SRĐ

— 120 —

Руски споменици у Боци Которској. Руска акција на балканскоме иолуострву отпочиње се изасланством у Црну Гору и Херцеговину великога пуковника и кавалира Петра Великога Михајла Милорадовића, потомка старе, гласовите и разграпате породице херцеговачке, коју су раније називали Храбренима. Као особит иознавалац црногорско-херцеговачких крајева п њихових прилика, Милорадовић је стекао важних заслуга и рускоме Двору и своме завичају. Прво писмо, којим Милорадовић позива на борбу с Турцима, носи надневак 3. јуна 1711. г. Оио се данас храии у ман. Савини, а било је објелодањено у цјелини у „Star. jug. Akad." (knj. XVI.). Друго je писмо нисао Милорадовић из Митронолије цетињске грбаљскоме кнезу Нику Лазаревићу 20. јула 1712. г. Као и у првоме, иоред потписа Милорадовићева има и отисак његова печата. Пошљедица свега тога била је крвава битка на ЦаревЛазу дне 29. јула 1712. г., најсјајнија црногорска побједа, гдје је изгинуло 70 Грбљана с Радом Љепавићем и с барјактаром Батрићем Бајковићем. У мисији Милорадовићевој имао је великог учешћа кавалир гроф Сава Владиславић, Херцегновљанин, који се је прославио као дипломат у служби Петра Великога. У ман. Савшш има надгробна нлоча Владиславићева, а иста такова поклопница је и у цркви св. Георгија на Топли, но обје се могу сматрати као просги кенотафи, јер ни један од њих не скрива посмртне остапке родољубивога грофа. Натписи су им истовјетии: горњи латински и доњи, већ потрвен, руски. Латински натпис гласи: СОМЕ SABBAS VLADISLAVICH AVGVSTISSIMAE CAESARAE MAESTATIS PETRI I. MAGNAE RVSSIAE IMPERATORIS CONSILIARIVS HINTIMVS ANNVENTE EXCELSO SENATV MONVMENTVM HOC COMITISSAE TITORIANAE WLADISLAVICH