Srbobran

ВроЈ 853-

“СРБ0БРАН”

Стран* 8,

Распис број 57 ЗА МЕСЕЦ ЈУНИ 1916. На основу смртних лпстова, лекарских сведоџаба и друштвених извештаја одобрене су следеће своте за исплату:

Осмртнина: 1. Мирка Вујовића, др. бр. 15, Џаксон, Кал. $800.00 2. ђура Вукасовића, др. 15, Џаксон, Кал. 800.00 3. Јова Кљанна, др. 49, Пнтсбург, Па. 800.00 4 Милана Швракића, др. 102, Лак По. 3, Па. 800.00 5. Рнста Вукојсвића, др. 142, Окланд, Кал. 800.00 6. Петра Мандића, др. 145. Вест Дулут, Мин. 800.00 7. Николе ђурића, др. 158, Сутор Крик, Кал. 800.00 8. Цвијете Ференчаковића, др. 178, Ранкин, Па. 800.00 9. 5 тојана Бундала, др. 183, Вирџинија, Мин. 800.00 10. Давид Огњеновић, др. Њу Дулут, Мин. 800.00 11. Рада Стипановића, др. 215, Индиана Харбор, Инд. (По решењу конвенције) 800.00 12. Марије Кекина, др. 246, Ајронвуд, Мич. 800.00 13. Николе Релина, др. 246, Ајронвуд, Мич. 800.00 Осанатнина: 14. Илија Грбић, др. 172, Блер Стешон, Па., за озледу хрптсњаче 400.00 15. Никола Радишић, др. 277, Ливингстон, Вис. за озледу рукс 400.00 16. Ристо Вукаиовип, др. 23, Галвестон, Текс., за озледу ноге 150.00 17. Ннкола Маровић, др. 8, Питсбург, Г1а., за озледу ноге 100.00 18. Тодор Бошковић, др. 29, Ред Лоџ, Монт., за озледу 50.00 19. Мнлојко Протић, др. бр. 34, Филаделфија, Па. за озледу палца 50.00 20. Лука Лепаић ,др. 82, Рак Спринг, Вајоминг, за прст 50.00 Отправнина: 21. Стево Митровић, др. 87, Барбертон, 0. 275.00 22. Марко Бендерату, др. 75, Бизби, Аризона 275.00 23. Лазар Мартиновић, др. 75, Бизби, Ариз. 250.00 24. Никола Џаић, др 103, Кивани, Ил. (По реш. конвенције) 200.00 Потпара: 25. Лука С. Вукославовић, др. бр. 29, Ред Лоџ, Монт. (По реш. коивенцијс) 100.00 26. Недељко Баковић, др. 35, Рослин. Ваш. онер. 100.00 27. ђулнја Урошев, др. 64, Фарел, Па., опер. 100.00 28. Владо Клемен др. 71, Денвер, Кол«5., опер. 100.00 29. Илија Драгосавац, др. 79, Мидвил, Јута, опер. 100.00 30. Лазар Праненко др. 142, Окланд, Кал. опер. 100.00 31. Мнлан Игњатнјевић, др. 1, Чикаго, Ил., опер 75:00 32. Петар ћуковии. др. 3, Бјут, Монт., опер. 75.00 53. Петар Павловић, др. 88, Тредвил, Аласка, опер. 75.00 34. Јандре Мраовић, др. 160, Вудлаун, Па. опер. 75.00 35. Навле Кривокупа, др. 151, Гнлтон, Па., опер. 60.00 36. Јован Шушић, др. 1, Чикаго, Ил., опер. 50.00 37. Ристо Томашевнћ, др. 11. Лос Анџелес, Кал., оп. 50.00 38. Пава Навипевић, др. 116, Мт. Олив, Ил., опер. 50.00 39. Валентипа Глодип, др. 254, Зиглер, Ил., опер. 50.00 40. Лука Кулоевић, др. 237, Детроит, Мич, опер. 40.00 41. Ката Пјевац др. 172. Блер Стешои, Па., опер. 25.00 42. Спасоје Атсљевић, др. 1. Чикаго, Ил., 3 мес. 90.00 43. Јован ђорџевић, др. 23. Галвестон, Текс., 3 мес. 90.00 44. Миле Огбаба др. 58, Кливланд, 0., 3 мес, 90.00 45. Маниша Крга, др. 68, С. Чикаго, Ил., 3 мсс. 90.00 46. Дане Галовнп, др. 71. Деивер, Коло., 3 мес 90.00 47. Лазар Мартиновип др. 75, Бизби, Арнз., 3 мес. 90.00 48. Паја Даииловнћ, др. 87. Барбертон, 0., 3 мес. 90.00 49. Павип Радонип, др. 102, Лак Но. 3, На., 3 мес. 90.00 50. Мане Кнежевић, др, 121, Хибинг, Мин., 3 мес 90.00 51. Алскса Глумац др. 133, Рапсон. Коло., 3 мес. 90.00 52. Никола Маџаревип. др. 160, Вудлаун, Па., 3 м. 90.00 53. Миле Фундук, др. 178, Ранкин, Па., 3 мес. 90.00 54. Лазар Шешлнја, др. 203, Дн Калб, Ил., 3 мес. 90.00

55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66 . 67. 68 . 69.

Петар Дуганџија, др. 2, Њујорк, 2 мес. 60.00 Марко Падежанин, др. 7, Вилмердинг, Па. 2 м. 60.00 Никола Маровип, др. 8, Питсбург, Па., 2 мес. 60.00 Мипо Галаковип, др. 31, Ст. Паул, Мин., 2 м. 60.00 Лазар Смиљанип, др. 81, Лакавана, Њ. Ј. 2 м. 60.00 Пава Павићевип, др. 116, Мт. Олив, Ил., 2 мес. 60.00 Секуле Мијатовип, др. 170, Сисеро, Ил., 2 мес. 60.00 Пава Дивјак, др. 181, Кеноша, Вис., 2 мес. 60.00 ђуро Панжа, др. 30, Ватсонвил, Кал., 1 мес. 30.00 ђуро Скорупан, др. 59, Кансас Сити, Канс., 1 м. 30.00 Дмитар ђукип, др. 123, Гарфилд, Јута., 1 м. 30.00 Драгиња Будимир, др. 126, В. Алис, Вис., 1 м. 30.00 Милош Мијовић, др. 158, 5 утор Крик, Кал., 1 м. 30.00 ђуро Ивановип, др. 183, Вирџинија, Мин., 1 м. 30.00 Анџелија Мирип, др. 256, Камбриа, Вајо., 1 м. 30.00

Унупно $15,685.00 Њујорн, 3. јула. 1916. САВЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА” Гл. Тајник: Душан Трипчевић.

Прошла недеља на разбоју

Лондон, 22. јула 1916. Заједничка савезничка офанзнва на западном и нсточном фронту смањила је немачке резерве дотле да Немачка више ни је у стању да се држи ратних начела старога Молткеа: да напада. Наравски Немачка на то још не прнстаје и вероватно је, да она брижл.иво чува своје силе за један велики напор да опет узме у руке улогу диктатора на бојном пољу. Војни стручњади овде, и ако су окрепљени догађајима на бој ном пољу последњег месеца, ипак увиђају да немачки генерал ни штаб неће лако пристати да се стално држи у дефанзиви. И ако је то боље за њих, ипак за Средишње Силе то би значило прнзнање да су поражене, г то призпање Берлин и Беч неће обајвити свету. Тако, н ако су уверени да је немачко сунде по чело да залази, јер Немачка оскудева у војсци, ипак овдашњи војни стручњаци опомпњу јавност на чињеницу да су Средиш ње Силе још увек јаке н да њихов слом још ннје на помолу. Оскуднца у резерви код Немаца јасно се опажа на западном разбоју. Оно што највише пада у очи код битке на Соми, која сада улази у четврту недељу, јесу ретки и слабн немачки против-напади. Устезање немачке команде у Пикардији да поврати положаје, освојене од стране Енглеза и Француза, сма тра се као доказ да Немци нису бројно дорасли за тај посао. И птто је било против-напада, тк ннсу били ни из далека онако стални и јакп као француски против-папади код Вердана. Њихови покушаји били су нередовни; већином слабн и без изнимке савезници су их све лако сузбили. Они су дозволили да савезници заузму необично јаке положаје, нарочито Биаш, са врло слабим покушајем да их поврате натраг. А врх свега иде то, што су пропустили н на западу и на истоку да приреде на падаје који би ублажили притисак савезника на два најважннја разбоја — Волинију и Сому. Снага немачке резерве. Да ли Немци раде тако што морају или чине то намерно? То је велико питање, и од њега за-

виси хоће ли се овај рат продужити бар за годину дана. Извештаји о снази немачке резерве непоуздани су. Ослањајућн се на бројеве прихваћене у почетку рата, Немачка сама би имала сада, с обзиром на губитке овог лета, око 800.000 војника у резерви. Толико исто имала бн у позадини — стараца којн се сада налазе у полицијској служби или на другим полувојничким пословима, али бн били уведени у борбу у случају велике потребе. Аустрија је исцрпила скоро сву своју резер■у. У најбољем случају њеиа резерва може изнети око 500.000 људи. Дуж Соме Немачка је увела у борбу око 150.000 резервиста. Око 300.000 послала је на источно разбојиште, где је опасност узела врло велике размере. Тиме је исцрпљено више од половице резерве. Та чињеница искључује могућност да Немачка пређе у против-напад све дотле докле су савезници у стању да у исто време нападају на два фронта. Али ако или на западу или на истоку савезници, услед сидног утрошка ратног џатеријал ду принуђени да ослабе свој притисак, Немачка још има довољно снаге да брзо пређе у напад и, бар привремено, узме у своје руке контролу на бојном пољу као што ју је држала за читав двадесет и један месец. Наравски овог пута та контрола не би била онако снажна као што је била у рукама савезника овог лета. Савезничка производња џебане још увек расте. Немачка је достигла свој врхунац у производ њи пре неколнко месеци и још увек производи у тој мери. Савезници сада троше џебане мож да два пута више него њихови противници. Да ли савезници производе данас џебане у толикој мерн да покрију утрошак, то је тешко рећи. Али не изгледа да се производи довољно да би остајала велика резерва. Вероватно је, с друге стране, да Немци штеде своју џебану и чекају дан када ће се савезничке резерве у џебани почети исцрпљивати. У том случају може доћи | она прилика за Немачку о којој

говорисмо мало пре. Његова снага у људству опада, па кајзер мора у будуће рачунати на топове. Због тога сада Немачка штеди и људе и не предузнма велике против-нападе. Вероватно је да чека згоду да ослаби савезничка артилерија, па онда да окуша срећу у великим стратешким операцијама на отвореном пољу. Производња џебане. Енглески произвађачи џебане решени су да никад не престану са производњом граната докле рат траје. Али се ипак увиђа да ће то бити утаман, ако се и даље продужи трошити џебана на оиај начин као што је то било прошлог месеца при бомбардовању у Француској. Једног дана ће доћи да произвађачи клону под силним напором. Они сада упиру све своје силе да тај дан одложе што је могуће даље. С друге стране опет ствар изгледа овако. Ако се савезничка офанзива продужи целог лета на начин на који сада иде, одлична је могућност да ће немачке резерве бити потпуно исцрпљене. Са гледишта савезничке врховне команде такав резултат надокнадио би сав трошак, јер би то значило да би идућег пролећа одлучан немачки пораз био неизбежан. Не водећи рачуна о ономе што ће доћи, сада се може рећи, да је положај савезника данас бољи него што је икад био од битке на Марни. Марна је још увек велика вододелпица у овом рату, јер када је генерал Жофр окренуо се са југоистока Париза и ударио на пепријатеља, пот пуно је разбио све стратешке планове немачке. Исцрпљење аустро-немачке навале на Русију друга је вододелнпца у овом рату. Данашња офанзива је трећа, ако не и последња. Ну ипак мора се рећи, да још нема изгледа о брзом слому Немачке. Извештаји са руског фронта јав љају да се Немци бију очајније него икад до сада. Чак ни повлачења на оба фронта не значи пораз за Средишње Силе. На против, услед сужавања фронта, т _о би необично појачало њихов лј. Али чињеница да су савезници прешли у офанзиву, да они одређују ток борбе, довела их је у такав положај у коме онн нису били од судбоносног I. августа 1914. С те страпе н ако нема још пораза Немачке, може се слободно говорити о по беди савезника. Борбе у Пикардији. Навала енглеско-француска у Пикардији продужена је прошле недеље са даљим добијањем земљишта на"обема странама Со ме, јужно и северно; на обема странама клина пробијеног према Перону. Операције овде, по сле прве недеље, воде се на исти начин на који се воде операције код Вердана. Брзе и изненадне успехе овде може очекивати само онај, који неће да води рачуна о стварним чињеницама. Прошле недеље савезници су били у стању да нанесу Немцима стваран ударац. Остало време проведено је у омањим и спорим нападима, који имају више месног значаја. На тај начин од седам дана свега два су била посвећена борби од велнког зна

' чаја. То се објашњава тиме што комора није у стању да доноси онолико џебане колико је потребно за нове борбе. Изгледа да је постадо правило на западном фронту, да је потребно спремати се пет дана па да се два дана посвете борби која доноси стварне користи. После напада, који доведе војску до нових положаја, потребно је премештати топове на нова места, преносити џебану и крчити путеве за комору. Прошле недеље Французи су добили више земљишта од Енглеза, али су ови добили необич но важне стратегијске положаје који ће бити од пресудног значаја за даље борбе на северу од Соме. Ти добитци постигнути су у четвртак, када је предузет јак напад од Овијерса на Вермандовијерс. На еиглеској стра ни добијена је од Немаца читава миља у четвртак. У петак, при другом нападу, Енглези су освојили шуму Фуро и дошли до ивице косе Алберт, која господари целом висоравни Бопом. Енглески фронт. Убојна линија енглеска у суботу ишла је од реке Аикра, у близини Бокура, до Тиепвара, онда око Лапцишког редута, па око Позиерса до пред село Мар тинпуиш. Одатле се протезала до искрајка Лонгевала. Тај фронт сачињава један полукруж ни клин убачен у енглеску линију. Један крај тога полукруга удаљен је од другог за три миље, а сам полукруг дубок је миљу и по. С једне стране тај се полукруг ослањао на јак редут, а с друге на утврђено село Позиерс. Енглези су упрли своје силе на фронту од две миље нзмеђу Познерса и шуме Фуро, која се налази североисточно од села Базантен-л- Птит. Западни део овог полукруга држе чврсто, а нападају на његов источни део. У исто време бију цео полукруг унакрстном ватром да натерају Немце да у блиској будућности напусте Тиепвал и Позиерс. (Позиерс су узели Енглези већ у недељу. Пр. Прев.) Да униште овај полукруг то је непосредн и__зада_так_ЈЕн глеза. али борбе око Лонгевала још су значајније. Овде напад иде пут североистока и истока и води путевима за Бопом и Комбре. Напредовање овде зиачи приближавање опом часу када ће Немци морати напустити цео испуст око Араса и исправптп своју линију од Ла Басе до Перона. Цео фронт у Пикардији данас изгледа као читав збир клинова забијених у један клин. Из почетка су Немци ту забили један велики клин између Араса и Со ма. Савезници су одсеклп врх тог клина и у њега забили трн одвојена мања клина. Ако савезници и даље продуже овим начином, натераће Немце да исправе целу линију чак до Ноајона. Правац француског напда. Докле су се Енглези упутили на Бопом и иду североисточним правцем, Французи наваљују пут југоистока. Прошле недеље они су покушавали да се пробију северно од Молнса, једног важног средишта железница и дру

нова, које се налази под домашајем њихових топова. Напад на Перон још није предузет ж неће можда бити предузет све дотле док се с обе стране око њега не добије више места за ианеврнсање. Пред Пероном се очекују љуте борбе. Јужно од града се налази један друм, железница, река и широк појас мочвара. Све то треба прећи пре но што се дође до града. Када би Французи успели да продру на исток од Хардекура, северпо од Перона, а на југу узму Барис и пођу напред, могли би уштедити напад с лица на Перон. Изгледа да Французи сада на томе и раде. Током прошле недеље Руси су знатно напредовали, нарочито југозападно од Луцка, где су избацили Аустро-Немце са јаког низа брегова северно од ре ке Липе. Ту је битка трајала четир дана, и Аустро-Немци су били присиљени да се повуку преко реке Липе код њеног утока у Стир. У петак су Руси очистили све земљиште око утока Липе у Стир и ширину око 13 миља. Борбе око Липе доводе у опасност Сокал и линију Владимир-Волински—Ковел. Тевт ни схватају добро ту опасно' и бију се очајнички. На једнс месту на том разбоју они су д леко од галицијске границе СВ'. га за пет миља. Овим нападиу на Липи Руси залазе за леђ немачким положајима на С о. ходу. У томе лежи опаснос ? цео немачки фронт од Тарн . ( ља до Припета. Извештаји ' суботе јављају да се дуж фрс на Стокходу развија нова ве.'. ка битка. У Буковини и Јужној Гал цији Руси продужују продир ње у Карпатима. Званично с још не потврђује ранија вест д су Руси упали у Угарску и Тра силванију. (У понедељак звани но је јављено да су Руси заузг ли висове на путу Мармаро^ Сигет за четир миље дубг Мађарску. Пр. Прев.). Ак тога упада дође, он ће знач слом аустро-угарске одбране брдима. (У понедељак јављали су звалшчии извешхајл руски: Да .су у борбама на Лкли, 20. и 21. јула Руси заробили 27 хиљада Аустро-Немаца и 40 топова. Чигава 13. регимента предала се. У Карпатима, где је почео да пада снег, Руси су заробили 489 Аустријанаца, три топа и четир машинске пушке.) Генерал Куропаткин стално напада на маршала Хинденбурга у околини Риге, с намером да на тој страни задржи што више Немаца. Било је безброј сукоба дуж Двине, око Двинских је зера и у мочварама јужно од Риге. Велики кнез Никола, након пет месеци мировања, понова је почео да напредује у Јерменији. Заузео је Бајбурт, врло значајан град за саобраћај између Ерзерума и Трапезунта и на домашају Ерзингана. У том крају на лазе се Турци у великој снли, пмају добре официре и добро су снабдевени. Из тога се закључује да Руси имају довољно резерве и џебане када су успели да појачају своју војску у Кавказу. тако Ивану падошс ове речи на срце. Он не знаде шта учини; само тек у једаред виде, да је дете у њсговом наручју. Дуго, дуго је љубно оно мило лице, онс велике плаве очи н ону меку коснцу детињу... Он осетн снагу, велику, силну снагу; осети да би к’о ласта полетео. 2 . II сутра дан, Иван појаха свога ата, па се крсну весео до му. Прсд њнм, у пурак увнјено лежаше детешце, Иванка. Срце Иваново играло је од радости. Све око њега било је радосно. И оно сунце га је грејало као да га нека топла, пуна жнвота рука милује. И онај ветрнп пнрка као да се заверно: да се игра са његовим ссдим власима, И онс тице певају; и она гора псва; и плаво се не бо смешка иа њега. II он после

тод’ко година запева, запева је дну старинску нашу песму, ко ја нам је очувала ову лепу земљу... Пнје осекао умора од пута. Та он је јако био младип!. . . Да се бира у пљаду један рвач, он бн му пао на прси. Да бацају камена, свима би одбацио; да скачу, свима би одскочио!... А кад је стиг’о дому, и кад његова Марица изаџе преда њ, он се насмеја као мало дете. Иванку замото у ћурак, сакрио је, па виче баби: — Бабо! Чик погоди шта сам ти дон’о! —А шта? — Погоди! — Не знам. Он раскрили ћурак. Дете лромоли главицу. Плаво о(ко заустави се на старици. Марица притрча коњу.

— А шта је ово ?! Од куд ти ово! ? — Дао Бог!.. На! — рече и пружи јој дете. Старица прими дете на руке ;пољуби га два три пута, и, дете се насмеши на њу. Старицу облише сузе. — Не плачи!... Не плачи, да бог да псвала! — викну Иван. Старица зајеца: — Али... и — и — иста... — Сунце нам је грејало, иста!... Али не плачи на дар божји!... То нам је Бог дао за утеху!... Она ће лас подворити и додати кот’о воде!... Она ће нам очи затворити на самртном часу!... То је наша Иванка!... И њој је име Иванка. — Иванка?! — запита ста рица и широким рукавом утираше сузе, које су лиле низ ње

не збрчкане образе. — Иванка, јест, Иванка, на ше Ивањско цвеће!. . . Иди је пропусти кроз недра! Старица диже дете у вис, по гледа на небо и рече: — Вала ти, Господе!.. И отрча у кућу. Иван затури дизгине за ункаш од седла, те притеже главу ату, и он стаде сам по авлији „вадатн”. За тим стао па се загледао у своје зградице, у своју кућу, у башту. Учинило му се да му све пева неку божанствену песму, па и он запева... И оде у воће... Тумар’о је пун радости; приват’о је за сва ку грану, а ни сам није знао за гато то ради!... Изаџе на један пропланак у воћу, па се загледа у сунце, а оно баш залази... Па онда поче сам говорити.

Немојте да се смејете децо!... Сваком човеку тако доџе, те, по неки пут, сам са собом говори, лепо разговара се. — Ала је лепо сунце! говорио је он. — Ала су лепе њиве!... Сав свет је леп!... Ово је сама милота куд погледаш! Гледај, гледај!... Шта ће онај облачак? Зар ти оћеш сунце да закрилиш?... Еј,... мален си!... Нуто шта би!.. ГСако га сунце засија... сад си леп!... Е, тако је човек леп, кад га Бог помилује... А шта ја овде стојим!... А моја голубица! А моје цвеће!... „Шта је ово дико?” — „Тућа!” — „А оно?” — „Тоњ”! — „А оно?” ,Јабута!”... Их, ала тепа!... „А шта сам ти ја?” — „Бабо!” „А оно?” — „Нана!” А ја је узмем да милујем, па је уједем, па је жарим мојим брко-

вима, а она напући оне мале уснице, па мене ’вата за бркове!... Их!... шта је мени? Баш сам полудео!.. Па опучи воћем, трчо је... — Стан’ — де да видим, мо,у ли скочити!... Ипа!.... Аих!.. . Још се не бојим младића! Млад сам ја, море!... Младо ми срце!... Па се опет закаса пред воће. Кад би на домак авлији, он сам заустављаше своје кораке. Да ме не би млаџи смотрили ... рећи ће... пгга ли би рекли?... А пгга ће рећи?... По лудео Иван, ето шта ће рећи! Уџе у авлију. Наџе момка а он излази из ара. — Је си спремио коња? — Јесам, газда — одговори момче. — Дела, истерај га! — Добро газда. Он не имаде више никога

сем своје Марице. Сад је им’о цео свет... Уђе у кућу. Старица беше обукла дете, па се смешкала па њега, смешкала се онако, к; што се небо на земљу смешк: онако само како се мајка } своје чедо уме смешити... Сунце је било — ка’ пп рекб’ на заоду. Једна зра 1 'п. ј мена ка’ јагода осијала. детчп це. па. оно румено лице, онг 5< ли, теслави зубићи, она ’ плава, вслика ока, она мека сица, направише од детета С жијег анџелка... Нека света радост обујм груди старом Ивану. Он је би човек побожан и праведан; а ли никад, па. ни после нају срдније молитве, он није осе ћ’о таког миља у души г јој... Приџе детету, диже га перце, усне му додирнуше ме-