Srbobran

ШЈМВЕК 406.

УОКК, N. V., 1 НХЈКбОАУ, АиОНЗТ а, 1917,

8 I) В \ С К 1 Р Т I О N КАТЕ5 Отгег! 3(а»г« оЈ Атепса опе уеаг бос, Сисг<1а, Еигоре е I. с. опе уеаг $г.јо бгћођгап риђНвћеЛ етегу ТћигаЛау *т \У. 11 8Ггее1. М««г УогЈс, N. У.

СРБОБГАЕ

ПРЕТПЛ АТА: 3 « Сјед. Држис на годжну 6о ц. Канаду, Еаропу жтд. год. $1.50 Собобраа «:тлаза тетаргао« н* :а± №. »» 9г-*ех, Н‘<-» Уагк. N V.

СРПСКкЈ Н/ГРОДНИ 71ИСТ \^ 91 л « САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА Број 406 ° С

5 РВОВРАМ ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак 20. Јула 1917.

8ЕКВ ^АИСЖАЕ РАКЕК А1ЧО ТНЕ ОКОАИ ОК ТНЕ 8 ЕКВ КЕОЕКАТ10И „ 8 БОСА”.

ГОДИНА 7.

Најсветлија страна Српетва и овде НАШ СЕЉАК И РАДНИК У АМЕРПЦИ ЗА НАРОДНН ИДЕАЛ.

— Пише Милан Прибикевић. Увок. у свима времснима нашег Српског живота, најсветлију страну нашу народну, у жртвама и засл\ гама за нашу народну ствар, преставља.чо је оно што је чинио сељак наш и радник за народни идеал. У чему је величина Косова и Видовдана? Јели у томе што свети Лазо са војводама и кнежевима пође у бој. Нрпчссти се у Грачаници са народом. И паде са целим н,пм. Желеви чисто и сјајно вечно царство части ц поштења, а не хтејуни срамно господство под Турцима? Не. Вечито значењс Косова и Вмдовдана, не само српско, него светско, у другом је нечем. У томе је, што када паде Лазар и племство, и сруши се држава и господство. а остаде сељак сам у збегу у шумн, бсз вођа и књига и школа, Ш 10 гај сељак не оде тада у Туркс. Он нс заплака и не прокле Лазара. Нс осуди жртву косовску. Напротив. Гладан, го, бос, жедан, као зверка сакрпвајунн се по збеговима, без п једне школе н књиге, ссљак, тужни роб, сазида од Косовске жртве Храм свети у несми иародној. Узе погпбнју као идеал, као славу народну.-Проклетство баци на оне који издадоше. Свецима на■ ппајј ц оне који умреше за слободу. Сељачка душа српска при1 Р ал-%ла-вао ндеал умирање за слободу. Она тимо уздиже народно име Српско п племс у висине оног што је најлелше у стварању народа најбољнх. То је правда и умирање за правду. Цело једно племе узе то за светињу. Онај ко то пронаи утврди и предаде потомству јест народни слој најдоњи наш, сељак наш! У тами робовања оста народ векове. Поцепа сс сељаштво наше. Једно остадс у Србији, и Црној Гори, Босни и Херцеговини. а друго бегаше у Аустрију. Оно мало господе што остаде у њему пропаде бореви сс или се потурчи, или помађари и пошваби. Алн остаде сељак веран, хајдукујупи кроз цело Српство, а Црна Гора цела, без нједног господина, хајдукова вечно за слободу. Претури, поцепан робујуни двама царствима. турском и швапском. без знања п нмања, вековс робовања сељак наш, преко својих плећа. а одржа светињу своју: љубав за правду и слободу и схватање да треба за њу умрети. Одржа се и диже се на оружје у Србији 1804. Он, сам самцат сељак српски против Царства турског, тада најсилнијег. Гатова осам година, би прегажен, поклан и растурен опет у збегове. Али после три годнне диже се поновно, 1815. Дижс н извојева први почетак слободне Србије. Сва прва господа Србије били су неписмени сељаци. Прво оружје косе и мотике. Први топ који пуче на Балкану за Иравду Српску н Слободу бно јо од трешњевог дрвета. направљен сељачком руком, напуњсн, нанпшањен п опаљен. Крваве буне Боке Которске. Херцеговине п Босне протнв Турака и Аустрије седамдесетих и осамдестих година и борбе Војводине против Мађара 1848. борбе су сељака. Гатовн Србпје н Црне Горс у нсто време раговн сељачких војска са старешинама сељацима и полусељацима, Нолитичке борбе Милетића у Војводини, и најновије Срба из Боснс и Херцеговине п Хрватске, са жандарнма иа изборима, тамницама п вешалима, борбе су сељака наших. који листом пођошо у борбу уз господу своју, чим их позваше. Јер, шта су п могли друго када су они, сељаци. тој својој господи у аманет дали, за науку п поуку н управљање, светињу Косова и Видовдана, коју они сељаци створише. идеар: да треба слободу волети изнад свега и ,:а њу умнрати до последњег. Само такав сел,дк и радннк, са таквом свести н љубавн о правди и слободи, могао је да створн годину 1912 и 1913 м 1914 и 1915 и 1916 и 1917, ове страшне и сјајне крваве године умирања Србије за небеско царство на земљи. Године 1912, у дане мобилизације, у далеким шумама ван света и путева, тамо где их нико не види, трчале су гомиле ссљака окипене цвећем. са песмом, журећи у градове. под оружје. А, изме^у градова на станицама гушале су се око тога. ко пе пре уви у воз. Ко није могао унутра пео се на кров. Губили су главе кроз ТЈ'неле, али су се за то пели опет други. Ко нс зна за Куманово, Мрдаре, битку на Прнлипу, страшну ону на Бнтољу II марш кроз пЛанине н снег, без леба и воде^ на Јадранско море? 1912 година није била војна него трчање сс-

, љака до циљева. светнх које му је оставило његово старо предање сељачко Косова п Вндовдаиа. Сељак Србнје па Једрену у снегу, из кога му внрм само глава и сељак Црне ГоЈ)е којп кида жице Тарабоша голим ]»укама и Крвава Брегалница, на којој оба заједно сломише подлу навалу хуна Бугарских, 1914 са Цером. и Гучевом, Гудником. Љигом н Београдом, слике су достојне Косова, А 1915 еа страхотама борбе на све стране н посртањем народа кроз Албанију, као оно Исуса Христа под крстом на Голготу, јест догацај који прелази Ке*' сово. .. Из свега тога шта је могло изаћп? Иишта друго до овошто видимо: клањање свих народа поштенпх, од најмањих до највеиих, велнчини српског сељака данас доле на Битољу пред Прилипом, где он у последњем остатку снаге своје, топећп се као последњи снег на сунцу, веран остајс Идеалу свом ссљачхом да: треба до последњега умрети за Правду и Слободу! Све школе и науке које ,је имао сељак српски нису утриуле у њему стару светињу косовског веровања, То је н право. Јер права школа даје ту исту науку, коју је сељак наш без школе створио, због чега је и великп. То је школа вечна о вечном. Наука о правди п љубави за правду. лонизност појединаца према добру целине* пожртвовање појединаца за све оно што је лепо и племенито. Школе и пауке кроз које су пролазили сељацн српски ни су их изменнле. Изацоше онм у последње ратове са Косовском идејом својом п ево данас последњих сељака српскнх у срсд големог страдања где држе високо исту мисао. Слобода Србије н демократизам њених закона са.чо је развио косовску идеју њених сељака. Онлодио је и обогатио. Борећи се за п]>авду и слободу. бори се он за уједињење свих земаља својих. За власт своју политпчку и пјипУ^гну 'у"]воЈ. За своје сељачко господство на сваком парчету своје земље. За дсмократизам који је идеал вечни човечанства. Најсјајнија страна нашег целог српског живота јест у гоме. а јест и најсјајнија наше даиашње борбе. Дивио је прекрасно што је та сјајна етрана, мање више, свуда једнако јака, код свих дслова нашег сељаштва. Код оних под Аустријом слична је оној Србијиних. Докази најновији томе су безбројне хиљаде Срба војимка- Ауетрнје који побацаше оружје злотвора Ма^ара п Шваба и усред битке и окршаја прерше иа страну Гуса п Срба. Ту не остадоше као заробљеницн. Сутра дан одмах уврстишс се у редове Српске Војске и поћоше натраг на Аустрију Са пушком српском. у смрт за слободу. Но највећи доказ да су Срби сељаци свуда исиДи свуда увек први борцп за слободу и правду јесте све ово што вндимо из живота и рада нашег радника у Амернци. Дошао је из Аустрије гоњен бедом, изгнаник и мученик, у туђн далеки свет. иа тешки рад. Дошао је б^ вођа. Гадио је овде, са мало господе или ннмало. Слао је кући на дом. а овде се организовао, дајући п овде. Када се завири у колонију српску. коју год било, види се чудо које он чинм. Српско име је сачувао и дичи се данас њим. Српске значке носи. Српског друштва је члан. Издржава друштво, читаоницу, цркву, школу, барјаке купује. на сваку забаву српску иде дајући прилог, на све зборове и разговоре народне долази. губећи многе наднице за. то. Жуљавом руком свцјом послао јс он стотнне хиљада добровљког прилога и разних дарака. преко ]»аније Народне Одбране и других друштава, ц иначе. а шаље и сада пре ко садање, за сирочад Српску и ] 1 ањсннкс. А када јс дао све то. новац н време у послу по друшгвима, одлазио је као добровољац и главу своју да даје. Има ли веин неко од њега данас овде у Америци? Нема, заиста! После свега тога, када му се дошло и рекло: слава ти п част, свс је то лепо што сн учинио. ио то није доста. Тражи се данас још више. Борбе очајне наишли су последњн часи. Тражи се да се ујединимо сви. Оканимо се сваке политике сем јс^ дннства. Уједињени тако, тражп се, да докажемо Аустријн и целоме свету да. смо за своју слободу. То можемо само, ако се сви ми из Аустрије који смо слободни дигнемо на оружје. Не као добровољци, на молбу, за милост. него по дужности, као народ који иде на буну. Када се нде на буну, сви нду који пушку носити могу. Пођи за то цео. Само ко пма жену и дете овде нека остане, сви други напред. Када му је речено то, шта видимо? Ово што се догаг>а кроз Америку. Покрет силни сељака Срба Аиерике који се, ево, сложио. Основао је за неколико месеци широм Америке 104 Одбора Народне Одбране, у, којима су сви заједно, $20.000 дао је већ тако уједињен за ^ \родне муке, а што је најднвније, ево га у стотинама и хиљадама где одлази у борбу за слободу на Битољ н Прилип! Колика је то жртва. и заслуга... Вогат жмвот остављају, лспе наднице и одело, уживрња

око себс. Са једног краја света иду на другн. Нреко далеких мора хрле у косовску борбу. Колико их има, и моћних и угледних, који их одговарају, једни јер служе туђину нли су борци само за свој лични биснис,други из слабости и по метсности умне и душевне. Па свс то радннк наш савлађује. Као што оног у Србнји учини демокрација заљубљенијим у Косовску мисао, тако овог овде слобдна Америка учини само јачнм за разумевање исте мисли. Прелазећи преко свега што му смета хита наш радник Амерички, сам се водеии натраг, као што се сам довео овамо, без господе и вођа, преко далеких мора, у борбу за свету косовску мисао пра-вде и слободе. Зар то није величанствено? Почео је тек. Ове стотине и хиљаде што одоше почетак су само. Велики бројеви тек ће доћи. Нека иде са срећом и славом! Ових дана пронесоше 600 радника наших пз Пенсилваније и Охаја, Личана., Бановаца, Босанаца н Војвођана, под именом „Видовданцп”, заставе слободе, Српску и Амерпчку, кроз Париз. Пспред очију великог веиа државника које се тамо договараше о Балкану. Какво знамење за зрелост сељака нашег овдашњсг и всличину задатка којн он данас извршује! Колико је осигурана Српска судбина оваквим нашим сељаком и радником! Да ли се то можс игказати? — Не. После славне 1912. написао сам у књижевном листу вође најновије демокрације Србијнне Скерлииа, расправицу: „Наш највећц јунак” у којој сам приказао да је то у рату био сељак Србије. Шта се можс данас друго реии, после пет нових година крваве борбе његове, и после овога што видимо да чине и сељаци наши из других крајева? Ни једна реч мање од овога што је иапнсано овде. Могу само понос свој да изразим што сво и с-гљак мој и брат пз Аустрије дока,зује,да је исто тако веик као онај из Србије. * И још Када је с^љак наш такав, запитати се морају сви они ко јп га познају таквим и љубе од детињства: Зашто се сумња још увек у веровање да се са њим може извести најтеже дело? Зашто нх има још увек несретних који страхују у победу нашс косовске мисли п слободс? Зашто их пма који се усуђују да мисле да- у новој држави може битн друго ца]>ство до његово? Престаните са сумњом свиколици. Радник Амерички Српеки иде у свету борбу своју и све више ве ићи. Нико га неће од тога спречити. Престаните са страхом ви иајплашљивији. Пропасти не може народ који има таког сељака. Ммукните и свн вн звани н незвани који збуњујете народ о будућој држави. Знајте да царство које ствара тако зрео и племенит сељак не може бити ничије до његово сељачко! Њујцрк. 1. августа 1917.

0 Д Г 0 В 0 Р ГЕНЕРАЛА ТОПОЛЕ.

На поздравну депешу коју су “Видовданцп” из логора упутилн краљу Петру Првом, стигао је од чега овај одговор. С о л у н, К а б л. ПавлеЈовановић, , командант логора ч Ј1 е в и с, К а н а д а. Захваљујем “Видовданскпм бор цима” из Амерпке на поздраву и лепнм жељама. Генерал Топола.

Н А 3 Н А Њ Е.

Стога што некн приватни лпстови говоре подигнутпм гласом и заснпају грдњама на све стра не, понеком брату Србнну може се учинитп да је међу амерпчким Србпма и Југословенима завладала неслога и свађа. Скрећемо пажњу на то да ти листови не представљају никога сем сво-

јих власннка, н да према томе њихова внка нема никаквог значаја. У ствари, Српство и Југословенство у Америцн може се данас похвалити слогом какве нпкад раније није било: оба срп ска савеза, “Слога” и “Србобран”, братски загрљена у Срп ској Народној Одбрани, пружи ла су у нме Српства руку браћи Хрватима, окупљеним око чланова Југословенског Одбора у Лондону: Д-ра Бианкиниа, Дон Ника Гршковнћа и Милана Мар јановпћа. Највећа слога влада тако исто и између оба савезна органа с једне стране, и свих хр ватских листова који заступају политпку Југословенског Одбора у Лондону, с друге стране. И баш стога што се два-трн прк ватна лпста, трговачка предузећа својпх власника, осећају немоћним н слабнм пред том чврстом слогом америчког Српства и Југословенства, они су навлаш надали впку, да би изгледало да их има много. Алн то не треба нпкога да буни, народ је већ победио. Милош Тривунац.

Из канцеларије потпуковника Прибићевића. ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ. Цотужила се једна новина да јој нису давани податци легије “Видовданаца” и “Зрињске Чете”, а да су давати другим ли стовима. Овим се објашњава да ова канцеларија није од своје стране слала ни једњој новини податке. Податке су имали “Аме рикански Србобран” и “Хрватски Свијет”, зато што су они те чете и спремали. Та два листа не само да нису податке од канцеларије добивала, него су их њој слала, Што се тиче “Србоб-рана”, уредништво његово тражило је само податке, па их је и добило, као што ће увек добити и свакп дру!и наш југословенски лист који их затражи. Из Српства и Југословенства Српска Влада у Солуну. По последшнм вестима, Српска Вла да напушта острво Крф и прелази у Солун. Престолонаследник Александар прешао је у Со лун још пре неколико месеци, Министар Војни генерал Б. Тер зић тако исто, а сад прелази и целокупна Српска Влада. Пада у очи да ова весг долази одмих после Балканске конференцпје, одржане прошле недеље у Паризу. Значи дакле да су били потпуно основани гласови, по којима је главни задатак конферен цнје био савезничка офанзива на Балкану. Главна сметња кретању огромне савезничке војске на Македонском фронту отклоњена је: у Грчкој не само нема више негдашњег краља Константина, него нема ни његових при шипетља. Пред саму Балканску Конференцију уклоњени су из грчке војске сви они официри којима је милија пруска чизма од слободе грчкога народа, и на тај је начин престала свака опасност за позадину маћедонског фронта. Одмах после тих проме на дошло је повлачење савезнич ке посаде из појединих грчких области, која ће сад бити употребљена на фронту против непријатеља, а тако исто је дошао и одлазак Српске Владе у Солун, која ће сад бити много ближа н храброј Српској Војсци, и Скопљу, Нишу п Београду. Нека је са срећом. Црногорскн Збор. У прошлу недељу одржан је у Српском Дому збор Црногораца из Њујорка н околине, којнм су г. Мнлош Ивановић, народни првак, и члан Црногорског Одбора за На родно Уједињење, и г. 1>УР 0 Вук мировић, члан црногорске омладинске организације “Јединство”, отпочели свој рад у Америци. Жалост у Савезу Србобрану. У понедељак, 30-ог овог месеца, умро је у 74-ој години старости Тривун Лазић, дугогодишњи главни рачуновођа у братском савезу Србобрану. Покојни Ла зић, родом из Славоније, из околине Беловара, био је и срцем и душом уз данашњи народни покрет, и његова смрт није само жалост Савеза Србобрана, него н свих Срба. Умро је после дужег боловања и две издржане операције. Нека му је вечна успомена међу браћом! Ван Завичаја. Скрећемо пажњу чнталаца на приповетку из усељеничког живота “Ван Завичаја”, коју је за “Србобран” на(Наставак на 4 - 0 Ј страна.)