SRĐ

— 89 —

Валови живота. Прича из глумачког живота. Ма foi, Briidei'clion, warum gehst du nieht naeh Englanđ, wo man jetzt iiber die galanten Abenteuer einer Konigin offentlich eertirt f Hauff, Memoiren des Satan. Некада je живио славан пјевач, и име му се разносило по цијеломе свијету. Сад иак већ одавна лежи на усамљеном словенском гробљу; заборављен је, а на гробу нема ни крста. Некад су га посипали цвијећем, а женице из богатих нањега бацале жарке погледе на високу, красну његову личност. А сада мало је нашијех рођака, који знају, да се за његовијем туђинскијем придјевком скривало поштено име словенско. Недавно је дошао натраг у своје родно село и ондје остао. Имао је изобила новаца, и за то су га пустили у миру. Род му је, откад се растао са селом у дјетињим данима, помро и тако је он остао самохран. Около његовога села нростиру се шуме, велике госпоштине, старе, величанствене шуме. У сјени тијех шума проживио је своје дане. Кад се сјетио прошлијех дана и зажелио их, навио би свој глас и пјевао старијем смрекама и танковрхијем јелама сад већ давно заборављене арије из талијанскијех опера. Пјевао је чудно дивнијем гласом, који му се вио из глаткога грла као текућа жива. Часом је бацао поглед натраг на прошле дане и осјећао је страшну пропаст свога живота. И тад га је нешто гонило од дебла до дебла, да је вио руке и гласно викао. Доста пута га је угледао усамљени пастир, гдје под високијем смрекама лежи на трави — и гласно јауче. Кад би заборавио на своје нрошле дане, пјевао би по шумама миле, гипке и веселе пјесме. За тим су опет наступали жалосни тренуци. Кад је на вијеке заклопио очи, скоро нико није ишао за његовијем лијесом. Спустили су га у тамни гроб, на којем сада трава расте. Али пекад је био дика крал^еве опере у ***, поштован и врло обљубљен.