Srbobran

ШЈМВЕК 360

ТОКК, N. Т, ТНиНВОАУ, ЗЕРТЕМВЕК 14,1914

УХЛХ тх.

8иВЗСК1РТ10М КА1КЗ 11т1ед 8 +а+ез оГ Атепса опе уеаг бос СапасХа, Еигоре е I. с. опе уеаг $ 1.50

Згбобгап рићпвћеЈ еуегу ТћигжЈау а( 443 \ЛЛ гз ЗСгеег, Ке«- УогЈс, N. У

СРБОБРАН

ПРЕТПЛАТА: За Сјед Дрхавс на годчну 6> ц Канад-у. Г.аропу итд гоч ,о

Србобрак аЈ.:пи:' четсрт».ом на 443 ТХ. а» 3 (гм 1 , Метг Уогк N. У

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 Н В О В Р А N 8екв

НАТ10НАЕ РАРЕК АКР ТНЕ ОКСАИ ОК ТНЕ ЗЕКВ КЕ0ЕКАТ10М „ЗЕОСА”.

Број 360.

ЊУЈОРК, Њ. Ј„ ЧЕТВРТАК, I. СЕПТЕМБРА,

ГОДИНА б.

НапрСд честити и ваљани Срби

У броју од прошлог иетка донео је њујоршки дневник, Њу Јорк 'Гајмс следећи апел унућен на Америчане од стране наше велике добротворке г-ђе Хелен X. Џенкинс: “Уреднику Њу Јорк Тајмс”: “Можда ће вас занимати ово писмо које ■је пре неки дап стигло из Солуна. Писмо је ннсала једна Францускиња и опо иружа живу слику онога стања које је тамо постојало пре но што је иочела офаизива : “Штована Госпођо: — Наш пријагел. Г. и ја јуче смо гледалн да видимо на који начин можемо помоћи српској војсци, која је преуређена и сада се налази овде... Срби немају никакве лекарске припреме — баш ничега — па су, наравски, упућени на француске болнице. Тако сам ја и дошла да узмем иа себе бригу о рањеиим српским официрима и војницима. Јуче сам раз гопарала са иоглавицом њнховог лекарског оделења, н он н свн Срби забрипути су тешко, јер немају ништа, ни болннца, ни амбуланца, ни кола, ни аутомобила, и њихова жива чежња да се попрате у своју отаџбнну помрачена је цитањем: како ће пренети своје рањеннке и болесиике. “Енглеска и Француска има ју на плећима својим велико своје бреме. Французи овде немају ни за себе довољно бол ница, а потребни су нам толики креветн. Особље је добро, али стварн пема, нема кревета, нема амбуланца, ничега нема. “Ја сам на челу болничарка у највећој болпици (са 1500 кревета), која је одређена за преносне болести. Радпмо са да дан н ноћ, а врућина је страховита, и скоро све болести, којнх смо се плашили, почеле су хвататн маха услед врућине. Српски рањеницн, којн имају само неколико постеља, растуренн су свуда, на спе стране. “Треба да се видн ово, па да се схватн права страхота. Сада већ све су наше снле заузете болеспицнма. Што ће тек бпти кнта иочну борбе, то бог зна 1 “Молим вас не осврћнтс се на то што вам овим досађујем. сада се на то не сме освртатн, јер је невоља тешка прстешка. Ваша отацбипа је и богата и добра срца. А све што смо ми имали, од злата па до најобичнпје робе, све смо претворили у џебану и топове. И ако смо сада у сред лета, прнмнче се брзо већ и трећа зима, носећн собом нове патње, беду нову.” Дал.е долази адреса одбора. који сабнра прнлоге за српску болнпцу, и потпис председннка тог одбода, г-ђе X. X. Џенкинс, и благајвнка, г. X. Б. Бритона. Од вапе стране топло се захвал.ујемо овој племенитој Америчанки, која је српски народ задужнла толико много. Ну јога један, и то важнији, разлог навео нас је да овај њен апел донесемо у наш лист. Из тог апела се види јасно како сто је те стпари са нашом војском код Солуна. Стоје страгано; очајно. II то ннје нпкакво чудо, на послетку. Већ је осам месеци како се наша војска налази изван отаџбине, војска н силне хиљаде другог нашег света, избеглица. Преко 200.000 душа пмала је српска влада да храни. чптавих осам месецн и то у сред

рата који је обухватио целу Европу. Да: да храни, па још да одева, лечи и брине за пребивање. То је посао џииовски; једно чудо које се једва даје схватити. А преко тога дошло је нешто још теже, можда, него све то. Дошла су силна дипдоматска и политичка питања, да се решавају под приликама тежпм но што се икад могло замислити. Србија, крвава, на крст распета Србија висила је о концу. Бадава је што је Русија обећавала и што се зарицала — она је морала упирати сву своју дипломатску силу да ншчупа за себе Дарданеле, да реши једно питање, којим се њена дипломацпја бави скоро три столећа. Енглеска у овом рату држи оловку у руци и рачуна. А ко да јој замери за то? Рачуиају Грци, који неће да пролију ни кап крви у овом рату; па рачунају чак и неки паши, који се борс дротив савезника. Све то отежало је необично рад нашој дипломаци ји и тек када се овај рат сврши, када се пред наше очи отвори псторија, хладна и непристрана, онда ће се тек правилно оценити оиај џииовски посао који је у овим најстрашнијим данима обавио “патријарх српске државе”, вслики Никола Пашпћ. Када се гве то има на уму, онда неће Јпп никоме за чудо, што је српска војска даиас остала Оез потребног лекарског нрпоора, без постеља, без болннца. А данас та војска, сјајна српска војска, иалази се пред страховитим непријатељским топовнма. Већ је трн седмпце како оиа води љуте битке. Код Соровичева водила се једна битка претнрошле недеље, која је била крвава као и битка на Куманову, и крвавија можда. 16.000 Бугара је нзгннуло у тој битци. Колико је наших јунака ту погинуло и рањено, ми не знамо. Али, ево, знамо једну страшну ствар: ти рањеници су остали без завоја, без постел.а, без болница, без потребне лекарске неге. Све то, браћо, код нас живих и здравпх, којн чекамо само да ти нашп јунацп и мученпци појуре непријатеља са наших огњишта, па да пођемо на стара гнезда наша! Да не грешимо мн, браћо, гледајући све ово што се чпни од наше браће из Шумадије? Да ми не гражимо и сувише од тнх мученика? Све они дадоше а да сутра за све те муке ппак пишта не добију! Ми смо људн снромашни; рад пнци смо; једва састављамо крај с крајем. II много смо до сада одв<јјили од својих уста ; много својих за логаја преломили. Али ово пред нама лежи рањен ослободилац наш. Пао је пред нашим прагом бранећи га од нашег душмана. Гладни пред нгАпим огњиштем; жедни пред нашнм гнездом — проливајући крв, просппајући кости да их очува за нас и децу нашу. И вапије као оно праведни Ла зар: Гладан бејах и не пахранисте ме! Жедан бејах и не напојисте ме! Болан бејах и не попудисте ме! Праведни Лазар? Не! Онај рањеник наш што дапас лежи иа јужној граници наше Палестине виши је и од самог праведног Лазара... Већи је од светитеља онај ко-

ји је својим подвизима ужизао огањ на огњишту, крај кога ћемо се грејати ми и потомство на ше; већи је од светитеља онај који је својим костима орао њиве са којих ћемо брати плод ми и потомство наше; већи је од светитеља онај којн је својом крвљу заливао поља на којима ћемо напасати стада ми и потомство наше... * Дете, браћо, да још и ову своју свету дужност нспунимо честито : понозимо овој нашој рањеној браћи. Јесеи је ту; иде зима; божић долази: крај огњишта угашеног сузама засешће овог пута српски внтез, узеће на колена петгодишњег синчића, кога је оставно у колевци када је пошао на Куманово и почеће причу ову: “И кад допадох последњих рана, наша добра браћа из Америке завише ми ране мелемним за-

војем, прострше ме по мекој постељи и покрише топлпм покрнвачем.” "А која су то наша добра браћа из Америке те ми те доведоше, бабо, на божић дома?” упитаће малпшан. А стари ратник пољубпће апђела свог у чело и одговориће: “То је прича слатка као приче што се читају у пркви. .. Одвајаху од уста својих и слаше пама залогаје хлеба; скидаху са леђа својнх и слаше нама кошуље своје; скидаху са постеља својих и слаше нама простираче своје... То су браћа, ради којих нам борба беше игра...” Ај, та прича само врсдна је и последњег залогаја иашег, слатког радничког залогаја. Напред за Српски Црвени Крст! Напред друштва српска! Напред, честити и ваљани Срби! М. Јевтић.

О дужини радног дана.

Изгледа да Је веп почела она силна бура, која се очекује у односима између радника и по слодаваца у Америци. Мсђу ра дништвом америчким на све стране осепа се живо кретање. Концем прошлога месеца у мало што није дошло до страхов-итог шграјка жељсзничких радннка. којн би обухватио око 400.000 радннка и укочио цео жељезнички саобрапај у Америци. У Њујорку љуту бор бу воде радници на поуличним жељезницама. Да отклонн недапу која би снашла цсо привредни живот (’ј. Држава, председник Вилсон умсшао се у штрајк жељезннчких радника и принудио је Конгрес, да то пнтање реши законодавним путем. Штрајк је отклоњен тнме, што је у Конгресу донет закон, којнм се узакоњује осмочасовни радни дан. Да ли пе тај закон што вредити или не, остаје, да се види. Власницп жељезннца пре те- да пе сс обратити на судовс, да тај закон пониште. Суд има права на то. По уставу Сј. Држава, Конгрес нема права, да се меша у те ствари. Судовн, судепи по досадањем искуству, пису најбоље расположени пре ма радницима. Непе бнти нико пзненађен. ако овај закон је.дног дана буде оборен. Ну, нама изгледа, да се ове ствари у Америци непе решавати ни у конгресу ни на судовима. Њих пе решавати снага радничких органнзацнја, солидарност радничког сталежа у Амерпцн.Ну ипак се једна ствар пози.тивно добила овнм покушајем жељезничких радникада штра јкују. Та добпт састоји се у изјави председнпка Вилсона, да америчко друштво сматра- да је неправо, да радници раде ду же од осам сати. У историјн америчкој те речи значипе много. У рукама поштених радничких вођа тс речн могу се претворити у силно оружје. Да, радни дан дужн од осам сати, данас је једно очигледно

непоштење. Нсмз, апсолутно ни^једног разлога, који би се био у стању навести у прилог дужег радног дана. Напротнв има стотнну разлога, који би се могли иавестн. да и осамсатни радни (дан значн обпчиу дерачину .Ми псмо овде навестн један разлог, ксји читамо у државној статисти','! за мануфактурну производњу у Сједнњенпм Државама. 1909. годнне у тој производњи радило је 6,615.046 радника, Тп радннци пронзвели су робе у вредности од $20’672.052.000. У тој своти налази се и вредност материјала за производњу (сп ровина н утрошених машина), која износи $12.142.791.000. Чиста добит, дакле, изнела је $8,529.261.000. Ту добит ство рили су онн, који су радили, створилн радммцн. Међутим ра дннци су добилп тс године, у виду Цадница свега $3,427. 038.000. Све остало отишло у шпаг господарима тих творница. нзузев мале своте на раднн ке по уредпма. Ти господари ^ шегкали су се по Америци или Европи, испијали чутуре, ироводили се господски, док се оно I шсст милнјуна људи знојило и крвавило. Па ипак господари I дигоше двс трепине, а радници [ ма остаде свега јсдна треннна 1 од онога, што су они, својим знојем и својом крвљу, створили. Сад узмимо ствар овако: да нема тнх господара> да цела та пропзводња прнпада некоме другоме, рецимо државп или радничким органнзацијама.Зар је то тешко замислити? Нн из далека. Те годпне сав капитал, уложен у ову производњу, у земљу, у зграде, у машинерију, у сиров материјал и у надннце, изнео је 18 милијарди. Само те године> као што видесмо горе, чиста зарада изнела јс 8 милијарди. Дакле: за две и по године могупе је сав тај уложени капитал исплатити од саме чисте зараде. Није данас ннкакво чудо, да се помишља на то. Чудо је то, што се данас то и не изводи: овај свет бно

бп сто пута сренннји. Толико о могувности да сва производња једног дала прсђе у рукз или државе или радничких организација. Сада да разгледамо, како би стајале ствари кад бп сс то претпоставило. У том случају могло би бити ово двоје: Или да радници приме свих 8 милијарди долара чисте зараде, дакле скоро три пута вишс но што сада примају у виду надннце. Или да реку овако: у место да примнмо три пута внше у новцу, ми пемо радити три пута кране време. Нико од тога штете не би имао до оне господе- од које и онако шгко никакве користи не ма. II допине једном дан, када пе и то бити. У производњи потребних добара, човек је данас далеко дотерао. Што је некада на иример било потрсбно да сложе четир радника, данас то, иомопу машине за слагање сло ва, сложи један радник. На не ким пословнма та се разлика и постосгручила. Од тога данас види користи нити радник нити опај који је те справе изумео. вси она врста.људи, која гледа све да зграби у своје ру-

ке> и да за своју личну корист искористи и добро и зло својих ближњих. То се нарочито показало приликом гласова о овом жељезничком штрајку. Кад јс пукао глас, да пс жељезнички радници попи на штрајк одмах су продавци животних намирннца у Њујорку, својој роби, која је била у Њујорку, повисили цену за 30 од сто. Такав смрад и гад треба истребити нз друштва. И да није по среди то, што би се одузимањем производње од приватних власника усреиили небројени милијуни кориспих чланова друштва, сама ова готовост вла сннка да пљачкају и гуле цело ово питање претвара у питање морала и поштења. Да, допи пе једном дан- када пе неко учинити један корак даље од председника Вилсона и репи: Не осам сатн, него и четир сата рада једна је ругоба, која је нранена прераном смрпу толикнх милијуна вредног и корисног света! Ове борбе само су почетак оне буре, која пе једног дана тс речи избацити на површнну не као учење овог или оног доброг човека, веп као — веру целог друштва.

Прошла недеља на разбоју.

Лондоњ 9. септ. 1916. Догађаји од прошле недеље на западном ратишту били су значајнпји но што су сви други, од каго Ј’е почела савезничка навала на Соми. У среду француеке трупе, под заповедништвом генерала Мишелеса, нападну јужно од Соме> пресеку главну жсљезннцу између Роаје, Молиеа и Перона, близу Чили. Две п по миље жељезничког пута пало је у њихове руке. То је прва важнија жсљезнпца, која јс пала у руке савез ника од битке на Марни. У задњој офанзиви у Шампањи, Французи нису били у стању да се примакну жељезници, за којом су ишли. ближе од две ми |ље. Тако исто имали су усиеха Французн на Вердану- где су у почетку недеље успешно одбијенн свн протнв-напади немачки и освојено земљиште између утврђења Сувиљ и Во, ко је је бнло изгубљено прошлог месеца. Тако је Француска коначно добнла битку код Вердана — што је био пригодан догађај за прославу друге облетнице битке на Марни. Значај борбе јужно од Соме лежи у томе, што поменута жељезница иде упоредо за Немачком линијом и била је необично згодно употребљива за прснос трупа, хране и џебане од једне тачке за другу- како је кад било потребно. Ту линију секла је друга, која иде од Амјена за Ла Фер н Ремс; ну од те лниије Немци су имали врло мале користи. Раекрсница се

налази у рукама Француза. То сиречава, да се са југа пошаље помов Перону, који ве се од сад морати снабдевати из Камбре, двадесет и три миље на северонстоку. Овим продирањем дошли су Французи такође и сувнше близу главном стану друге немачке армије у Ст. Кантену. На северу од Соме Енглези мало спорије гурају пут Бапома на путу за Камбре, трошени при томе гранате на такав начин> да се чуде и сами стари ратници. Ну тиме су Енглези успели да што више поштеде војнике. Тако се пре сваког јуриша покрије гранатом свака инча непријатељског земљишта. Према Енглезима, изгледа, Немци се опиру најогорченије. Ну упркос свега тога Енглези успевају да иду корак у корак са Французима. Близу Ла Форест, између Комблса и Перона д,одирују се енглеска и француска војска. Савезници су овде усвојили нарочнтн начин за освајање не мачких положаја. Тај начин је спор. али стално доносн повољне резултате. Прво се покуша да се забије клин с једне и с друге стране положаја, који се мора освојити. Док се то чини, на тај положај сипље. се силна артиљеријска ватра. Када се све то сврши, савезници ударе на тај положај са три стране> исправе своје линије, преправе немачки шанац да гледа на протнвну страну и почну се припре.мати за даљи напад. У колико се Немци огорченије

1 боре да одрже који од ових положаја, у толико су им веки гу битци. Овде се држи, да се Не мци овако боре на овим линија ма само због тога, што у позадини припремају друге линије дуж реке Шслта- у Белгији, па на Камбре, Ст. Кантен и на реци Ен, у Француској. Кроз који месец савезници ке их бацитн на ту линију, повратити један део разорене Белгије, и француске округе Норд и Сом. Овде се држи да ке то бити довољно за ову јесењ докле се сачека успех нове руске најезде у Курланду, Волинији и Галицији н одцепљсње БугароТурака од аустријског трупа и немачке главе. БОРБЕ У ДОБРУЏИ. Данас на Балкану стТ>је ства ри сасма друкче но пре неколико дана. Румунија броји ско ро два пута толико становништва, колико их има Грчка. На северу и североистоку Руснја се додирује с њом. На северозападу Русија је освојила скоро целу Буковину, све до Дорна Ватра, штитени на тај начин Румунију од напада на тај бок. На југу широки Дунав, не згодан за прелазе> од ђердана до ђурђева, сачињава природну сметњу упаду са друге стране, из Бугарске. Само на југоистоку, где Дунав окрепе на север, лако је упасти у РумуНИ ЈУ и ту су јурнули Немци н Бугари. Долазеии из Варне ,бугарског пристаништа на Црноме Мору, где всп неколико месеци стоје немачке трупе да одбију искрцавање Руса, једна јака војска пошла је дуж жељезнице пут Рушчука, који су Румуни заузели чнм је објављен рат. Остављајупн Рушчук на својој левој страни- једна војска упала је у Добруџу на фрон ту од 42 миље и напала од Добрииа дђ Акадунлара. Једна жељезница пресеца Добруџу са истока на занад на по пута измсђу Бугарске и Русије. Ово је линија, која води од пристаништа Констанце за Букурешт н иде упоредо са бугарском границом, 70 миља да леко од ње. По свој прилици Немци и Бугари пошли су да се дочепају ове жељезнице, јер је та жељезница необично важна за Русе, за џебану и војску која ће долазити из Одесе и Констанцу да се распоређује на румунске границе где и кад устреба, Али не изгледа да ће Руси допустити, да сс нспријатељ дочепа ове жељезнице. Одмах по објави рата од стра не Румуније, Русија је пожурила, да јој притече у номоћ. Већ пре тога била је сабрата једна велика војска у Рени у Бесарабији- на северној обали Дунава. Овде је Дунав врло брз и широк преко једне миље, али у два дана Руси су успели да подигну ту један јак понтонски мост, преко кога је цела