Srbobran

СР 10 ВРАИ

Број 391

Сгржна а бКВОВКА^ — 5ЕКВ 1ЛГЕЕКХ.У РиђН*ћ«<1 ћу 5ЕКВ1ЛН ЕВЧСАТ10КАХ< АКР ВЕИЕУОЕЕКТ Р1ЈЛО ОР 5ЕКВ РЕОЕНАТШМ „5ЕОСА” 443 авпЈ 81 г«е( Ке^ Уогк, N. У. Виајпен М*па К ег: М. I. Рир№ 443 5 »-. Ке,е Уогк ' У ' ТКиГНОМВ: СНЖиКЛ *оо8. Едког: М. Тптопас, 443 XV. 22 пд 51гее1, Иете Уогк, N. V. киге4 и иеопЛ<1и. таиет •( 1 ће Ро.1 ОИи о( Хе» Увгк, N. У., пшЈег 1 ке «л о1 М.ГСћ Ј, ( 8 г».

Наша прва ријеч**

У овој великој борои између културиих европоких народа с једне и германско-татарских с друге стране, први су истаклп, као један од главннх разлога ступања у рат, заштиту малих народа, а као цнљ образоваље држава на начелу народности. Без обзира на могува рнјешења политичких пнтања, ми, избјегла омладина црногорска сматрамо за своју дужност да изнесемо мотивс зашто смо за уједињење Црне Горе са Србијом и осталим Југословенсним понрајинама у једну политичку цјелину. Као синови ове српске покрајине налазагао да смо најнрије позвани да радимо на остварењу великог народног идеала, баш и због тога, шго су и наши претци, чувајупн своју слободу вјековима., на њему сарађивали. Посл>е Косовске пропасти велика српока држава скоро сва подјармљена је од Турака. Као и увијек под притиском освајача, паш се народ почео расељавати, и један дио бјежао је у сусједне државе и тамо тражио заштите, а други се повлачио у кршев,ите и нсприступачне крајеве своје отаџбннс и тамо оспивао нова огњишта. Тако су постале прве заједнице које су давале јачсг отпора непрнјатељу, и у тој борби нарочито се истакао кршсвити дио данашње Црне Горе — Стара Црна Гора. Живеки вјековима у тим борбама., Црна Гора је била усамљона све до почетка 19-га. вијека, када се на другој страни јавља Србија. Ма колико да је Црса Гора подносила жртава за остварење те велике мисли, ипак није могла постати средиштем националног покрета, немајуни за то потребних услова, те према томе ни њена борба није могла заталасати цијсло наше племе. С тога је Србија одмах у иочстку свог самосталног жнвота, благодарени свом згодном положају, узела главну улогу на раду за Уједињсње. До седамдесетих година сараћпвале су упоредно и једна и друга на том велпком задатку, а од тих дана почиње мимоилажсње усљед династичког питан>а, које су необично искоришћавали наши иепријатељп. II тако, док је 19-ти вијек донио другим народима јединство. дотлс јс српскн народ остао п даље раскомадан, очекујуни дан када ћс, уједињен, заузети достојно мјесто меџу великнм народима. > ■ * -ј \ ,Г| Иочетком 19-га- вијека још јаче се осјетило то мимоилажење, (К.ада Србија. узима потпуно воџство нацнје у своје руке, што је дало новода непријатељима да још внше раде на раздору нзмеџу 'двије српске државе. Нарочито је Аустро-Угарска, увиџајући опасност у буџењу и прибирању нашег племсна., умјела искорнстнти ово вријеме. Доласком династије Карађорђевића на српскн престо црногорска је династија изгубпла н последњу наду да. ће загосподарпти свим српским земљама те се баца у наручје АусгроУгарској, док се Србнја у извођењу народног јединства потиуно ослања на Руспју. Нијс потребпо напом;ињати колико је био правилнији и сигурнији пут Србнје, која свпм својнм снлама продужава рад на Уједињењу. Првих дана уставног жнвота, напрсдни елементи у Црној Гори иокушавали су да срсде разривено стање — производ дугогодншње деспотске владавине и луталачке спољне политике. Одмах у ночетку ув.идјело се да су непзводнвс унутрашње реформе, јер Круни бјеше тешко раокинути са старим навикама. У таквнм приликама још внше су се заоштриле несугласице измеџу Круне и народа. У колико је Круна впше одстунала од народне политике и у колнко је бно јаснији њен циљ, у толнко је отпорност народа била вена, чија национална свнјест јачаше под утицајем наглога напредовања Србнје. Жалосне афере, бомбашка и Колашннска у Црној Гори и „веленздајннчка” у Загребу, на којима су се јављали нсти с.вједоци — аустријски плапеници, а које су биле уперене искључиво протнв Србије, најбољи су доказ колико се црногорска полнтика удаљила од српског пута. Мбрамо напоменути, да су прво у Црној Гори отпочела гоњења најбољих њеннх спнова, а затим у Аустро-Угарској оптужбе наших сународника за веленздају, зато што су и једни н други тежили Сроијн и у љој гледали правога представннка народних тежња. Оваква несрпска полнтнка оставила је одријешене руке Аустро-Угарској за отмнцу двеју српских иокрајнна — Босне н Херцеговине, — чиме су тако страшно оштећени наши интереси. Нп у Балканском рату звашгчна Црна Гора није ишла заједно са Србнјсм, иначе ни Скадарско ни Албанско питање не би бпло нзношепо на дневни ред. Истина, Црна Гора је прва објавила рат Турској, алп но по споразуму са Србијом, већ

*) 0 »« ј» жрк р»« |(в»гЈ» 1 1оћ пр» |«Б01нво ивсецп оргаанзованс Српскс Ошаднав Цраа Горв, аоја ј» објаЈавна у нногвн г*1С1нннкнк дпстовпнауЕвропп ■ аоју мв ј«, аао сноме сарадпвку, оргаппзацпја .Јсдппсгво” упутвЈа да је обја»нм ■ у амернчкој српско-хрпатској и словеначкој штампп. Оргалнвацнја „Једндство”, ортапизацнја избсгде српскс омдадипе пз Црне Горе, војој Је сада главно седиштс у Паризу. проговорвда је у пме српског парода у Цржвј Горн, у нме свн1 свеснпд н поштеннх Срба-Цриогираца п ја пајучтпввје модмм еве народне амернчке српско-хрватскв н сдовеначке хистове да је, због етварн жојој јв жосвеаева, пзвојо донвтн. ЊуЈерн, ажрада 1617. С. Бвгдановип.

по споразуму са Бугарском. За нас Црногорце највсћа је добит балканског рата била та, што смо добили непосредну граннцу са Србпјом и неминовно је било потпуно уједињење Црне Горе са Србијом. које је само Европски рат могао омести 11 ОДЛОЖИТИ. У данашњем свјетском сукобу, у коме су велики народи устали у одбрану Србије, ирнродно је било да Црна Гора нераздвојно веже своју судбину за судбнцу Србије и да први топ и'спаљен на Београд сматра за почетак непријатељства са Аустро-Угарском. Међутим, зна се, да је званична Црна Гора објавила рат под непосредним притиском народа, онда када су власници увидјели да би свако оклијевање могло изазвати буну. У току овога рата народ и војска сталпо су изражавали готовост за уједнњење, сматрали идеале Србије својим идеалима, радовали се и славнли њене побједе (К.ао своје. Приликом нашег слома, док је званичиа Црна Гора водила потајно издајничке преговоре са непрнјатељем, противу воље народа и савезника, дотле је наш народ саосјекао патње брата и у слому Србије видео свој. Природно је било и српски подијелити несрену и судбину Србије, на што је већ цио народ био готов и за што се била изјаснила Народна Скупштина, Али баш тада у одлучном тренутку најјасннје се истакла несрпска политика династије. Дата је могућност непријатељу, да заузме Скадар и одсијече нашој војсцн одступннцу, која се још храбро бораше и одбпјаше нспријатељске нападе на сјеверним фронтовима. Ову срамну издају земље н народа војска је на несрећу осјетила и сувише доцкан н поједшш одреди почели су се буиити и убијати својс старјешпне. Јавно је позната ствар, да је владалац, као главнокомандујућн, у очи дана свога бјегства из Подгорице, позвао Црногорце, да иду дубље у унутрашњост зсмљс — на Царев Лаз, — гдје би требало дати одсудну битк.у, говорећи, да ће н сам попшути за спас и част отаџбинс. На велику срамоту народ и војока остадоше тамо готови за борбу, док њнхов краљ тајно побјеже из земље и остави све непријатсљу. Када се већ сазнало о љеговом бјсгству завлада опште расуло, а њсгови агенти су всћ били предузели све мјере да нико из земље не изађе. Сматрали с»о за своју дужност, као синови тога народа, да прво изнессмо нспобнтну истину о прошлогодишњој капитулацпјн Црне Горе, којом је наш иарод незаслужено бачен у ронство европскпх варвара, н да одбијамо подле клевете на

Као природна посљедица таквога стања држави је као цјелини био немогућ и живот, и стога су установљавани монополи и узимани зајмови под врло тешким условима, само да се на некн начин продужи политичка независност и државно животарење. Још мање се треба чудити, што у таквој држави, под таквим политичким и економским условима — (буџет пред Балкански рат око 4,000.000 франака на 290.000 становника) не може бити говора о модерном уређењу власти, о заронодавству, о модерно уређеној војсци и о другим битним одликама државе. Ово најкраће излагање нашег тешког положаја, није потребно поткрепљивати статистичким податцима, а да се јасно не увнди оправданост наше мисли. Налазимо да капитулација Црне Горе, припремана годинама, а довршена у јануару прошле године, потврђује свс прегпоставке и пребацивања упуниваиа управљачнма десетннама година од стране напредних слемената н других народннх пријатеља. Осјећајугш значај ових дана, ми, ринови оног заробљеног народа, избјегли протнв воље власника., сматрамо за своју дужност упознати наше велике и племените пријатеље са нашим приликама, жељама и потребама. Увјсрени смо да би и наша брана. ово исто много изразитије и одлучније изнијели, и да данас нико ие би смио говорити о будупој Црној Гори као самосталној државн. Судбина је у толико страшнија што су данас у ропству они којп су се вјековима борили за слободу своју и своје браће и што данас, кад се оства;рује завјетна мисао Србинова, не само што, издати, не сарађују на њој, већ као робље очекују ослобођење од других. Вјерујемо да је остварење Ослобођења и Уједињења нашег троименог народа: Срба. Хрвата и Словенаца у једну јединствену државу само питање нраткога времена, нао и то, да све сплетке издајника и наших непријатеља неке ни за тренутан пзколебати одлуку наших мокних савезника да виде наше намучено племе потпуно Уједињено СОЛУН—КРФ—ПАРИЗ. ,,Ј Е Д И Н С Т В 0” Организација избјегле Омладине из Црне Горе

Савезни Гласник

његову до сад ничим неопрљану част, које су протурили и протурају баш они који, увнђајући величину својега злочпна, учињеног нрсма њему н савезницнма, мисле да ће на тај начин себе опрати. То они чине користећи се ропским положајем наше браћс, којп им не допушта да против тога протествују. Псто јс тако за осуду протурање гласова од стране истих криваца, да наш народ нене Уједнњење, коме је вјсковима тежно и за које се вјековнма борно, а у коме бп и он, као и свн други пз осталих Југословенских аемаља •Јж«1^. д ^'5ћионравно благодсти ове заједнице, јер на нашу несрену нема начина да протествује и да покаже готовост за остварење свога идеала. Нпје само нацпонална свнјест, која се протпвн и даљем сепаратном животу Црне Горе, као државе, већ је ту и наш тешкн политнчки п економски положај. Опште је признање, ако је ико заслужно у овоМе рату својши жртвама п натчовјечанским напорпма, као и својом беспримерном вјерноишу идеји великих савезника, да оствари свој идеал, то су Срби. II кад не би био стварни интерес наших прнјатеља да на. Балкану виде једну ведику благородну државу, створену њиховом помоћу, која би служила као брана германској навали, нооснорно је да Црна Гора и Србија морају образовати једну политнчку цјелину. Даље, неразумљива би била заједница Србије са ма којом другом покрајппом прије Црне Горе, јер п по свом географском положају и по својој прошлости и етничкн оне су недељиве. Наше досадање жртве и будуг.ност племена нс дозвољавају одлагање јединства. Уједнњењем нашег племеиа дало бн се маха нашем душевном н материјалном развпку; културној Европи једно тако замашно иитање не би више задавало бриге и то би нам била награда за жртве, које вјсковнма подноспсмо бранећп културу од турске најезде. Ноглавито народу у Црној Гори учинно би се неопростиви гријех одвајањем од своје браае, јер смо ми вјековима приносили жртве за остварсње тога идеала. Н најзад, кад је Европа рнјешена да државе ствара на принципу народности, прнродно је да н наше племе буде потпуно уједпњено, те према томс нс може бити говора о самосталној Црној Гори као државп. Поред ових моралних и политичкнх раздога за уједињење говори п наш несносни е^кономски пололгај. Нема ни једног народа, који јс био кроз читаве вјекове у таквим матерпјалннм нрилпкама као наш у Црној Гори. И ту би можда требало тражнти узроке, поред оних од унутрашње управе, у нашој заосталости у свим напреднпм правцима. И а-ко јс наше земљиште великим дпјелом кршевито и неплодно, ипак има предјела, који би, рационалноо брађени, могли колико толико побољшати наш тешкп економскн положај, само да је било готовости од стране државе да на.род упути правим путем. Изгледа да је власт деценијама радила систематоки на материјлном упропашћаваљу народа, што је изазивало непрестана исељивања, нарочито у Америку, гдје се и данас налази велики дио наше најбоље народне снаге. Ово исељавањо олакшавало је власнишгаа унутрашњу тиранију, тако да пред Балкански рат сва народна ннтелигенцпја или је била у емиграцији или у тамницама. Бнтни услов за развијање политичких слобода јесте сиг\ ран скономски положај, како цјелине тако и појединца. II онда се није чудити што кроз читаву другу половину 19-га 1 -ијека није ништа учињено од стране државе за економско нобољшање, него се чак и прпватној иницијативи онемогунагао сваки рад, како би се лакше одржала унутрашња стега.

НОВИ ЧЛАНОВИ ПРИСТУПИЛИ У МЕСЕЦУ МАРТУ 1917. Др. Ор. 1 Ката Петров. 3 Томо Човило, Илпја Балав, Миле Јоветпв. 4 Дане Киежевпв, Богдан Клпска. 5 Мпло Дпклпв, Мпрко Лукпв. 7 Јоспф Метпкош. 8 Митар Поповпв, Никола Маторуга, Петар Јуријевив. 10 Крсто Р. Вулешсвив. 11 Стојан Буторовпв. 12 Томо Ратковив. • 13 Саво Р. Вујовив. 11 Новак Косив. 21 Рада Добрпчап, Тоза Стаив, ђура Еремпв, Ароп Милковпв, Тодор Соколовпв, Тодор Апдаповпв, Љуба Ковачевив. 26 Марко Вртикапа. 29 Мнлован Јанковпв. 35 Мпво Чорута. 47 Раде Жакула, Јово Јеловац, ђуро ћурчпв, Божпца Граховац. 49 Мплап Мамула, Адам- Блажевив, Сп. Впдаковпв. 58 Пајо Жарковпв, Јапко Хркаловпв, Лука Тртпца, Стево Божаковпв, Тоде Нпнив. 59 Миле Драгаш, Исо Јовив, Драгојла Дпмпв. 64 Мплан Репац, Брапко Драгпшпв, Бојапа Радојчев, Жпва Богосав, ђор$е Варцакнв. 68 Драган Обрив, Дапе Бубало, Стеваи Мнрпв, ђуро Радека, Исо Шкорив, Адам Петричпв,- Буде Варда, Миле Обрив. 69 Мплка Варичак, Стана Ловрпв. 71 Мпдосав Пикчевпв. 74 Петар Петковив, Јека Пстковив, Даве Гњатовив. .75 Благоје Павловив, Илија П. Мориц, Митар Мариновив. 78 Остоја Живковив. 79 Гецо Грбив, Јово Нинпв, Петар Штавлив. 81 Стојаи Вукивевив, Душан Терзпв, Мнлка Зимоња, Васо Бупчив, Мплс Пеулпв. 83 Давпд Јовановпв, Јово Дураковпв. 85 ђурац Дубаив. 87 Тоша Ковачевнв, Рада Воркапив. 93 Оташ Машковив. 99 Дане Ј. Саџак, ђуро М. Дпклпв, Миво Буднсављевнв. 101 Матпја Тпква, Мпјаило Стојповпв, Томо Грокашт, Мптар Коњсвив, Љубомпр Брнчнв. 102 Раде 3. Вукчевпв, Душан В. Терзпв, Стеван Вањац. 103 Којо Обреповпв, Јагода Монпванпн. 106 Мплнв Вукобратовив, ђуро Седлан, Спмо Крпвокува, Мнхаило Мркив, Алск Сировица, Мплош Ајдуковив. 113 Гојко Салатив, Гаврпло С. Мпливевив, ђорђо Г. Вујачпв, Богдан Говедарнца, Сава Прстојсвпв. 114 Дмптар Петровпв, Блажо Божив, ђу ро Совпљ. 116 Живко Шаулнв, Ала Дуфало. 117 Лаза Пстков, Марко Радпша, Лазар Гајчин, Анка Плужаров, Мплорад Жпвнв, Стевап Мрценов, Милош Мрцепов, Мнлорад Радин, ђурвца Лепојев. 121 Мплнца Маљковвв, Лука Богив, Сто јан Јеловац, Милош Влаисављовнв.

132 ђуро Радека, Илпја Богуповив. 133 П. Ш. Радуловпв, Пет. Радуловпв, Го рчип Рајчевив. 138 Јапко Жалац. 142 Шппро Желалпв. 144 Раде Поповпв. 145 Рпсто М. Распоповпв, Петар Жакула, Мнлосав В. Мијатовпв, Мплап Растовац, Проко Шорак, Благоје Буха. 148 Милош Вила. 149 Душаи Земунски, Јован Таспв, Милан Гпбашгца. 151 Нлпја Биша. 157 Божо Латиновпв. 160 Станко Впгњевпв, Мпхапло Бањац, Гајо Вуковпв, Спмо Репив, Видосава Виичив, Сима ђаковпв, Симо Тркуља, Раде Н. Папив, Илија Рајак, Нпкола ђурчвв. 169 ђуро Дукпв, Радс Карановив, Дапе Медпв, Јелепа Обрадовпв. 172 Стојан Добрпв, Смпха Бапв. 178 Томо Псрив. 181 Макспм Продапив. 183 Стојан Праштало, Љрко Ковачевпв, Триво Зорив. 186 ђуро Крајииовпв, Густ Селонка. 187 Тодор ђурпв. 198 Михаило Влапсављевив. 200 Марпја Гријак, Јован Коруга, Симо Срдпв. 203 Глпгор Пашајлив. 207 Давпд Вукша. 209 Дмитар Почуча. 213 Тодор Марковив, Спасоје Спапв, ђу рица Љубепко, Петар Вучуревпв, Јо во Франпвевив. 215 0. Матпја Стнјачнв, Срдан Марковив, Вукосав М. Девив, Иван Булатовпв, Ристо Швекпв, Впд Балабан, Радош Раковпв, Мплета Швекив, Лазо Млпнар, Никода Вукас, Тодор Врцељ, Лазо Вукас, Ана С. Вујииовпв, Петар Новковив. 216 Мпрко Мпљуш. 220 Алекса Бапшв, Јово М. Шакпв, Стеван Вејиновпв, Бошко Кпежевпв, Спасеннја Мајсторовпв, М. Ј. Вурдсља, Јово М. Обсеница, Макспм Цвјетпванин, Мпле Ј. ћухајевпв, Нпкола Лемаив, Макспм Грбпв, Љубпца Драгаш. 226 Илпја Пејнновпв. 227 Божо Самарцпв, Апдрија Пјешчнв, ђорџо Савнв, Мпханло Дебељевнв. 231 Зарпја ђурпв. 234 Петаро Стапко, Сава ћурпв. 237 ђуро Боројевпв, Стево Мартиновив, Адам Арбутппа, Славко Лесковац. 238 Станко Гвопв. 242 Петар Пиемчевпв, Мпрко Кевив. 243 Јаков Тојага, Даппло Ј. Лукнв, Раде М. Медпв, Петар П. Стоисављевпв, Петар И. Стопсављевпв, Лазо Ј. Стонсављевпв, Павле Л. Стопсављевпв, Милан Ј. Стоноављевнв, Сава С. Лукпв, Мплап Глумац, Марко Ј. Лабус, Сава С. Новаковив, Мплош П. Новаковнв, Раде Д. Грубпшпв. 252 Алекса Радаповпв, Нпкола Маслск, Љубнца Ковачевив. 254 Папто Радуловпв. 257 Пава Барав. 259 Мвловап Банда, Васо Ковачпв. 268 Петар Баџек. 269 ђуро Жунив, Накола Шарац, Јово Колар. 270 Божо Богд&новив, Игњат Николнв, Саво Драшковпв, ђоко Панив, Мнхапло ђорџевнв. 271 Лааар К. Водовар.

272 Мплап Комљеповив, Драгап Бајив, ђуро Крстоношпв, Дмитар Бирач. 274 Лаза Томив, Аидрија Саватовив, Васа Секулпв, Стево Гуцуња, Милпца Крстпв, Илпја Јеремив. 276 Гајо Смпљаппв. 278 Јслеиа Ралив, Ката Добрнв. 280 Владнмпр С. Опачив, Петар Шевпв, Петар Чудив. 281 Стојан Радовановпв, Милив Лаврпв, Павао Дудуковив, Илпја Мартииовпв, Милнвоје Никшвв, Нинко Поповпв, Јован Мнљевив, Тодор Ду дуковив. 282 Мапда Мандив, Дева Баив. 284 ђуро Стамболија. 288 Станко Здјелар. 289 Стево Ресеповпв. 290 ђуро Векнв, ђураџ Дрча, Јован Ковач, Милош Ковач, Јово Радошевив, Јово Цигановив, Илпја Аптоповпв, Схојан Граховац, Мплаи Цигановив Јандрија Дрча. 291 Паулипа Студен, Милив Тумора, Алџа Копчар, Милош Ивавовнв, ђуро Драговив. 293 Стево Кукпв, Раде Дт Медив, Никола Медпв, Васо Караповив, Давпд Војиповпв. 296 Пикола Почуча, Дмитар П. Вујиповив, Јослф А. Платпша, Дмитар Новаковпв, ђорџе Бобив, Мирослав Ву јнновпв, ђуро П. Корица, Симо Вјсшти, Стеван Мунижаба, Илпја Г. Вујиновив, Марија Чоловвв, Нпкола Петровив, Мано Р. Совиљ, Раде Мвлеуспив, Јово Гудељ, Сава Осмо кровив. 297 Илпја Качар, Јосо Јелнчнв, Милош Ивошевпв, Раде Масловара, Алка Мрџеиовив, Паво Поповив, Јово Мпловпв, Јово Новаковив, Мпле Деветак, Ппкола Мрџеновив, Спмеуп Цпмеша, Петар Девстак, Петар Ивковпв, Милош Несторовив, Стојап Вукотпв, Адам Мрџеновпв. 298 Марија ђ. Буџап, Антелина П. Драговпв, Милка М. Болпв, Стана Н. Ко • пренпца, Мллка Миљевовив, Марпја Д. Крајач, Милица Млаџан, Мпла Поповпв, Смпљапа М. ЈГопчар Мила М. Драговив, Милка Т. Мркпв, Марија Утјешиновив. 299 Јово Обувипа, Стеван Чучковпв, Лу ка Хајднњак, Мптар Поповпв, Тодор Поповнв, Јурко Ниховнв, Јовап Поповпв, Петар Кас, ђуро Поповпв, Илпја Бекпв, Мнле Мплатовнв, Петар Дотлив, Јовав Савурдив, Остоја Крпета, Мплован Втјапив, Јово Вучковпв, Мнлош Криваја, Мојо Милатовпв, Марко Рељнв, Јово Дмптровив, Лука Поповпв, Илпја Стаппв, Стево Вучковпв, Раде Суботвв. ЧЛАНОВИ ПОВРАТИЛИ СЕ_СА ПОВРАТНИМ ЛИСТОМ 47 Тапаснја Пнљуга, Илпја Лека, Проко Дотлпв, ђукап Драгосавац. 85 Раде Радаковпв. 90 Петар Богдановпв. 120 Вид. Томашевив. 121 Јово Радаковпв. 129 ђуро Мраовпв. 275 ђуро Родпв. ЧЛАНОВИ ПРИСТУПИЛИ СА ПРЕСТУПНИМ листом 3 Мллош Стјеповпв. 6 Мплап Секулив. 15 Сава Мпловпв. 19 Илпја Менпваннн. 26 Мплив Царевив. 30 Богдан Ковач. 74 Новак Новаковпв, Јања Н. Новаковпв. 75 Нпкола Мвјаповив. 81 Стево Љубпчпв. 103 ђорџс Грубнв. 113 Вукап Кусаловпв. 115 Брапко Бруспн. 117 Богдап Впдпв. 148 Гаврпло Муњас. 193 Стојап Бпелив. 215 ђоко Ранпв. 292 Нпкола Шупца. 296 Марко Станпв. 298 Станка Ловрпв, Боја Лончар, Мплка П. Кекпв, Ката П. Вујаклпја, Мплпца Вучковнв, Стана Поповпв, Мплпца С. Бабнв, Стаппца ђурчија, Мпхољка Валептпв. ЧЛАНОВИ ОДСТУПИЛИ СА ОДСТУПНИМ листом 15 Вукан Кусаповив, Апто Јанковпв. 31 Бранко Брусин. 47 Пикола Мајсторовпв. 49 Гаврпло Муњас, ђоко Ранвв. 71 Манојло Узелац. 93 Тодор Пејовпв. 101 Веселип Паппв. 103 Мпле Ковачевпв, Милзп Секудив. 107 ђуро Косовац, Марко Стаппв, Трнвун Милошевпв, Снмо Стаппв, Јово Платпша, Нпкода Станив. 120 Тодор Пјешчпв. 126 Стеван Тодоровив. 129 Милпца Модвв, Авпм Обрадовпв, Апдрнја Медив. 148 Стојан Бјелпв. 172 Мпло Марпв. 188 Јовап Јањпв. 190 Шпја Мепиванин. 216 ђуро Грубив. 231 Јово Боротпв. 234 Јован Адамов. 254 Радаш Гилпв. 281 Станка Ловрив, Боја Лончар, Милка П. Кекнв, Ката П. Вујаклија, Мплџца Вучковив, Стапа Поповпв, Мплпца С. Бабнв, Станнца ђурчшја, Мпхољка Валентвв.