SRĐ

— 241 —

Често је пако и опазио, да његове сочне шале нијесу ни дум Нику на одмет, но уздрЗкавао се од смијеха, и не дао вољи маха пред другијем: чисто види се не ће да се зна! Cjehao се да је и у школи био такав; увијек мрк, ионосит. Живот и младост нијесу му, кб и осталијем судруговима,' весеље доносили, већ се је радије заиашао за дјелпма гласовитијех људи, за јунаштвом и, уопће за индивидуалном славом, која се у школи толико узносила. Па тако оп, син сел>ачкијех родитеља, научио се да на високо гледа, и није марио за невољни свијет, што у мукама свакидашњега живота гази блато и у њему треба да се каља. М није се чудити, да онако мрка, озбиљна, апсолутна у идејама, у брзо разгласише као карактер и патриоту, ма да нико није знао ни за једно дјело, које би за тај његов патриотизам евједочило. Другови се поздраве. Чаринарски чиновник пође к прозору и гледа на море; то му није никада досадно, ко да је оно незасушни извор животнијех потајанијех осјећаја. Не говоре много ни усрдно. Поп H iiko срдит је, што Тадић у потоњнјем изборима није гласовао за зуступника, кога му је он преиоручао, а за кога је он толико радио, да су га његове присташе прогласили најбољим патриотом. Тако у ишчекивању стоје неко вријеме и гледају кроз нрозор. — Са успјехом избора задовољан си, а? — јавн се царинарски чиновнк, намјером да чује његову ријеч. — II те како. . . Но теби кб да није мила нагна побједа... Теби рођену Чакавцу — одговори поп Нико, очито зловољно. Мени!? Да ти право речем, није мила. . . . Чему заметати борбу, гдје јој нема мјеста; раздвајати. . . — А чему ти за њих водиш иропаганду? — окосито избаци rion Нико, и одмаче се нагло од прозора. — Какву пропаганду? — зачуди се царинарски чиновник. — Пропаганду, да! Дознао сам случајно. . . . Проповиједао ми је мој жупљанин: а оно што он каже, за ме друго није, но очита пропаганда. . . Да ти и кажем ко! -— прослиједи он жешће — познаш Ива, кућа му је до уреда ти. .. Е па добро!