Srbobran

Стјммм •

Врој 406

бКВОВКА^ _ 5ЕКВ ^ЕЕКЕУ РиђНаће 4 ћг 5ЕКВ1АК Е01/САТ10МАЕ АКЈ) ВЕКЕУОСЕКТ ЕОЛО ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „5ЕОСА” зад <3 8ггее( Не« Уогк, N. У.

Вивтеаз Мапауег: М. I. Рирш, 443 \!У. ггпЈ 5ћ, Кеда Уогк, N. V. ТКћКРНОМВ: СНЕ1.ВКА боов. В(Н(ог: М. Тпуипас, 443 \У. 22п<1 5(гее(, Ие« Уогк, N. У.

т ммоЛт»«ег *ће Ро»1 0<Нсе о< N6* Уогк, Л. V., апдег 1ће ас( и1 Маг/ћ |, 1 > 79 -

АУСТРОУГАРСКА ИЗНУРЕНОСТ

Овај чланак взишао је на уподиом мссту у овдашњем франдуском лвсту ,,Ку\)ир Сједпњоиих Држава, у броју од прошле суботе. Данас, 28-ог јула почиње чеврта година од аустроугарске објаве рата Србији, од догаџаја који је изазвао светски рат. Овом приликом занимљнво је проучити унутрашљу ситуацију Аустроугарске, тога кобнога царства које је омогуаило велики злочпн започет 1914 годхгае. Несрепа која се догодила аустроугарској монархији пуна. је бола, али је потпуно заслужена, Фрања Јосиф хтео је у јулу 1914 године да задовољи своју мржњу и мржжу своје околине према Србима једним малим ратом, којн бн подсевао на басну о вуку и јагњету, и из кога би Аустроугарска извукла велику добит, изишавши из њега знатно ојачана. Али су ое мецутим ствари окренуле супротно очекпвањима. У место малога рата са српскпм ма лишаном, Аустроугарска је изазвала светски рат, из кога не, судеки по свему, двојна молархнја изгпи смањена. То је добро позната прича о ономе ко другом јаму копа, па сам у њу падне. Ништа поучније, ништа дгодније да честн -*им-људмма ч!исте душе и праведног срца подигнс веру у вс чнту правду. Док је унутрашња ситуацнја. Немачке још прнлнчна, уну трашља ситуацпја Аустроугар ске изгледа очајно. Фраља Јосиф, потпомогнут од грофа Штирка, бпо је апсолутно протнван сазпву парламента од кад је рат почео. Али јс руска револуција јако уплашпла аустриске во^е, и тај догаџај, који се десио ускоро после убиства грофа. Штпрка — он је потпуно заслужио смрт тиме што је упорно настојавао да у гуши глас народа — учшшо је да се влада одлучи на сазив представнпка аустрискпх иарода. Она је се тиме покорила нешшовној нуждн. али треба признати да. су први дани сазива били необично свпрепи за монархију. Никада се није јасније испољила бесмисленост аустроугарске монархије. Та словепска држава успела је до сад да се одржи н развнја у потпуној противности са интерееима словенства. захваљу јуии династији која је немачка, н која у осталом нема другог програма до успех династичкпх интереса. Лотпомогнута снажним еавезом са Пруско-Нсмачком, верннм чнновништвом и оданом полицијом, династија је до сад успела да сачува свој лоаожај. Она се обилалго служнла — са вештином коју ваља нривнати — вајкадашњим својим начелом: завади па вла дај. Али рат, који је изменпо толико ствари, изменио је и дух народа упрегнутих у хабзбуршка кола. Сви они данас дижу главу. Чеси, Пољаци, Ју жнч Словенн, усхикени Вилсо новом лозинком: „Нека народи самп одреде своју судбпну !'*, траже за будугшост правично поступање, које династија није рада дати. Под буром народних захтева изнетих у парламенту, пред седпик министарског савета Клам-Мартиниц морао је датп оставку. Он је мислио да може ђбразовати кабинет, у коме

би све народности имале свога адвоката са министарском титулом, али су Немци, суревњи ви због свог воцства, изјавили да на томе путу нене ибн за председннком мшшстарства. Гроф Клам-Мартнниц тражно је онда од соцнјалнста помоп, коју су му отказали Немци. П колико очајање — узгред рсчено — одаје то обрапање на социјалнсте! Кад један аустриски нредседник министарства Дотера дотле да реЕолуционарну странку сматра за странку која може дати ми нистре, мора да је снтуација веома ррава. Али ни Пернереторфср, ни Сајц нису прпстали да прнхвате руку коју им пружа министар председник. Онда је се гроф Клам-Мартиннц окануо тога сувише тешког задатка. Фон Сајдлер јс ту скоро успсо у ономе у чему је он на^ ссо; алп, најзад састављена листа аустрнскнх мннистара не са.држи ни јсдно угледније имс. Изгледа да су у Бечу дигли руке од сваког смелог и ве ликог лредузена да би отклони ли хиљадама опасностн које прете. Немачка штампа горко пребацује евоме аустрнском савезнику што је сазвао парламенат, чнје су манифестацнје нанеле штету немачкој стварн, одајувп претежност словенског елемента и нсслогу. Да ли не фон Сајдлер заступати код цара исто гледиште као п немачка штампа? Да ли. пс чланови парламента бити послати кувама после једне демонстрације која је у инстинн сјајна и — за свс праве неутралне јединствено убед љива? , Кад би бар у Пештн снтуација била боља! Алп је она и у Мађарској онако исто замршсна као и у Аустрији. Двојна монархнја. нзгледа да је смртно рањена баш у своме неприродном дуализму. Ново Естерхазијево мшшстарство примили су добро само Мађари. А зашто? Зато што је оно од првога дана. показало да ве према иемаџарскнм народностима водити политнку угњетавања, коју је водио и Е<;тсрхазијев прстходнпк гроф Тиса, н коју пе водити и љеговп следбеннци. Чим је дошао на власт, гроф Апоњп је похитао да поврати своје старе свирепе прописе и да нареди да државни наставници не могу у ћемаџарским школама уцотребљаватн матерњи језик својнх ученика као помовни језик. Изгледало је да пе одлазак с власти главног угњстача Ти се значити почетак политнке, која бп бг.ла мање непријатељска несреБшш народима.што нх је судбина везала за Иешту. Првн чнн грофа Аноњна разорио је све наде у то.м погледу. Ма^арн ннсу ништа научили и ништа. заборавили у току овога рата. Стога се човек мора пнтатн да ли је Аустроугарска способна да се препороди, и да ли се будуви конгрес нсбс решити да је раскомада, као што енер гично тралсе неки француски публнцнсти, међу којима се озих дана у том погледу истакао на^шчитом речитошну Жил Шопен. у својој књизи „Аустроугарска”... Аустрнја и Угагска нмале су једно срсдство да бране своју ствар у току овога рата. То средство састојало је се у томе да чине

СРВ01РАИ

Зајам Слободе и родољубље

ОН ПОДИЖЕ И ПОЈАЧАВА РОДОЉУБЉЕ.

— Од Скота Фериса, члаиа Дарежљпви одговор од страно свш сао јева Америкацаца иа позив њнхопе Владе за Зајам Слободе учврстио је одмах и за сва времена решеност свнх слојева да брзо н уснсшно заврше овај рат којп нам је наметнут. 'Го само може значнтп да шест и по милпопа пољопрпвред шша, којн еваке године пропзведу више по што потроше, пе жсле да се цотчине паралнзп и нссревн, које су створплп Немцп затварајупн мора помову својпх подморгшца. То зиачп да двадесет мнлпоиа трудбеника у Рецублпцп, којп раде за своју свакндашњу зараду, пе жоло да се потчпне оскудпци гладп п бедп, ко је бп пропзпшле од тога што Немачка потапа пашс ла$е, убнја паше људо, жепе п депу, без паде и без опомсне. То зиачп да амерпчкп трговцп п ппдустрпјалцп не желе да пм се затворе врата, у башфотству, иеуспеху, панпци и песрецц, тпме што се газе наша права, упропашпујс наша трговпна, н разорава па)ва Република. То значп да попоспта млада Републпка не желп да ужпва у удобвости п изобпљу, а оставља невпие јц.цене Амерпкапце, Амсрпканке н децу да гпиу п даве се кад пду тамо куда пмају нраво да лду, кад кажу што нмају право да кажу, кад чпне што имају нрзно да чппе, тражспи једппо да буду оетављепп на мпру. То зиачи да крв нашпх отаца, којл су се борпли код Панкер Хпла, још увек тече у нашпм жплама, да родољубље нлје увело, разорепо п пропало. То ллачп да пе желнмо шш путем

Конгреса из Оклахоме. нацифпста, чнјн шаиат страшљпвостн п кукавпчлука даје само врло бледу свстлост за вођење Ропублнке у овом часу псвушења. То значп да трајап мпр пспо Онти доведеп у опаспост свакидашњом удобиђшву. То значл да слобода, частољу Оље, пада, правда неве ропски паправнтн место пруспзму, мплитарпзму п кајзеризму. То значп да невемо стајатп под оптужбом да смо нзопачени, да смо ннжн људи, да смо у распадању и под стпдом. То зиачп да људп свпх раса којп су по сталп грацаппма ове Републпке стоје вер но п одапо уз Председпика Билсопа у своме одлучном напору да рат скоро заврше. То значи да пемо успети, алп да не сме бпти боја^љнвога п иеодлучнога ратовања. То значн да је свако вољап да до краја пзврши своју дужност, н да у земљи пема места за забушантс п опе који пису вољнп да се својскп одазову дужности опога дапа кад пх дужпост позове. То зиачп да идупа емпспја Зајма Слободе, коју ве ускоро објавптп еекретар Мак Аду, мора Оптп још популарпија, још 'успешотја од прве, стога што ие свакп правп Американац н свака права Лмсрикапка бвти вољш да уотие своју дужност, Опло тпмс што пе куоттп још обвоанпца (боидова) ако су учествовалп у првој емпснји, бпло тиме што пе извеспо купптн обвезпице идуве емиеије, ако су проаустплр да учествују у првој.

ИЗ ИАШЕГА УСТАМКА

Полазак наших јунака из Вир џиније, Мин. Једанаест усташа, всбином кршнпх Црногораца, кренуше 13-ог овог месеца нз Вирџиније преко Дулута за Монтреал, Кан., у наш логор, а о(атле у Србнју. Ово су њихова имена: ђорџе Ивановгш, Пегар Л. ПвановиБ, Радован П. ПеровиБ, Шппро СекуловиБ, Илнја ПјешиЕ, Андрија Пјешпћ, Мнлап Цуровнћ, Петар Вукосављевпћ, Филип ђ. Мир ховие, Филип М. Јовановпћ и Јово Мајсторовић. Српска колонија у Вирџннп јн испратила је наше јунаке па достојан п свечап начпн. Тога дана у подне баш пред полазак приреџен бијаше свечан ручак у ча^т одлазећих наших усташа и то у једном овдашњем највећсм хотслу. На ручку су бнли прнсутни у име града Вирџиније: градски пачалник Бојлан и градски су :,ац Ј. II. Кареј са још неколико угледних Амерпканаца и репортера овдашњих новина. Началник Бојлан у име града Вирџинијс одржао је всома леп поздравни и опроштајни говор нашнм усташама, изразивши у своме говору своје ду боко лоштовање нашнх усташа. којп хитају чак из ове даљине да се жртвују за нашу свету ствар и своју народност, за демокрацнју и хуманптарпосТ, против аустрнског тиран ства н пруског милитаризма. Проф. Д. Богдановић захватео јз градоначалнику, судцу као п другнм Амерпканцима граџаиима Вирџиније на њитовоме прпсуству и пажњи ко ју нам поклонпше. Ја сам го| вор г. Богдановића превсо са сриског на енглески, који су присутни Американци поздравили са „Ура! — Живела Србија!” Пашто им наши стасити н грлати јунаци одговорише и громко узвикнуше „Живсла Амсрива”! ј Пред хотелом је свирала ! глазба, а наш народ се окупљао са свију страна и српско добротворно друштво „Св. Сава“ дошло је са својом заставом. Сви чланови оставили су гај дан рад у овдашњнм рудокопнма да узмогну суделовати

све, п поред тешкова које стоје на путу, да омогуће живот разним народностима у својим границама. Алп Ауетрија и Угарска раде сасвим супрот по томе. Некад се говорило: „Кад Аустрија не би постојала, требало бн је пронави.” Алп је овај рат доказао да је треба срушити.

у парадн у дотпуноме броју. Америчкп војнн канетан г. Грнн са неколико својих колега официра бијаше нред хотелом; они чекаху на полазак параде са нашим усташама од хотела па до жељезннчке станице. Када се свп сврстасмо у редове, градска глазба засвира. Капстан Грпн, са својнм официрима постављсним у реду, салутирајућп поздравише наше усташе. — Парада се крену од хотела па кроз главну уаиц-у Д\, 1( (Љ.везничке станицс. Дуж главне улпце па све до станице беше се нскупило мноштво народа, који стајаше збијен са, обе стране. Са прозора кућа, хотела и других велнкпх зграда, промаљаху се главе и руке начнчканог народа, машупи рупцима, лљескајућн рукама и бацајуви цве пе на наше усташе. Ца жељезнпчкој станици још сс једном ижљубисмо и опростисмо са нашим јунацима а г. Сава Хиниб, председник друштва „Св. Сава” СССС., прн растанку предаде им лепу своту новца коју смо били нскупили измеџу себе. Сретан вам пут, брано! Поџпте у борбу за нашу свету ствар, за наше ослобоџење п уједињење! Срећан вам пут и до внџења! Слава и част свесном и јуначком народу, а срам и лроклетство издајницпма свога народа! Списан и имена прилагача: По $10 Хшшп и Стапчевпп, Д. Д. Св. С.чва СССС, по $о Милан .Т. МарковпвЈаворац, Спмо Стој аиовић, по 83 Мапе Подкоњак, Јово Хсрцег, Стојап Јсрковив Малп, по $2 Лука Басарпв, Тпмотпја Ми тровпћ, Вујо Адамовпп, Мпхапло Клашња, Лазо Мааура.ђуро Калаповпв, Сгсјан Праштало, Мар. Стефановпк, Нлпја Бјелаковпк. 11. Сенпћ, С. Допднв, по $Г Дапе Омчпкус, Илвја Вукашпповпк, Милан Клашња, Лука Јелпчпв, Јово Колувџпја Т. Конднк, Јован Милеусотв, Бо жо Мнјпк, Илија Сарач, Раде Кулпк, Душан Кнежевик, ђурар Пухалвк. Свега је прпмљено $73.00. , Овде у Вирџиннјн има доста такозваннх Ауштријака, или издајника свога народа, а имамо на жалост и једно 4—5 њнхових салуна. Ови су бпли пре всома актнвни водећи аустриску пропаганду меџу нашнм народом. Али од како Амсрика уџе у рат и у наш савез, ови се бедници повукоше у своје шггаље (салуне) па одатле као иза бусије сипљу отров на наш народ и наше југословенско јединство, кад год им се прилика за то укаже, или кога од наших људи ухвате у њиховим шпиљама. Но народ је' всб протрљао очи и прогледао, па им њихов гадан. и издајнички посао пропада. Остало нм јс само да стежу ви

лице и шкрипуиу зубима при оваким нашим свечаним прилнкама. Иначе смо се веп за њпх постарали. ако од ове вру пине побесне и мало дуже свој језик испруже. Једном су ових дана већ затворили салун — ту њнхову шпиљу, а и други само још о концу што висе. Милан Марновић-Јаворац.

СА ЗБОРА ДЕЛЕГАТА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДОБРОВОЉАЦА У РУСИЈИ.

I По примјеру војске нове, демократичке п слободне Русије, која је по својим делегатима заступаиа код Владе у Петрогра! ду, и корпус наших Југословеискнх добровољаца у јужној Ру!сији изабрао је своје делегате. 1 Ови су ту скоро држали свој пр| ви збор у.Одеси, а са тога збора одаслаше Југословенском Одбору у Лондону следећи брзојавни поздрав: Одеса, 18. јуна 1317.

ГГрви збор делегата од свнх делова добровољачког корпуса Срба, Хрвата и Словенаца у цил>у избора делегата за одржавање веза и братскпх односа са рускнм војним и грађаиским оргаиизацијама, сматра за своју све ту дужност поздравити врле чла иове Југословнског Одбора као иеуморне радипке и борце за слободу и уједин>ење Срба, Хрва та н Словепаца и дати нзраза живнм жеЈвама и чврстој одлучности, да ће и у будуће с оруж! јем у рукама браннти света пра ! ва троименог нашег народа.

За Председиика и делегате збо ра, пуковник Жераић. На тај поздрав, одговорио је Југословенски Одбор следећим брзојавом:

боса под крвавим бпчем љуто пишти од аустро-мађарских и бугарских гончина. На предлог госп. С. Дејановића сакупљено је за српску сирочад $29.25 н по слато Глав. Одб. Срп. Нар. Одб. У Н>у Јорку. „ 1 Јека је свима прилагачима најпећа хвала а госп. Лукићу и његовој младој супрузи желпмо срстан и дуг живот! С. Дејановћ.

ПОЗИВ.

Срп. Доб. Др. "Војводна” бр. 87. СССС. у Барбетону, О. позива евоје чланове да неизоставно дођу на годишн.у седницу, која ће се одржавати 1 2. авг. о. г. у Сриском Дому 618 Корнел ул. Који члн нзостане без оправдапих разлога с н.им ће се посту питјг према прописима друшт. ( правнла. М. Секицки, иредседник. М. Мијатовић, тајник.

ПОЗИВ.

Срп. Доб. Др. “Освета Косова” бр. 254 СССС. у Зиглеру, Ил„ по зива све своје чланове у месту и околици да неизоставно дођу на редовиу седницу, која ће се одр жавати 19. авг. ради важних друштвених послова. Сваки члан на овој седницп нма уплатити по $2.50, како би се покрила друштвена дуговина. Такођер они чланови, који дугују по јед ну и више уплата, морају овога пута сав свој дуг подмирити. Који члан не дође на ову седницу биће глобљен са 50 центи у корист благајне, према онима члаиовима, који не подмнре сво ју дуговпну поступиће се по пра вилима. Манојло Кнежевић, председник. Петар Дачевпћ, тајник.

Мапе Цвјетићанин, Добре Цвје тићанин, Милан Раданчевић, Петар Лалић, ђеро Вујасиновић, Мнле Узслац, Јово Јовић, Вајо Веселица, Мнлан Вуковић, Дане Грковић, Мапе Грубпћ, Мар ко Студеп, Вујо Внгп.евнћ, г Гане Половина, Стево Кесић, ђуро Џодап, Раде Студен. Мнлан Прн ца, Раде Затезало, Лазо Блаиуша, Јанко Крнета, Мплија Баић Никола Бараћ, Олга Бараћ, Никол Рађен; по $3.00: Миле Свилар, Вујо Студен, Васо Бурсаћ, Илија Комадина, Алекса Вуковнћ, Јово Вигн.евић, Милан Дмптровић, Мића Грубић; по $2.00: Мане Бубало, Васо Божић, Милан Влаисављевић, Мпл ка М. Прица, Којо Крнета, Пајо Ратковић, Јово Киежевић, Петар Стакић, Стево Стаисављевић Стојаи Брапћ. Софија Грковић, Ката Вуковић, Анђа Впгњевић, Милош Тасић, Симо Кундић, Анђа Дмптровић, Таиасија Вујасниовић, Софнја Дошен; по $1.00: Мис Болеи, Илија Дане Грковпћ, Нпкола Тишма; по 50 центи: Констапто Дишесо, К. Дишесо, Пилатпно, Ник Семи; по 40 центи Фраик Семи. Браћа из Барбетона, О., која су испрагила своју браћу и познаиике до Колумбуса, О. даровали су следећи: по $5.00: Велемир Хајдин, Никола Цуцуровпћ, Ва со Љуљак, Милан Тонаш, Милош Николић, ђорђпја Алђелковнћ, Стојко Трипковић; по $2.оо: ђока Балаћ, Бранко Дунапћ, Милап Крстпћ. Живила опа браћа, која су отишла да своје животе жртвују за мило Српсво а хвала свој браћп, која их пспрапше п дароваше. Мане Вуковпћ, председннк, С. Д. Д. “Св. Никола” бр. 144. СССС.

ТРАЖЊА.

Лондон, 20 јуна, 1917. Пуковнику ЖераиНу, Одеса. Од срца захваљујући Вашем дпрљивом брзојаву, поздравл>амо дивне јунаке добровољачког корпуса, Срба, Хрвата н Словенаца. Предвођеии светом идејом да једино у слободи н уједи њењу свнх Срба, Хрвата и Слове наца лежи спас п будућност југословенског народа, борите се протн свих јавних и прикритих непрнјатеља завјетне мисли нашег ослобођења и уједињења. За Југословенскн Одбор, Мичпћ.

ЛШЕМ ГЛШКК

ЈАВНА ЗАХВАЛА. Прп нашем полаеку у милу иашу Србију, не можемо а да се не захвалимо нашој браћи и друговима из Вирџиније и Евелета, Мин., који нам пожелеше сретан пут и дароваше нас при нашем растанку. Браћа нам прп редише ручак у највећем месном хотелу (Феи хотед). Особита хвала нека је С. Д. Д. “Св. Сава” бр. 183 СССС. у Впрџиииа, Мин., које нежаљаше тру да ни пожртвоваи.а само да нам већи и свечанијп нспраћај учппе. Пспратпше нас са друштвеним барјаци.ма и месном глазбом до жсл>езнпчке стаиице и с нама се братски поздравнше. Хвала вам браћо пебројено пута и кличемо вам: До сретног виђења у нашој ослобођеној домовшш! Са братским поздравом ђ. Н. Ивановић члан Савеча Слбге са осталом браћом. Левнс, Канада, 7—22.—17.

СА СРПСКИХ СВАТОВА У ђОЛИЕТУ.

У недељу 24. јула о. год. вјенчао се наш одлнчни брат Милан Лукнћ, родом из Зрмање у Лицп са гђнцом Божицом Штета из Војппћа, Хрватска. Венча ње је обавио О. Саво Војводић у православној српској цркви у Чнкагу. Када су се сватовп повратнли из Чпкага у ђолиет, код пуне трпезе јела и пића, код лепих братпнских здравица, није се заборавнло ни на српску спрочад, која данас гладна,' гола и

ПОЗИВ НА ВАНРЕДНУ СКУПШТИНУ. По закључку прошле наше цркв.-школ. сједнице од 15-ог прош мес. сазпвамо ванредну скупштину за 19-ога августа 1917. у два сата после подне у дворани овд. српске школе на 56 Норт Јамес ул., Кансас Спти, Канс. Пошто пмадемо врло важних пптања за решење, тога ради а у интересу наше цркв.-школске општине моле се поштовани оп штинари да изволе у што већем броју прнсуствоватн на помену тој скупштини. За управу цркп.школ. општпне “Св. Георгпје” у Кансас Сити Каис. Лука Узелац, председник. Нпкола Стппановић, тајник.

ПОЛАЗАК ДОБРОВОЉАЦА ИЗ КОЛУМБУСА, О.

Овдашња наша колонпја дожпведа је 25. јуна једиу ретку славу и срећу, доживела је да пз своје средине отпрати киту добровољаца —• љутих осветника на бојио поље наше мајке Ср бпје, да се боре н гипу за слобо ду потлачене и напаћене отаџбине. Овдашња српска друштва; "Св. Никола” бр. 144 СССС. и одјел С. П. С. С., уз помоћ амернчког црвеног крста, приреди ла су опход п свечаност, какова се ретко овде памти. У Мемориал дворанп где је бно састанак дароваше наше добровољце сле дећн: По $40.00 Васо Јанковпћ барјактар српског барјака друштва “Св. ђурађ”, по $25.00: Илија Тесла, барјактар амерпчвог барјака друштва “Св. ђурађ, по $15.00: Јанко Шаша барјактар срп. барјака др. “Св. Нпко.Ја” СССС., по $5.ш: Илпја Каназнћ, барјактар амер. барјака др. “Св. Никола” СССС., по $10: Миле Бабић, Никола Родић, Ни кола С. Комадпна, Симо Мациљак, но $5.00: Васо Боснић, Мане Дракулић, Стево Тривић, ђуро Михић, §о Станић, Јован Бањац, Добре Радаковић, Јово Поповић, Илпја Прица, Обрад Муждалб, Мане Вуковић, ђуро Цвијановић, Стојаи Бубало, Лука Грубар, Никола А. Комадина, Никола Раднновпћ, Васо Тодоровић, Милош Грубић, Ра де Кеча, ђуро Студеп, Јово Грубић, Илија Грубић, Раде Узелац

Петар Петровпћ учитељ, ро !ом пз Вртике, котар Сињ, Дал мација спн покојних Урогаа п Ане Петровжћ, брат погипуле бра!)е: Мпле. Дугпана и ' Јалу^ла. моли своје верпој и Јужној' Америцн да му се јаве са тачном својом адре сом иа ову адресу: МопзЈеиг РГегге Ре(гоу((сћ 1пз(1(и(еиг де МопГепеЈго пе а УгЦка, Но(е1 Аро11о. п Еие <1е Оипкегцие, Рапз, Ргапсе.

ТРАЖЊА.

Савезнн члан Нисола Радако впћ, сојн се сада налази у Зпгле ру, Ил. тражп свога брата Ада ма Радаковића за кога незна већ дуже времена а којн се је налазио пре годипу дана V Акро ну, Ахајо. Радп важпнх стварп аека се јавп-чим пре на адресу: Шко1а ЕасЗакоНс, Р. О. Вох 42 2еЈг1ег, Ш.

ОПОМЕНА.

С. Д. Д. “Старина Пашић” од јел бр. 292. С. С. С. С. Лорапп, О. опомиње све чланове који ду Г УЈУ дру г штву диа расппса. да у што краћем року свој дуг пс плате иначе ће дру^штво бити принуђспо поступатп према шпма сгрого по правплима Уједно се опомињу сви они чланови- који изостају од друш тшеннх седница без икаквих ну’жипх разлога, да у будсће до лазе редовно на седнпсе, јер ће се н према њима посгупатн у смислу друштвепих правила. Дручптвене седнице одржава ју се редовно сваке друге неде ље у месецу’ у Карахута Хали на 1606 Ист 28. Стрпт. Томо Обрадовнћ, председник Н. Цурас, рачуновођа.. I

ЈЕДНА МОЛБА. Адмпнистрацпји “Србобрана” потребнп су примерци Србобра на од прошле 1916. годпне и то 37 2 н 373 број, стога се умољава ју она браћа која су те бројеве сачувала да нам их нзволе усту питп, на чему у напред захва љујемо.

Нова адреса орпсквг послан ства у Вашингтону гласн: ЗЕЕВ 1 АМ БЕОАТ 1 СШ 1531 Ке» Натрзћне Ауепие \Уа5ћја8(оп, Р. С