Srbobran

.1!

СМОВРАП

Број;397,- ■

.13

ГЗИ

5КВОВКА^ - 5ЕКВ ^УЕЕКХУ РићП»ће<1 ћу 5ЕКВ1АМ ЕСХЈСАТ10МАЕ АКБ ВЕМЕУОЕЕМТ РЧ^О ,ОР 5ЕКВ РЕРЕКАТ10К „5ЕОСА" |1 443 V«** а/шЛ »№4«1 Н ' У ' Ј^мшеи Мап» 8 ег: М. I. Рирт, 443 22п4 51., Ке» Уогк, N. V. * * ТЖ1.КРНОМК: СНК1.8КЛ 5»1 Е<1и6гЈ М. Тг1уипас, 443 \М: 22 П <1 51 гее 1 , N 0 « Уогк, N. V.

и »ееош1чЈ»и тлисг •( (ке Ро»( ОМсе о( Ме« Уогк, N. У., шмЈег Пи ес! о1 < Мегсћ |, 1*7*.

ЛПО.Ц',

ПИСМО ИЗ НИЦЕ.

(-»'ДМИВЉАЈИ ЈЕДНОГ СРПСКОГ ИВБЕГЈ1ИДЕ. —--' - - — - - - 4 - ш, ДРг& ГШ ,! : "1” »-;■ Ннца, 8 анрила, 1917 г. ктсб би да знаш како сам страдао. Могао бнх о томе на’ писатп читаву књигу, једно обнчно писмо је и сувнше кратко. ' "Али ву ти иак у кратко казатп мојс путовањс од Београда 13|0|П о*|1!." ■ ,,,/ј,овде. : Из Београда био сам позват сдужбено у Нпш 12 септембра 1915,дакле на две недоље пре заузева Београда. У Нишу 'сам оСтао на дужности све до 22 октобра, то јест до послед^ њега дана. Ка;д сам се кренуо за Прокупље, вев су Бугари '[, ,ррмбардовалн нишке положаје. Путовао сам пешке до Призрена. Ту сам се бдморио деСетак дана код Мнше, иа 12 новембра заједно са Мшшишм сином Јоцом поцем у ђаковнцу, Пев, 1|1п па. п 1 КЦС 0 'Црне Горе до Скадарског Језера. Каква сам све чуда вИЈ^&ј не шитај. мсрјор се то не може описати. Био сам на це|н лом иу1’у доброрали ту на јеЗеру снацс ме нссрепа. Непаж' : '1!,ом својом тако сам незгодно нао да сам сломио руку у лакту. Ч Мажеш 'замислнти колико сам се услед тога лапатио. 0 каквој : ћезн, лекарској помови илн ма каквој удобности није било ни ' помена. Изаурен од пута, малаксао од глади и знме, продуV жио сам иут даље. Услед јаких болова, мо])ао сам остати 15 дана у Скадру. Кад сам се мало опоравио — без лекарске .• помови ■—.кронеМ се за Сан ђованн и ту стигнем — доцкан. Морћо сам чекатп на лацу чигав месец дана, па и то узалуд, ::: те се креием' за Драч где сам стигао после пст дана са празном торбом и једним војпичкпм исбстом. Па моју среку добио о. сам лацу одмах други дан, 11 јануара 1910. Лацом сам заједно са иабеглицама лутао по мору од пристаништа до пристаништа, Јкивеви од „луфта”, јер за јело није бпло, сем мало пексимнта, ништа. Овде онде добијали смо ло парче хлеба. Дуван смо плапали 1 динар за једну цигару, па и то инје било кад. си хтс.о. Тако догурамо до Марсеља, Ту издржасмо још цекрлнко дана карантнн, ,ца Пас бнда укрцаше у ла?у. После . ' 3' лаиЧ.пп^емо у Басј^иу нл ђорзпци. Тек. ту сам првн пут по- • —~ 1 Одмих сим уаоо У шцјџши стан, купио одело п све што ми треба, н почео да живим као ; чобск. Врло брзо бам се .опоравио и дошао на снагу, алн за руку било је всв доцкан. Прслом јс зарастао и за лечење је биП1Г т. п<и .;*т. , до па' прошло. Лекар мн је казао да сам сревно прошао и да Је рука залеДсна сама од ссбе боље него да ме је лечио какав : :; НеФешт лека.р. Срспа те је лева, а не десна. Сада могу прилич' но да се' њоме служнм, али је далеко од оиога што је некада бшјо. То мп је спомен нз Албаније. Могао сам п горе пропи. Видео сам многе н многе који су бедно свршили н оставнли : ! 'ЕоСти 1 на путу. Ја сам, могу репи, имао много срепе на путу. Мноби су од умора, глади или од арнаутске руке погинули. Мбни је било суђеио да се извучем. У Вастији сам провео чстпрн месеца, алн пу се увек сс' кати добрих људи. Ми смо сс на Корзнцн осепалп као код " своје кућс. Бастијанцн су бнди врло предусретљнви п благородни. Много нашс сиротињс нашло је ту по неког добротвора. Ја, хвала Богу, нисам био без новаца и ннјс мп требала никаква помоп па писам од никога ништа ни тражио, али, да сам С»мо х!теб. но бп морао нншта потрошнти, све сам могао I’ добити бадава:. ' .т : Крајем маја месеца прошле годнно дошао сам у Марсељ ипи гу Провео четнри месеца, обнлазећн околна места, иарочпто -1::.п| ' '■

оне вароши у коЈима. се налазе старине из римског деба. Кад сам потрошио оно мадо пара што сам нмао, дошао сам у Ницу. Овдс је живот доста скул, али ипак јефтинијп ‘Но у Марсељу а н лакше се сиротује крај мора и у овој дпгшој околшш. Овдс ко ховс да со проводи, може много пара да сахрани, а може се нроћи и са мало трошка, иарочито кад' се мора. Кад помислим шта сам све вндео н лреко главе претурио, чнсто це могу да всрујем. Био сам у таквим нрнликама -и На местнма где сам могао сто пута да погином, па хвала богу. :остадох жив и надам се да пе се све свршитп на добрџ.

Глас из Њу Дулута

Всликн данашњи покрет ср покога народа, расијан широм Америке, захватио је и ову нову и малу колонију српску, у Њу Дулуту, Мин. Срби у овој насеобппи поред свих потешкока н нссреџености до јучер, брзо схватпшс ове историјске дане и у часу нашли се на окупу. На позив нашег великога брата Милана Прибипевика, о сиовасмо Местип Одбор Срн. Народне Одбране, у који се упнеао прилпчан број браке и сабрала лспа свота добровољних прплога. Али да се на томе не остапс, обвезасмо се и обекасмо, да г.емо и надаље вршитн нашу дужност. И, збиља, нисмо се преварили. 12-ог о. м. појавио се у нашој колонји наш мили брат, сарадник п сапутннк г. 11. Прибипевића, г. Душан Бо гдановић, који није жалио тру да обилазећи српске домове и станове породпца н поједпнаца. С наше стране, а по жељи г. Богдановика, заказасмо збор за недељу 13-ог о. м. Збор бијаше добро посећен. Г. Богдановић говорно је о мука ма п патњама српског народа у (’|..'>иЈи .. пи«. ■*-<*, п 'т...п кј.у ј шао на пашед ужности овамо, разјаснивши нам што је главии задатак Срп. Нар. Одбране. 11а позив за српске добровољце уписало се овде 20 а у Воет Дулуту 5, свега 25 српских освстника. Као прилог за пример покољењима ево пмена тих јунака: Јово В. Пеиновип, Миле М. Кљаик, Никола Калањ, Раде Мајсторовић, Раде Дражик, Марко Ј. Цвијановић, Мнле Ко рпца, Раде Париповић, Дане Шербеџија, Милић Момчиловић, Мплан Басара, Петар Ба бпп, Лука Хиннћ, Милета Радић, Никола Радуловнп, Душан Радуловић, Јово Станић, Спасеннја ђукић, Маие Узелац, Стеван Заклан, Милап Шкорнћ, Јово Прица, Бнкан

Лалић, Саво Рикало, Милан Поповац. Ова кита осветника отпраћена је из Дулута за Монтреал, Канада. Остали Срби нису остали скрштсних руку, него да приредимо што лепши испрапај нашим витезовима, одржасмо заједнички ручак на 19. о. м.ј-дан њиховог поласка. На ручку јс бно присугал и г. Богдановић. Он је још јед ном поздравио јунаке са дирљнвпм речима, а онда је кренула. поворка на жељезнпчку станицу. Трпдесет аутомобила окнпсно је било сриским н амерпчким заставама, а па челу војничка и градска музика, свирајућн лепе корачнн це, све док воа није кренуо. Живели јуиаци п сретан вам пут! Б. Д.

ПОђИМО НА ИЗЛЕТ! Друштво ^Уд Прј|Гј>Ођу|даУ 10 Д: године Н Велини излет {фишин) врелерман Хотелу, 14 с]р. ПЗТа улиц^.^алиџ Поинт1Лонг Ајланд: Улазннца 25цГод ОСЈУбеС Почетак у 10 сати пре подне. ПгшТ* приход намењеп % српској спрочади и српској иш)ли у Њујорку. На излет се нде овако: Са 59-те улице пуприје узми Калпџ Поипт кару, која пде право пред врата Кедсрман Хотела. — Доџите, да сс паужнјете чисха ваздуха н помогнете срлску сгвар. Одбор. ВИДОВ ДАН У СИНСИНАТИ.

[ ■

ИСПРАВКА.

У 395. броју ,Србобрана’ погрешно смо саопштнли сппсак добровољаца за Србнју. ГГогре шпо стоји да су оних 35 добро вољаца дошли из Чикага, него је требало да сгојп да су дошлп нз Со. Чинага, Лл., одакле су ђаиста псти и приспелн. Накаље, она група од 2.5-. ■"•<■ ' ПТ да ллм<: *ј .. такоџс је погрешнс?, јер добровољци нпсу само нз Со. Чикага., него н пз Со. Деринга. Молимо, дакле, да се уважи, да истс групс нпсу из Чнкага, као што се то у листу пстакло. нсго нз Со. Чикага п Деринга. Ил. Псто да се уваважи, да добровољцн: Д. Поповнп н Јово Почуча нису одпутовалп пз Чикага, као што је објављсно. него пз Фултона, Ил. Из Канцеларије пук. Милана Прибићевића.

ТРАЖЊА. Стојша Илин-Павловив, родом вз соаа Витппа, срез Гпљанскп, Косово, Србпја, сада грпскп пзбсглпда т Фраггцусвој, трал;п свога брата Саву и, Павловпва, којп јс цре 6 годпна додао у ову вемљу. Нека се обратн за адресу уредтшпгтву овог листа.

Одбој) Срп. Пародие Одбране рсшио је да тгрослави најдрагоценнјн п најбВетији дан у исторпји народа српског Видов Дан. Осепајупн велпчп ну тог а дана, а нарочито у са.дацићим за Ордстцо најсудбо носинјпм данимп, Одбор се пр брџцуо да се у скромном и родољубивом духу удеси програм прос.тавс. Прбслава пе се бдржати 23 јуна 1917. у Турнср.Хали, на 1411 Валнут Ст. Том прцликом видепе се. којн су дбстој1 ш Да се зову славјшм именом палих Косовских осветника, Овнм се најсрдачппје позивају сва брапа п све ссстрг, Србп и Српкпње нз места, уједно и они из ближњНх колоннја, да сс у што већем броју одазову ВндовдаНској ГГрославн. Особито молимо друге српске установе Да и оне пораде да ова евечаносх псдадно лог онште задбвољство. Сваки Србин трсба да осепа светиљу Впдов-Да.на; сваки Орбин мора да види да јс Србппу само у слозп спас. Пбшжите сви 23 јуна да смо свесни сппови своје Отаџбипе —- да у нама живе врлине родољубља и народног поНоса, ,.Хај, загрљенп слогом братском, Поведимо коло ново!” У то нмс клНчемо: Живео наш мнлп род! Слава Видов Дану и свима Вндомданскпм јунацима! Одбор Срп. Нар. Одбране у Синсииати, 0. Милан Глишин. предс. Алекс. Кордин. тајннк.

П 03 и в г - Ш . Срп. Д. Д. „срн. Просвета” бр. 102СССС. у ДокНо.-З, Ца. цозива свбје члапове да неизоставнмоџу ва идупу седцицу, која пе се одржатн 10. јуиа о. г. |у дрЈ штвриој дворани-^^ђшћабе^у, Па, Решепо је нап рошлој седницн, да сва кн браг,' који но доџе, бипе глобљен са $1.00. У обзир пе се узимадп само рад и болест. Уједно сс опомпњу брава која су на страни те која дугују друшхву једну идц вшие седница, да свој дуг нодмире. Даљс је решеио да ч.ган којндугује друштву трп седннце, а нс јави се друштву, пма се без цкакве опомоие да брише из друштва и-Савеза. Исо Гостовић, тајник.

ТРАЖЊА.

Срп. Д. Д. „Срп. Соко” бр. 20 Г’ССС. у Гери, Нпд./тражн својс члаибвс ђорџа ВуЈ'ачнћа п Илпју Средановпћа да се ја во свомс друштВу п уплате сво ју дуговпну најдаљс до 3. ју-’ па о. г. 'Нс учине лп то, с њпма пс сс постуннти строџо по правилима, Ко би о њима што зиао пека нас о томе известн на чему ћ'емо бнти захвалнп. Саво Р. Воркапић, тајник. Вох 1022, Гери. Пад.

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Срп. Д. Д. ,Вајо Пивљашгп' бр. 227 СССС. у Мписаполпсу, Мпн., пзрмчс захвалу следећим евојпм ч.тпповнма: Душа ну Кокотовпг.у, којп је прппаТ1Л.1 V Т=; »Јг Ј’ бл МАлдмтгку ттЛ'ТЧТП ру од $28:— поклонпо друпгтву, знајућп колико сс је друштво псГрошпло псплаћујуг.п ранЈ)едно многс. потпоре: Радовану Жуловиг.у, којн је при своме стунању у наше дЈ)уштво ието даровао са $5. Ова су браћа доказала да су искрснн прнјатељп ове наше установе и нека им је овпм путем искрспа хвала. Стеван П. Костић, . тајннк и рачупов.

ТУЖНА ВЕСТ. - ; Овим саопштавамо свој нашој браг.и члашовнма тужну вест, да. нам и. онет немила смртоте једног брата и члана нз наше. средине, нан4е Милаца Ковачешша, којмје иза кратког боловања 3. оУм. пре минуо у болници у Рочестер, Па, • Покојник је био родом из Јасеновца на Савн, Славонија а био је стар 36 година. Иза себе оставља ожалошпену супругу са троје деце и једног брата овде у мссту. Тело цоко.јцнково предато је матерн земљи уз пратњу на шег друштва као и овдашљег Хрв. Друштва „Сп. Иван Крститељ” и осталих: роџака и пријатеља из меегаеи околине. •:'•■ • Нашс друштво овим изрнче оеобито' своју благодарност свој брааи хрватског друштва „Св. Пван Крст.”'као и свнм осталим Србима и Хрватима, који су узоли учошпа при погребу,- а тбби мили наш покој ниче нека је лака ова туџа груда ' земље. Ожалошћено Срп. Д. Д. „Св. Илија" број 252 СССС. у Нонвеј. Па. Јефто Шпановић, тајннк.

ТРАЖЊА.

ТРАЖЊА.

Нрста Д. Парлић, јшдовџак. поново тражи снога брата Богдана да му се јави, ако му сс веп нијс до сад јавно. За адресу обратити се уредни штву овога лнста,

Г-џа Драга И. Глишић, која сс сада. лалази у Крдгујевцу, Србпја. тражл свога супруга П.шју М. Глпшш.а, полицн' ког писара среза Ј^а** 0 за кога сс је. и#,. у Америку. За адјк.\. обратнти се на уродништво „Србобрана”.

Шиљање новца у стари крај Саопштава се свој брапп Сј)бима, Хрватима н Словелцима да је пајбоље п пајсигурније слатм новац у старн крај преко Српс.ког Црвеног Крста у Женевн. — Адреса: Сгојх Еои 8 е Зегће, Вигеаи Зе гепзеЈкпешепи 25, гие ТЧегге ЕаНб Сеп4уе, 8ш*зе, Еигоре. Новац треба слати у чеку који гласи на швајцарско фрапке, а у писму треба означити тачну адресу онога коме се новац шаље.

-иТ)||1 ТО'1' >11—м;—г-

П 0 Д Л И С Т А К.

ПУТ КУћИ. ИВО ђШШКО.*) —

дј;и аог.,п о 1 ,')!!! 1 ) 1 ), I! .I! >Г.Ц .11.') ,.|;1ИЖ.|Ш / I.,! ')Ј,П ћТ | 1!11ПН1'.1 (и/ Поворка заробљевжа у мут1 ч.номо!|оутону путке, погнуте ; главе,)Са грубим алатом прс1 ;-ж>о рамона; блатњавом путан'иЦ>ом враћа ое к нопишту. т) и |Младен св устави да приче„ .ц а «вог ^ладога друга Милана „„.јсојјн стаде^дадфитогне растслп мТМШ .обућу. СтраЈкар, ,Буга; .рин^ццздера се на њ. Милан, . ||: џлдтовцт,, еа лонооом одгово1; ,,Сдражар ману бичем да удари Милацд,, али се ударац одби о Младенову, у одбрану, ...подигнуту руку. , „ Згладена С^. Бу;гари зароби’ лн у Јџутим нретцма ор КајмакЧаЛана. Онога часа кад је паџ^нецЈшјатемке руке, за-

*) Ово јв једна од приповедака, које ј« „Србобран" добво вспосредно од пашм чувеног прнповедача.

морен, клонуо, беше скоро рав нодушан: — ирсдао се судбини| Његова жива нада ннје се нспунпла. Када се је из Крфа, одморен, у Солун иа положаје вратно, воЈ>овао је у брзу побсду: растерапе непријатеља, Србија бнће ослобоџена и нза. толикнх страдања по туџини, он пе се повратити својој куриЈ Кад помисли на куну искрслп .би му прсд очн љегови цдавн малишани, негда насме јанн распуснн, а сада у ропству тужни и напуштени — и жсна нема од бола н вечитога чекања. И тада заборавио би на. напоре дуга ратовања, на претрпљене надчовечне патње на опороме, невсрноме путу преко Албаније, и на опасно-

сти у нздајнпчкнм водама; осстио би се снажан, одлучан, сгфеман да насрне на сваку препреку, што му пречп пут кугш. Вером у души гледао је на борбеннм положајима савезннчку снагу. Није се варати: дошао је жељнн час повратка! Али јс време иролазило — чсжњпво време занос них јуиачкпх дела — и ншче кивања... Меџу заробљеницима разннх народности, Младен наџе младога наредника Мнлана. Једнога дана у разговору упознаде га. У почетку рата бешс дошао као џак, добровољац у чсту. Био је млад, као дете наиван. Алн у борби беше пла ховит, насртљив. Због своје храбрости скренуо је на се пажњу старешина и тада јс дотерао до поднаредника. Као поднаредник излагао се опасностима н где, није требало. Стари у рату извежбани војници пазили су га као своје

дете. У борбама опомпљали на опјјсзност. У најљућој ватри, у језивом фијуку и хуци зрна, чули су се гласови љегових војника: „слегни се, заклопп се, нолегнп нза стенс”! Али тада се љегово лпце ведрило од заноса, очи су пграле, и тело се превпјало у трку као јасенова шишса. А, сада, у ропству, Младен га је тек но гласу познао; само се у очима још не бешс угасио пламен младости и наде. Шкрта, туџинска. неснгурна зимља иоћ спушта се на голи, кршевитп крај. Заробље ници у сумраку тешко извлаче из блата заморсне ноге. Не жури нм се. Пред њнма црни се хладно, искрпано заклоннште. Нигдо трачка свстлбсти. У заклоништу дбчекао их је влажан и студен ваздух, и твр да. земља. За вечеру добтппе' незачињеиу чорбу од недокуванога пасуља. У шмнци је по сркаше и, полегошс, свесни,

1

свесни дуге хладнс ноћи. Всћ је некб.тико даиа како се пасуљем хране; само по иегда добаце пм парче хлеба. али то ипје онај б.тагословш 1 хлеб. на који су онн билп навмклн, тај хЈ1е'б бпо је'тврд'н црн као земља, као зсмља по којој гу лежалп. Бране. им да паљоже ватру. Мокрн, заморе ии, колико се пута зажелише благбс.товепога пламепа н жара. Да је да се огреју, нросуше јт, уз пуцкарање ватре снгурнн задремају! ОсМп Ј'е дан што их бдавде воде на стрмснс полбжајс да раде на утвр^џењмма. Да омету тај рад, те ноложаје цео дан бију Срћск А и' еа.всзпИчки тешки топови; На тбме примо 1 раноме,’ ерамотноме пбслу про ти самих себе и епбје крви, пјјсти нМ опаСПост да; без одСране, кукавички погину. Ми~' лан, плаховит, бунио св; плануо би, алн Младен би га. задржао,'.сузбио у гњепу и ( П

тешио. ДруСоГа дана, пребацујупн у рову лоиатама блатну земљу, у предљивоме ншчекнваљу познатога фијука ТешкнУ зрна. њнхови се пбгле дн поверљиво, братски састадоше и за час застадоше. Тога часа у њиховоме мозгу замеТпу ес заједничка мисао, да тре ба побећЦ! Све што су гледалп и слунгали око бббе, I врбђатаб пх. Србин ! То име које еу часно н поноснб до сада носнлн, коме се нмену туџи свет диви, 'овдо је би.1о нЗложено^џрезреЊу и порузи. Безоружани. у туђпм рукама, пису оно што су неРда, са иушком у руци на онре зу, били: људи, јуиацп! А када су из стражаровпх разг-б^ 'вора сааналн да је Битољ нао у српске рук«у старн расни по нос јапн ое свом ! иоврапеном «лагом. Онешочсрн Милан узбуђсн пољуби Младена. —Да одмах бежнмо! каза му.

Алн Младен прнсебан. опрезно се спрема. Сву свбју сељачку бистЈншу н војннчку увсжбаност унотреби ЗЦ бегство. — Трббм да бежи! Зар да љеговл брана н дјјуговп ире њега н ббз Његове помоћи уцесу своје слбббдне Душе у ослоббђеНу земљу? Зар д а тај светп час сачока каб' 'туђп роб?... Ноћаб је у заклбништу Необичнб' хладно. Ветар дува са свих Страна н нотреса гранама с кбјима је баклонп1птб покрнвбно. Једпн бд заробљВГШк:«' 'I утшгб јб свег.у; ветар иа махове бавија пламен у страну. Око сшедлбсти сакупнло се неколнко францускјгх заробљенггка. Чују се раекпдане;' пригушЈше, бделнте’ реми .Н» пољу нвки залутали пас лаје. б‘. Акад про отаде, нз помицб се мујв бунцањб’ грбзничаиа баробљеника: упоро тражи воде. Нико му се ие одзива. Два ст^ уџоше. Приђоше к свепи.