраг преко брда, добијајући на тај начин понова целу Маћедонију за Србију. „Таква је била српска ратна слава. Њихова победа над Тур цима код Куманова била је потпунија но бугарска победа код ЈЈиле Бургаса. Њихова нобеда над Бугарима на Брегалници била је потпупа као н ма која друга од- славних одлучнпх победа у историји света. Кроз цео турски и бугарски рат с|)искс војске нису биле пи једном побеџене.” У историји српске државе ни је било славнијих дана од дана, који су протекли од 16. до 25. јупа 1913. године. Мн велимо „у историји српске државе”, јер је у овој страшпој борби на Брегалннци бнла реч о овоме: Да ли ће Српски Народ, након тринајествековних чежњп да доџе до својс државе, бити у стању те своје чежњс остварити и те своје борбе крунисати, у двадесетом веку; једне држав не творевние ,која ће Српски Народ провестн кроз борбе и искушења сакривена у тајанственим скутовима будунности? Да се та истина јасније запази н правилније схвати, прегледаћемо неке важннје догаџаје н стварп нз историје Срба и Бугара на Балкану. Стари историјски датуми. Словенн су први пут у гомилама почели прелазити Дунав тек 578. годнне по Христу. Балканско Нолуострво тада је било у рукама Византије. 0но је у ствари сачињавало глав ни европскн посед Внзантије. Од како су историјски догаџајн почелн струјати долинама Саве, Дунава. Мораве и Вардара, стара Јелада, данашња Грчка, почела је давно закржљавати н губити свој старн сјај и значај. Она је остала у запећку, у јападу, и иочела је таворитн као биљка. која не добија довољно сунчане светлости. Ови први Словенн прелазили су на разне начине Дунав: или као аварски робови, или као њиховн најамници, или су иак, пошто су избеглн Аварима, самн на своју руку прелазили у пљачку п отнмачину. Из тога се нзроде силне борбе, чији је коначан резултат био насељивање тнх Словена на Балканском Полуострву. Ко су били ти Словени? На, то питање човек не може данас да одговори онако јасно, као што се одговара, на пример, на питање: како се зове престоница Сј. Држава?

Пре свега у то доба није било онога, што се данас зове народ. Народ данас сачињава једну целину потпуно*сливену и изједначену у основним особинама,-ко>је обележавају један народ: језику и нредањима. Таког нарнданре ннје било. Било је нечег другог: плсмена, која слнче племенима арбанашкнм, или племенима, индијским. Да се та плсмена-слију у једну целину, да створе један народ, потребне су две ствари: држава и нсторија. А ниједног ни другог није било меџу Словенма тога доба. 1 То је једам узрок, ради кога није баш тако лака ствар непо средно одговорити на питање о имену тих Словсна. Друог је било и то, да онда наука о.народностима ннје била развијена из иростог разлога, што се ондашњим научња цима нијв пшло 1 свуда у оно доба пљачке и покоља на све стране. Друго је било^и то, да онда наилази па ј'ош једну всЛику тешкоћу.-Ти Словени дали су главну подлогу зачнтав низ на рода на Балкаиу. Њихове се крвн, осим-код нас Срба и Хрвата, налази у велнкој колнчинн и у Бугара,*и у # Грка, и у Румуна; па чак н у Арнаута и Турака. Услед тога дошло је,до појмљивих спорова у науци, ко ји су сви превучени цолитич ком бојом: трагови,,којп би све дочили о овом пли.оном. имену, навлаш,' су 'ништавани ш брисани; разни споменицн про нзвољно тумаченн и т. д. Ну поред свега тога ми пмамо у исторнјн тих дана један значајан датум и тај говори врло јаено ко су билн„ти/Словени. насељени >что ирво време. У току своје владавнне, измеџу 641. и 668.'године/византнјскп цар Константин Трепи удари на Словенс насељене нзмеџу Струме и Вардара, цокори их н раселн‘у Малу Азију, у област Витинпју. Ту, где су ти Словени насељени. од, то доба спомиње се град под именом Српски Град. грчки: Гордо ссрвон: а цео тај крај -прозове се Српсни Крај. грчки: Сервохо рија. Дакле то су билн Срби. Сад пазите на овај други историјски датум: 680. године по. Христу преко Дунава, нзмеџу Искра и Црног Мора, провали татарско племе — Бугари. То племе бн ло је војнички органнзовано; сав жнвот његов бно је ‘удешен према једпној сврси: да пљачкају и освајају. Да на југу и западу његове новоосвојене земље није било јаких држава на југу Византија, а на зацаду, кас!« 1 Је, Франачка — то татар

ско племе продирало би и даље док се једног дана у оној страховнтој бури не би изгубило негде, као што је бно случај са Аварима, Хунима, п познијим татарским нлеменпма. Овако то освајачко. племе задовољи се тога пута тимв нгго покори осам словенских племена, који су живели измсџу Пскра и Црног Мора, и скраси се ту. Они, Бугари, бнли су господарп, нн су-раднли зсмљу, нпсу раднлп ништа, а Словсш^су им ностали робовп чији је носао био да радс њхране своје госнодаре. Да сс тдј однос одржи било је потребно за Бударе да буду увск под оружјем и с једне стра.пе угушују бунс потнштених Словена, а с г друге стране бране свој посед од напада са стране. Та оружана организацнја готована и- грабљикаца сачињавала је бугарску 1 рву државу. Сад штолјаено избија из ова три исторнјска датума то су овеистиие:- — Срби су*пре дошли у Мапедонију — предео и.змеђу Струме п Вардара налази се у Мапе дошгјп — него Бугари, на према томе је,највека глупост говорити, у сцору између Срба п Бугара,. о лосрбљпвању Мане-доније. 0 томе може бити само речи у спору са Грцима, или старнм римскнм насељеницима. У спору измођу Сјрба и Бугара може бити речи само о томе. да су Бугари снлом старом словенском становииштву у Маћедонпји, које је било српско. наметали своје бугарско име. Бугари су силом провалили у мирне домове српске, исекли браниоце, опљачкали њихове иметке, а оне, који су осталн нагиали<да радс за. њих. • Овс истнпе треба увек пмати.на уму, кад је реч о овом спору између Срба и Бугара Ј’ер' да* овога ннје било, овог пљачкашког и оснајачког зачетка.ових борба. не би данас нп било грпско-бугарских спорова. Срби и Бугари — њихове државе. У овом добу, у седмом веку, на Балканском Полуострву било је, или у току илп у зачетку, три државе: Бизантнја, Бугарска и Србија. . Те три државе представљају два онречнатнпа држава: осва јачку п ослободилачку државу. Ј Бнзаптија је била држава старе госпоштине, која се затекла на истоку нрилнком деобе старог римског царства. Та госпоштина,' која је састављена била из чнновништва, пле-

мства, свсштенства и трговачког сталсжа, била је смешана од свих народа римског царс тва. Ту је било старих Грка, Римљана, Трачана и сваког другог свста, којп се у старој римској царевини, на овај илп оиај начин, догурао до части и власти. Јсдипа сврха тс државс била је, дакле, да тој госпоштини очува господство којс јој је било угрожсно са свих страна: и с поља и изнутра. С иоља нанаљпвала су са свих стра на разна пљачкашка племена, које је привлачило византинско богатство. Из нутра бунила се до сржи исисана н исцсџена сиротиња. Све то учинило је од старе Визаитије једну жандарску државу,'како би мн данас рскли. У исту врсту спада п стара бугарска држава. Горе смо воћ описалн начии на који је та држава постала. Таква је та др жава. остала све докле је нова српска држава није сузбила на траг и најзад потчинила својој зласт;.. ..... -овај пут Бугареку су иагониле две околиости: прво, што је она бпла састављена из два народа — бугарских го сподара и словсиекпх робова; друго, што је постала на освајачки начин - упадом једне вој ске у туђу земљу. Од самог свог почетка Србија је била друга врста државе, ослободилачка држава. Она по стаје у крилу становимштва, које се иаоелило да земљу обрађује н бави се другим корисннм пословима. II она постаје као отпор тога мирнога и раднога. становннштва с једне стра не против исцсђивања византијских господара а с друге стране протпв насиља бугарских пљачкаша. Та чињеница да се чак. и даиас, након пуиих 13 столсна, Срби и Бугари крве, доказ је, да ова два потпуно опречиа државиа начела, која су узидана у темеље бугарске и српске државе, сачињавају н сувншс моћне чиниоце у историји, да би се дали лако отклоннти. Читава јсзера крви српске и* бугарске проливена су у борба ма пзмеђу ова два државна начела. Читава покољења српска н бугарска учена су, учена суровим историјским чињеницама, да Бугарнн значи освајач, а Србин значи ослободилац. То су истина тужпе ствари, али онс су ту и ту су не нашом вољом п по нашем избору, већ по стицају околгтостп којнма, како нзглсда и дапас још, није у стању да госиодари један народ. Све докле се воћн део људске заједппце. бар просвсћенп део дпгне и нађе снаге и моћи да те ствари окрене другим путем, дотле ће бити увек парода. који ће на себе мора^ш да при-

мн кривицу за осваЈачхсе подвиге оних дрлсава, које су ство рене за освајање... У првим столенима бугарског државног живота на Балкану одиграо се један заиимљпв ироцес, који је касиије помухио нначе нотнуно јасну разлшсу између бугарске и сриске државе. 11о самој нрироди ства ри нрве српске државе дочеле су се ствараш на граници Бнзантије н Франачке. Франци су, када су иолазили у борбу нротив Бизацтпје, бунили српска погранична племена. Отуда је дошло, да се ирвп срдски кнежеви спомињу око Брбаса у Босни. Одатле је сриска држа ва кретала па исток онако како је слабила снага Византије. Ну на Мораву и Бардар сгара српска држава стигла је тек током читава четир столена борбе. Та чпњснпца условнла је једиу другу. Она српска племена на Морави н Вардару, која су се с врсмена на време бунила нротнв Бизантије, бплу су пршгуџена, дату слј ч ај < пораза, пребегавају најближем нро тивнику Византије. А тај пј > о тивник било је — Бугарсжа. Током времена ових српских нрибеглица нагомила се толико у 1>угарској, да се у њима у брзо нзгуби старо бугарско племе. Оие ирибеглице долазиле су у Бугарску са својим вођама, ратницима, који су ое оглсдали са византијским војскама — неки од њих били су п заповедннцн иизантнјских на јамника — и ти ратници успевали су да » у Бугарској одрже свој положај. Њпх су после Бугари са војском слали у Византију, да освајају и дижу Србе на устанак. На тај начин Срби се мешају са Бугарима н та мешавина. накои нсколико столека — после преласка у хришћанство н Бугара и Срба — сврши тимс, што Бугари забораве свој татарски јсзик н приме српски. Од Бугара остане само бугарско име, која је од сада бнло једнозначно са оним што ми данас подразумева’ мо под именом Аустријанац, Швајцарац, Американац — то више није било народно нмс, већ „земаљско”, државно имо. Услед свега овога бугарска држава стигне пре на Вардар од српске државе. Али што је до тога дошло, нема се ирипнсати никакој веиој „државотворној способности” самих Бу гара, као што тврдс неки пнсци. Та ..државотворна” способиост — способност једног народа да се организује у дрлсаву — иа крају крајева састоји се из оног двога: ратничке вредностп једиог народа н способно сти његове, да у мнрно доба одржи ред п мпр у државн, који омогупава правилан привре

дни, друштвени и културни развитак његов. Ничег другог не ма у тој „државотворној способности” и само новршни посма трачи створили су од те јасне п разумљиве ствари један „ми стични фетиш”. А како стоје Србн и Бугари баш у том погледу? Ево како: Бугари су били у стању да побеђују Србе само онда, када они још нису имали своје вене државе, нли када су те државе, услед спорова многобројних претедената на престо, биле по тпуно растројене. То је било у 8. у 9 веку. Али чим се у Србији нојавио један јак владар, као што је у 10. веку био Часлав, Бугарн нису били у стању да побеђују Србе. То је дакле у време, када је у Бугарској још преовлађавао татарски елеменат. Из каснијег времена, из доба мешавине, ми имамо једну велику битку, ону код Велбу жда, у којој је коначно утврђено да су стари Срби, стављени на једнаку ногу са старим Буг ;ј.н-ма--&н-ли- овљи рагу-иици. V - данашњем добу ту исту чињеницу утврдила је сјајно славиа битка на Брегалннци. Дакле, у томе Бугари ннсу бољи од Срба. Нису бољи ни у томе да своју државу у мирно доба ггопну на вишп ступањ него Срби. Стара српска држава, чим је изашла на. свој природни пут — на Мораву и Вардар — била је боља него и једна држава коју су Бугари икад створилн. У новом веку, по ред свега тога што је Бугарска била у заветрнни и имала силних пријатеља на страни, она није нн у чему одмицала од Ср бпје — осим у вештини да поткупљује стране новпне н нови наре да је рекламирају! То је ,сва бугарска „државотворност.” На Бардар је Бугарска стигда пре Србије из два разлога: нрво што је Србнја имала да превали много даљи пут — чак од Брбаса у Босни; а друго, што Бугарску на Вардар и не води који од старнх бугарских владара, татарског порекла, већ нови Словен, Србин. Управо Бугарска није ни сишла у Маћедонију, вег. се је Маћедонија побунила н, немајупи куд друго — пошто Србија онда још није била прнзната. државом — прпђе Бугарској/ Према томе у овоме односу измеџу Бугарске и Срба из Мапедоннје не може бити речи чак ни о томе, да су Бугари побугарнлн Србе у Маћедонији, веп само о томе, да су Срби у Мапедонији пословенилн Бугаре у Бугарској. Ну та власт бугарска у Маведонпји била је врло кратка. 11о смртп Самуиловој, 1014. го дине, пада бугарска власт, уд-