Srbobran

0«раш1 «

СРВОВРАН

Врој 37*.

САВЕЗ СЈЕШЕНЕК Ш СЛОГА (ЗЕКВ ЕЕБЕКАТ10Н ЗЕООА) Главно седиште: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \№еи зз 8<гее» Ие» Уогк, N. V. Г«авни П»едседиии: М. И. ПУПИН 443 V/. 32 51гее1, Уогк, N. V. Гааени Подвувдседиик: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИћ 443 . 22 5*тее1, Уогк, N. У. Чааноаи Уи»ааног 0 д * о џ а » а 1В1В: ЈОСИФ РАЈНОВИћ Вох 544, ТиШе Сгеек, Ра. МИЛЕ КУНОЛЕЧА 460 Са1ез Ауе., ћаскаигаппа, N. У. ђУРО И. ГРЕГОВИћ Вох 1811, Вмћее, Ат. Чааиоии Гаааиаг Одјора аа 1В1В, 1*17, 1*18, 1В1В:

иоо ВгоаД»-ау, Сагу, 1п8. 5 N. Пичиеапе ауе.. Оичиеапе, Ра. К1С I Вегк1еу С1ић, Втвћат Сапуоп, 1 Лаћ 6201 Е. 8 5С, Капааз С11у, Мо. Вох 1739, 1-0* Апке1ее, Са1. 1611 Е. КоиМ ауе., Риећ1о, Со1о. Заменнци: 413 Ниеу 51., МсКеезрогГ, Ра. 34З — 2пс! Ауе., №\у Уогк СИу. Р. О. Вох 341, М1агш, Аг1г. 443 \У. 2206 51., Ие-«/ Уогк Ску. 2106 — 137 бг., ПиВапа Нагћог, 1п<1. 819 5. \Уаш1егуеа1ег Аус., 51. ЕоиЈз, Мо. тМГЕ САВКЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА ПРЕГгТЕДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВ АКА ЧЕТИР МЕСЕЦА.

ГЛИШО РАПАИћ СТЕВО БАБИћ НОВАК М. ВОГДАНОВИћ ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђвГО ИЛИЈА РАДАКОВИћ СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПВВОВИП НИКОЛА ТРБОВИћ ВИД ВУИћ СИМВ ВУЈНОВИћ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

...$1авв

„ 7«#0

...$1О$0

„ 5000

..$ $ 0 $

„ 4*00

,$00

„ 4000

800

„ 4000

„

,..$ 800

„ 4000

„

$о 0 —51о0

,..$200

„ 1000

»1

,..$ 150

„ 750

,..$ 400

„ 2000

< > > >

Савде Сјвдтквних Срба Слвга ивнлаиу)*: На вае осиртгапе 9 МО иж 40Ф* Дна. За Г 7 *итак о4а ека, пгп обо РЈхе, ш о<е нвге, п-тп једпе руке п једпе нвге .. Авв паиља ввеепвс в 9 п чдана га рад .. За изгуАлгау руву За нзгуАаеву нвгу 8 **** За слвиавну квчху (ртењачу) За уквчеиу руку ихи укочену догу . За ипгуЛљеп пагап За пола одрезаие стопе За одрезане прсте .н нозп За иагуЛд,оно око $ 400 * операциЈе: сдепог прев* $ 100 ; капена у 6 еши 1 И $ 100 ; у сдучају .чеип.тп $75: трагон* $25; отиарање утрибе $100; амнеке операгаје $50; иеранпје шуљева $25; рака $100; деЛедвг пргва $35; за ваерагаје на •ави. оку. уху. иоеу, грду п агЈобовпиа «д ^ $75; да отрован.е крвп од $15 до $35 < >1 нм тога оваки члаи дооија од 50 до 400 долара на нме опеЈдације, болне аотпоре и осакатииие, које нису горе нарочвто на значеие, а ирема тежини □овреде и увпђавпости унравног одбора

у актжвну службу х даде ну конанду над војскои која је имала да заустави Русе. Пре тога цар није хтео за њега да чује, и ако је Хинденбург у почетку рата тражио војск у за себе. КАЛ СЕ 0РБ1ШБ0ГУ МОЛН Кад се Србжи Богу молж? Не, кад скрсгж руке дижје, Већ кад бжје ж кад падже, А из срца кри му джје. Укрсте л’ се бојиж хачх, То су крсти Срб-јунаку, У том крсту иера дежж Победжће у том зжаку! Кад х мриа муке, страх* У пдажежу жсточж се, Кад у духу гром-јужакж Једжа иера и мд» се. Кад бражећж жајсиетжје Божје даре, жретж иолж, Љуто с’ борж, кложе, клекие Тад се Србжж Богу молж! \ Где се Србжн Богу жолж? Где разгажа сужце тажу, Сјајућ’ с жеба у слободж, У жајиећем божјем храму. Над гробовж мучежика, Где с*етећж сиоје мртие, Слогом перућ’ старе грехе, Газећ’ ираге вала жртие. На бојжшту, светом месту, Које сжлжа хрица полж, Из које се тамјаи диже Ту се Србжж Богу молж? Ои же молж жжшта нжого! Једно желж, једжо жште Што бж друго жскат моКо? У обрану сиоје среће Да га Боже дожде штжтж, Догод може, док је вредаж Док је кадар — Србжи бжтж. А ко чуЈ’е ове молбе? Чује, прашта, прнжа Боже, Јере знаде, да друкчије Молжти се Срб же може.

СРБИ У К 0 ЛУМБУСУ, 0 ХАЈ 0

Овдашшп Српекп Соко орджао је своју прву забаву у корпет Српске Спрочадп у иедељу дапа 5. повембра Програм је бпо овај: 1. Српскв Хнмна, свиралп су Српскп соколскп тамбурашп пз Синсинатп, 0. 2. Поздрапнп говор од брата Мплана .1. Богојевппа, старешппе Срп. Сокола пз Индпапаполноа, Инд. 3. Говор брата Николс Папковппа, старешпне Српскога Сокола из Спнсипати, 0. 4. Вежбаае пашег Српског Сокола. 5. Говор брата Јевта Вучковппа, вође овд. Срп. Сокола. Забава јо бпла уволпчапа са посетом Мнс Естор Итоп, са љепвм роднтељпма и још псколико прпјатеља. Пста Мвс Птоп поговала је 310 српске децо взбеглвца у Оксфорду, Еиглеска. Њен брат, г. Валтер Итон, налазп се још в даиас у Мапедонпјв са српском амбуланцом. Колвко иста г-ца спмпатпше са српсквм народом ввдпло се нз раанпх слнка, које нан је она повазала од деце, која беху под њеппм падзором. Када јо брат Вучховнв вред ставно Мпс Итон, н у свом говору огасво цео н>оп рад в осепаје, које ова прама свому што је српско пма, свк првсутнп бурао ју поздравише, на које со она са „ткала лепо” па српском језкху »аиалвла. Па то сви присутпп још једпом вивнуше „жпвела Мис Итои”! Да је ова забава која је пр»а у о»ој оклопијп, таво лепо усиела, вајвева х»ала црппада Соколскпм Тамбурашвма 1» Синсннати, 0., који, осеиајупв свест соколске пдеје, впсу жалилв труда, в аво јо пут доста удаљен, поред свега тога онп су пам бесвлатпо свиралв, ва чему нека је хвала брату Мвлвшу Бачваву, прпмашу, који иас је неужорие »абавља*. Исто тако пека је хвала г. Мвлану Ј. Б»гојевипу из Индванажолвса, брату Нвк»лн Напковвиу вз Свисвнатв, као и свима осталпм Србнма, којн иас иосетише. Чиетог прилода било је 400.00, коју смо своту послалн преко Једи С. М. В. Граген за Сербиан Рплиф Фуид у Јождон, Енглеска. Добровољве прклоге дадоше: По $38 Браиа Нпкола к Глкша Радпк. по $20 Мпс Естер Птон, Илнја Гргпи. Миле Косаповга, по $15.00 Стева Трпвии, по $10 Нпокла Барав, Мжле Гргни. Мплап Бајић. Нпкола н Јован Бабга, по $6 Танасијв Вујасиповга, Тодор Стввановлћ и син ,по $5 Јевта Вучкоивћ. Срп. Соволскп Таибураткп Збор из Сиж•пнатп, 0., Танаспја Вукожга, Срп. Соко чз Ннднапаполпса, Инд., Мпле Почуча, Свво Цвпјаповпћ, Мапе Свстга, Нивола Радсн Ннкола Тпшман ђуро Гргга, Ми'ога Псушт, Глпша Војчовпћ, Алекса Гручпћ. Даие Шкарга, Спаео Веселга, Јово Студен. Илпја Боровппа, Аптон Штут (Бачат). Јапко Кеенћ. Лаза Брезбрадица, Шп ја Кападга, Обрад Мнадало. ђуро Цвпјавовга. Нивола Оиачив, Стопслав Марпјанввив Т»де Бадииоипв. Шпја Вуковив. Швкро Павогаћ. Васо Јанковвћ, Мплош Грбга, Цветко Фидакоига, Милан Веевлаи, Јам Влаиуша. Аирелко Костга, ворга Цвепгеагаи, |орре Тошев, Јово

Г.анив, г-»а Марија Крунив, жо $4 Нввола Цапковга и« Списввитн, Јоио Шупут, во $3 Стево Алексић, Јово Обрадовга, Милосав Алексив, Стојап Брага, по $2.00 Милаи Ј. Богојевпћ из Индпапаполпса, Ппкола Даставпца, Петар Мпловаиовпв, г-ца Олга Барак, г-ра Ката Коруга, Раде Узелац, Шппрв ђорцевпв, Шпја Комадпна, Лале Граловац, Лука Грубац, Драгутпн Милогаевпи, Мнливој Баии, Добре Радаковга, Шпја Г.абпв, ио $1.50 Стака Комадииа п два свпа, по $1 Јово Поповга, Три втп Вукпедпца, Мр. Ф. С. Итов, Мис Ј. Д. Сулпиан, Мр. Валтер Пирс, Шииро Чучак, каш брица, г-»а Ката Цупан, Мнс Нтои добила је у Овсфорду једво всето ва иоклон од једпог српског дечкв, којежу је двли име „чвча” ■ у *ме встог воклоикла $ 1 . Надале првложвше још во $$ СтоЈап Бралвв, в» $5 Миавлв фвлгавих. 1 >ала бргаж, којв вао ввввтвш« ■» овој »абавв ■ вомогоше да <• одуавжо пашем јужачввм р»ду, воја свгржв гаја посладња <влв. Српскв Соколски Од(»р у Н»луи(усу, •.

Само Јв Јвдан начин да св поиажомо достоЈни (раие наше — да им у часмима њихове борбв и њихових патњ« нррггвчвмо у помов двлима и жртжама. Све Ј« друго празно и шувело. Напрвд са нриловми за Српску Народну Од(рану!

ВИЉЕН I К111ЕШРГ

О ранжјжм оджосжжж међу жемачкнм царем Виљемом ■ маршалож Хинденбургом прича се ова занхмљива прича: Пре овога рата држалм су Нем ци Ј‘едну маневру на жсточној’ страни, блжзу руске гравжце. Маневра се претворж у борбу две војске. Једном ј> заповедао цар Вилем, а другом генерал Хинденбугр. У тој борб* цар Виљем грдно страда. Хжжденбург га је тако сплео ж занрсво да није био у стању да се макне. НаЈ'зад приђе Хинденбург цару и рече му: “Ваше Величанство. пи сте мој заробљенжл!” Ово цара дотера у тако бесжило, да Ј'е почео да псуЈ'е. Најзад неколико дана после овог догађаја, Хинденбург буде бачен у пензију и свж су држалж да је тиме завршио свој'у каријеру. Тек онда, када су Русж потукли све друте немачке генерале и ушли дубоко у Источну Пруску, решио се цар Видем да пожратж генерал* Хжнденбурга

Напред за БОЖИћНИ ДАРАК! • • • • Ко нв рзди у радни дан нвка тража нвсла у недељу — и заради даа долара за Божипни Дарак!

АМЕРИКА ПРОТЕСТВУЈЕ ПРОТИВУ ИСЕЉИВАЊА БЕЛГИЈАНАЦА.

Вашпнгтон, 29. нов. — Када се америчк* амбасадор за Немачку г. Жерард буде креиуо за Берлин 5. идућег месеца, ож ће понетж са собом један веома ош тар протест од стране овдашње владе противу немачлог жсељавања Белгмјанаца. Председнкк Вжлсож предаће сам лжчно г. Жерарду нацрт овог протеста протмву поступка немачке владе, којж је узбунжо целу Европу ж жзазвао жајжеће огорчење готово шжрож целог образо»*жог сжгга. Како се мжслж у овдашљкм по лктжчкжм ж вванжчнж(и круговима, све пггв Амержка у овож случају моке да учжн* то је, да замолж немачгу владу, да у жжтересу човечиостж ж хумажостж престане са овжм ужасжжм * страховхтжм поступком —• жсељивањем ВелгмЈ'анаца. Међутжм председнмк Вжлсож жзгледж да се Ј'е т»рдо решжо, да се коржстж свжм средстжжмж, коЈ*а му ле же ва располокељу, дж се овај дквљк поступан кехачкк сасвкм обустав*. Од када ј‘€ овдашњж мкжжстар жкостражжх дела, Лансжжг, захтевао од амержчке амбасаде у Бе:рл*ну, да се распжта код жемачке владе одкосно овог жсељиван.а Белгкјанаца, дошло ј'е жз Берлжнж вжше обавештем, у коЈ'кма немачка влада покушава да објаснж ж опражда овај лен поступак. И без сумње изгледа сада, да нредседник Вклсон н његова влада нису задовољни са тим одговором ж објашњењем од стране немачке владе, када су се решили, да сам г. Жерард ову ст.вар предузме у своЈ'е руке кад буде повратио се у Берлин.

СРП1 ПЧЈОТ11 Србија је грешила, СрбиЈ'а се и молила. Ако ставжте на један тас грехове Србжје, а на другн страдања ж молжтже Србије, ја сам увере* да ће овај другж претегжут*. Још једном се морам повратити на српско се.чо. Тамо молптва није сал!о ноговор греху већ се сматра днег.ном потребом. Кад се човек умије у нас, прво му ј'е да се богу помоли. То ,је освештани обичај. Многе песме о нашем народиом јунаку, Марку, почињу овако: “Поранжо Краљевићу Марко, Умжо се, богу помолжо...” И све песже почињу, то понављаж, овжж речижа: “Хвала Богу жа аеговож дару.” Алк жолжтвом же почжњу само песм«, свакж посао ж свака забава почмње молжтвом такође; свакк дан ж свада жоћ, свака гозба, сваки одмор ж свако пзгговање. Овај обжчај деломжчжо је запушт«ж к кжпуштек сажо у градоввма под утмцајем средњоевропске жатержјалжстжчже просвећеностж. У селжма је мепознато безверје. Нежа безбожја по жашжм зелемжм пољжма, под нашжм плавжм мебом, у жашжм малхм белжм кућама ж дрвежжм вајатжма, ка обалама жуборкхх по тока жашжх ж валожкткх река кашжх. Свака обжтељ је мала верска задруга у жас. Глава породжце председава овој задрузж к молн се с њом. Када вах ово пржчам, говоржм ђзм хз свог лкчжог жскуства. Ја сам рође* у једхом селу, у обжтељж од четрдесет к пет чланова. Сваке суботе, када је био обављеж посао преко седмице, скупљалж бх се мм да се помолжмо богу. С 1вчерж мој бж дед, глава жуће, сазвао жа молжтву. Капеле у кућх жхсмо ммали. Кад је ружно време, молмлм бж се у кућж. За лепот времеиа на пољу, у двормшту. Звездано хебо бхло вам је црквежо кубе, м<сец наш хранжтељ, тжхж дах прж роде око жас жаше надахнуће. Мој дед бж узнмао кадионжцу са жеравжцом и тамњаном и окадмо бж сваког од нас. Онда бн жзашао напред, стао пред нас ж дубоко се поклоиио; за његовжм примером следили би сви остали. Оида је почела тиха молжтва, првкидата само час по час узджсмма х побожним шапатон. Крстжл* смо се ж молжлк, гледајућж у земљу ж узджућж погледе наше пут звезда. Молитва би се завршивала дубокжм; поклоном и гласним Амжи. Када ми данас пада на памет ова молитва, ја ћутим више жабожја, више скрушЈ'а ж мжродушја него што сам жкад осећао у свжна великкн саборницама у оба света, у којима сам имжо пржлжке да принесем молжтву богу. Ова молжтва српсжжх сељака, лепа у простотж својој к джрљжва у жсжрености свој‘ој, наджжвљавала је колено за колеион, к лжковжла је жа свкма злочжжжма које су над жаха почхижлх туђжнцж азжјатске к европске цркве. Нагпа жжва ж жеугутпена молжтва очжгледжж ј'е знак наше дурашже к иесаломљжве жаде. Мж се молжмо богу јер је када жжва у кама, а када се богу помолжмо жаша нада постаје ј’ош сиажжкја. Сже у Србжјж може битк жарушено сем молжтве. Најезда војске цара Вжљема све је нарушжлж ж претурила у Србији, али молжтва српског народа још живк. Засужњенж у Србијж, расеј'жнж по целом свету као избеглн це, м и се још увек молнмо богу правде, сада као и увек досада. 1 Нашж молитва је жада наша. Поданицж цара Виљема ж бугарскж робовд могу побитж све у Србији — а у Србију су и дошли да убијају — алж наше иадање жжкад убитж не могу. Разапета Србија, ваш верии савезник, о племежжти синови и кћерж Велжке БржтаниЈ'е, сада је мучна ж иемоћна. Непријатељи и пријатељи сада јој се могу ругати. Она ће мучатн. Ја сам уверен да у вашој дутаи има попгге за мук Разапетог. Ја сам убеђеж да ће свакк од вас чжннтж све што може да се Ср6 иј'з ослободи. Најзад Србжја може сада своју ствар предатж богу у руке ж с надеждом сачекатж конац. Сада она може добацжтм цару Вкљему, освајачу х господару њеном, речи ј'едног од вашпх великнх песника: “Ја сам мзгубжо, а тж сж добно игру; алж жпак можда ће мој ' губжтак сјајжти свеглије него победа твоја кад бог рече свој суд.” (А. С. Свинберт, “Фалжеро”) Др. Николај Велимнровжћ. “Србија у миру”.

Битољска војна

Гордон Гордон-Смит, чувени новинар који је био у Србији и раније, пише из Солуна ово о току садањих српскх борба на маћедонском фронту: Када дође време да се пише историја операција Источне Вој ске, наславнија страна биће посвећена оној улози коју је у тој борби одицрала Српска Бојска. ВоЈСка краља Детра, за-коју Цен гралне Снле пре дваиајест месеци гожоржле да је потучена и уннштсна, данас се опет огледа са непржјатељем, са храброшћу неокрњеном ж жепохолебљжвом вером у правжчжост сжоје стварж и коначну победу. Гежерал Сарај, врхожжж заповеднжк Источне Војске, учжжжо је велику почаст Српској Војсци када јој је доделжо да се борж иа наЈзаначајнжјем делу фронта, на високим планхжама у Моглену, једмој природној тврђави скоро неосвојивој. Овај планжнскж ланац је пржродни грудображ за одбражу Бжтоља. ВИСОВИ ОД 10.000 СТОПА. Просечна висина овжх пданина је око 5000 стопа, иа да жиа некодико внсова којк преиашују ту висину. Облацжма обвжјени врхови џимовског Кајмакчалана пењу се на ш.ооо стопа жад лољем. Ове пданине већжном су голе гранитне масе, без шуме, и уздижу се стриии литицама, уз које се нападач* често морају пужати рукама и коленииа. У овом крају је Српска Војска почела свој напад на Бугаре 25. јула. Тог дана Срби су отерали непријатеља са иекжх положаја у Могдеискои плаиинском ланцу, нарочнто из села Дожара и Струјшина. Идућег дана Бугари су довели поЈачања, те се развије љута битка која је трајала 28 сатн. Обе стране неколико пута јуришале су на бајонет, ну, упркос сжих напора, Бугари нису бмли у стаљу да поврате изгубљене положаје. НА ПАДИНАМА ГРАДСКИМ. Јачина и тачност српске топов ске ватре била је јача од бугарских јуриша. Ну српски успех ипак је бпо деломичан. И ако су успели да се учврсте у каменитим падинама планинског ланца, Бугари су ј'ош држали врхове. Према томе операције током песледње недеље у јулу послужиле су сано жао припрема за други чин борбе. Током прве половине августа настало је затишје, којии су се Бугари користили да се јаче ушанче и своје положаје ограде бодљикавои жжцои. Борбе су почеле 17. августа. Тога дана предузелж су Бугари силан напад на целои фронту. Овај напад развко се у два прав ца. На једноЈ' стракж ожж су жапали на српске положаје у Моглену, покушавајућж да баце Србе у долину. С друге стране онж нападну на град Лержн, с жанером да Србе на западжој странж Островског Језера пребаце на источжу стражу. СЛОМЉЕН НАПАД. За бугарскж плаж се сазнало нз спнса нађеххх код заробљенжх бугарскжх офнцира. Напад је био повереж Првој Бугарској Вој'сци. Њена Ј - е задаћа бжла да отера Србе са њжховхх положаја у Моглену к дж заузне лжнжј'у кој'ж жде од Островског Језера па дуж Моглеисгжх планина. Да јс т&ј бугарскж жапад успео, Српска Војска морала бж се повући на шажчеве око Солуна. Ј'ер у долинж же бж жашла положаја подесних за дугу одбражу. ОваЈ' напад почео Ј‘е управо ои да када Ј'е РумуниЈ'а ступжла у рат и очевидна иамера бугарска била је да скрше Србе, да би били у стању да повуку трупе са маћедонског фронта и појачају спој'у војску на Добруџи. Ну оваЈ - њихов покушаЈ - свршио Ј - е несрећно. Не само да је потпуно пропао љнхов напад на српске положаЈ'е у Катуицу н По жару, и ако су Вугари Ј'уришали са 7000 воЈ'ника, иего су Бугари силним српским протжвјуригаима били избачепн из неколико њихових положаЈ'а. СРБИ НА ВЕТРЕНИКУ. До 21. августа Бугари су били скоро сасвим збачени са брдаВетреника и брда Кукуруза. Све

што су они држали то Ј'е било неколико положаја на побпљу. Српски успех на Ветренику био је нарочито знатан, јер је то један од највиших врхова у целом могленском ланцу. 22. августа паднне плааинске биле су у српским рукама, док је побиље још бжло у рукама кепријатеља. Чињенжца да су војницж краља Петра бжлж у стању да се успну уз ове врлетже стене говорж чжтаве књиге о »иховом јунаштву, жжлавости н умешностн њихових вођа. Бугарскк губктцж бжлж су врло велжкж. Првог дака њххове офажзжве жзгубжлж су 400 у жогжнулхна к боо у рањеихцима. Идућег дажа чктавж пуковж бжлк су десетковажж. Стотжже бугарскжх лешева лежало Ј‘е жа гомжле. Њжховк губжтцж бжлж су толикж да су жм трупе бжле потпуно обесхрабљеже, те Бугарж напусте свој‘у офанзиву. КОД ЛЕРИНА. Успешна одбража Срба жмала је жајвећег зкачаја. Да је жеж^рж јатељ успео да проломж српске лжжжје, положаЈ' српскнх тружа у околжжж Островског Језера бжо бж крктжчаж. Ну Бугарж су бжлж срећжжје руке у правцу према Лерхжу. Онж су бжлж у стању да узму тај град ж зжачајак положај жа Малој Нжџж, ,која дежж жза града. У Лержну Ј'е бжла само једиа слаба српска жзвкдххца х ожа није бжла у стању да се одупре удару главне бугарске војске. Једна српска дивжзија послата у помоћ трупама у Лерииу, за неколико дажа опжрала се иападу две и по бугарске джвизжје. Коначно српске трупе бжле су прннуђене да се повуку на земљжште између Петерског и Островског Језера. Намера бугар ска била је да спрече Србе да се учврсте у том положају, већ да их пребаце иа другу стражу Островског Језера. БУАГРИ ГУБЕ ш.ооо. Ну чим су дошли у додир са главним делом српске војске, Бу гари су наишли на тако снажан отпор да су били заустављеми. Према томе имали су да се задовоље са својим деломичним успе хом у Лерпну и на Малој Ниџн. Ну пошто су у тжм операцијама изгубили 10.000 до 12.000 војника, то су те успехе купилж врло скупо. И Србж су тешко губжли у овој очајничкој борбж, око 5000 људи онеспособљено им Ј'е тада за борбу. Ну њихов деломнчан успех у Лерину жпак Бугарима није дозволжо да у Добруџу пошаљу ик цигло један батаљон. Овжи је завршен другж чжж операцжја на маћедонском фрон ■ту, Трећж чжн почео ј’с 12. септембра. Тога дажа српско лево кркло^ појачано фраицуским ж рускжм трупама, предузелв је снажну офанзжву пут Лержпа. У жсто време почео је српскн иа пад иа Моглену, иу то је бжла обжчна деможсграцкја; главка борба воджла се на лерижској лжнжјж. Накож два дана артжлержјске пржнреме Србж су, сжлнжм јуржшем, отелж бугарске по ложаје же само жа Малој Ниџж већ и иа Малој Реци. КАЈМАКЧАЛАН. Положај иа Малој Ниџж утврджлн су Бугари кеобнчжо јако и то по упутству жемачккх офжцжра. Ту је бжО чжтав шиз шакчева једжо за другжм, редути за топове, жскопа ж жнзова бодљжкаве жице. Алн је српскж напад бжо тако сжлаи ж изнеиадко Ј'е Бугаре такв да су бжлн бачени у неред, остављајућн за собом четрдесет топова ж велжку количнну ратног прибора разие врсте. Губжтци бугарскж жа овом једном месту цене се на 2000 војника. « То ниЈ - е бжо само задржај’ праћен губжтком једног положаја. већ пораз и разорење једног дела бугарске војске. Отерани са Мале Ниџе, Бугари су се повукли на линиј‘у Крушеград - Соровичево - Старков Гроб - Кајмакчалан, који лежи већжм делом на самоЈ' српско-грчкој' граници. Ну Срби нису да ли Бугарима мира ни на овој новој лпнији. 17. септембра они се дочепају Кајмакча.тана, а 18. заузму највишж врх. Тада је по I

чела дуга и крвава борба о посед те планине. Бугари су увек приписивали великог значаЈ'а овом положају. Целог лета радили су на утврђен.има на тој плонини. Најзад. је цела планина била ишарана шанчевима и искићена мрежама бодљикаве жице. Сама планипа диже се преко 8ооо стопа, и нсточна јој је паджна потпуно окомжта, те Ј'е изгледало да Ј'е неосвојжва. БИТОЉСКИ ГРУДОБРАН. Бугарж су знжлж д* Србж жеће моћж жзаћж жж Црну Реку нлж на Бнтољско ноље нитж сж Моглежа нитн од Лерннж све док ои* држе Кајмагчалжж. Зато је Кајмакчалан бжо стожер бугжрске одбржне иа ожој' стржнж Ц.рне Реке. Када су Србж зжузелж жжјвећж врх жж Кајжакчжлжну, кој'н Ј'е у исто време бжо ж нжјвжшж тачка на целом фронту, Бугжрж су моржлж покушжтж дж жх по сжаку цежу отерају оджтле. Имжјући то иа тму Бугарж су 23. септембра нредузелж борбу сж жовжм тружажа доведежжм кж четжр ржзже джвжзжЈ'е ж жочелж очжјнжчкж жападатж жа српсхе положаЈ'е жа Кајжакчалажу. Борб* Ј'е почела 34. септембрж н дошлж је у врхужац аб. Ово ј‘с •бжла жаЈ'крвавжЈ"а бжтка у целој кампањж. Ну Бугарж су врло мало коржстж вкделж од овжх свој‘жх жапора. Успелж су само да се дочепају првжх српских шанчева. Ал* тај мал* успех коштао жх Ј'е толжко да су били неспособнж за даље напоре. БУГАРИ ИЗНУРЕНИ. У овкм жеуспешжжм нападима на српске положаЈ'е Бугари су бкли потпуно жсцрпљенн. Њжхове чете од 280 војнжка спале су на 90 бајонета, а од 15 офицжра батаљонж су остали ва четжр или пет. Другн бугарски пук жзгубно Ј'е 73 официра ж 300 људж. Уз то што су бжли исцрпљенж, Бугарж су билж х душевно слом * љени. Војнжцн жжсу хтели да иду жа јуржш, Ј'ер су видели да ће бжтж смрвљенж. Зна се тачно да 45. бугарскж пук ииЈ'е хтео да извршж иаредбу и нападне на српске положаје. Из овога се види да вој‘ски цара Фердинанда није имала снаге да се одупре српским протжвпападима. 30. септембра Срби су потпуно господарили КаЈ'макчаланом. Бугари су побегли у забунж, оставившж за собом пет топова. За неколико дана водиде су се сталне борбе око маљих брегова у околини КаЈ'макчалана, ну пошто Ј’е изгубио ту планжну непријатељ ниЈ'е био у стању да одржи линжј‘у на кој'у је пао по повлачењу са Мале Ни џе. ПРЕД БИТОЉЕМ. 3. октобра напусте Бугари сами положаЈ’е на Старковом Гробу, Совчету ж Крушеграду. Српске трупе, које су ишле одмах за њжма, пређу грчху граннцу, изађу жа српско земљиште к жзбиЈ’у на Црну Реку, кој'у преброде на неколжко тачака к тако се примакжу бугарскжм лжнжЈ'ама нспред самог Бжтоља. Французж ж Русж успешно су пошлж на север од Лерина, н убрзо је сва грчка Маћедонжја на десној странж Вардара била очжшћежа од Бугара. Српске трупе спустжле су се тада на Битољско Поље к почеле су борбу за Бжтољ. Овај отпор Срба у толнко Ј'е похвалжжјж што су Бугарж код Островског Језера бжлж у већем броју, а ка Моглежу су кмалж боље пржродне положаЈ'е. Овде су они бнлж жа врховжма планинскжм док су Срби бжлп на паджвама. Положајж на МалоЈ' Нкџн ж Кајмакчалану бжлн су тако утвр ђени, да су то бжле праве природне тврђаве. Истжна Ј'е да Ј'е Србе силно помагала артилериЈ - ска вагра, али њиховж силнн губитци најречтжЈ - и су доказ да ово нису бнле чисто арти1еријске борбе. Списак ових губитака још није потпун, али до 23. септембра то Ј'еет пре последњег покушаја бугарског да се дочепају Кајмак чалаиа, Срби су изгубили око 10.000 у погинулим и рањеницпма. СРБИ И СРПКИЊЕ. КОЛ СВАКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ЗАБОРАВИТЕ НА СРПСКУ СИРОЧАД. I Г*