SRĐ

— 525 —

utrakvističku red akciju nc razumijemo, ipak n e možemo se s liima takmiti; oni su ponajveće politički, a mi ćemo ponajveće da budemo kniževan list; ne ostaje d a k 1 e n e g o У i e 11 a c, i s n i m s m 0 u k r a t k 0 n a č i s t u. V i enac ima doduše svoju kulturnu osebinu, ali nije glasilo za Dalmaciju dovojno; on nema u Dalmaciji nego okolo 80 predbrojnika, a slabo kad nalazimo u Viencu štosta iz Dalmatinskog pera. Medo uam Pucić reče da je predao g.nu Senoji još g. 1875 svoj rukopis, pa niti mu ga je doštampao, na čemu mu nije prigovora, niti hoće da mu vrati rukopis, niti da mu na pismo odgovori, što su dakako strukovne kulturne osobine. S toga nije čudo da se u nas poželi za sebe i svoje kništvo list bez Vijenčeva kvara). Zar da ćemo širiti slovinstvo osamjujuć Dalmaciju'? (Kako je nije Narodni List osamio uz Pozor, Obzor etc. tako jc 11 e će 11 i Slovinac uz Vienac). Zar da se svakomu našemu mladomu radniku hoće posebna organa? (Žao nam je uavijestiti g.nu ludimagistru, ali mi smo većinom 1 ) preko pedeset a neki i preko šesdeset godina, neka nam oprosti na ludilo). Zar je nade da će Sloviuac Dalmatinsko-dubrovački živiti diigje od „Zore, Zviezde i Dubrovnika - '? (Kniževni se rad ne mjeri epaktama; znamo samo da bez „Zore", koja je opet živovala, ne bi bilo Preradovića; da je kratki „Zvijezdin" život lijepijem biserom knigu nam nakitio; da se je ,,Dubrovnik", 8 kniga, negda tako odlikovao da sam g. Šenoa u Pucićevom životopisu 2 ) izreče da taj časopis bijaše za ono doba naj bo^i 11a slavenskom jugu, te se osobito tim odlikovao, što su svi plodovi, uvršteni u n, imali pravu kniževnu vrijednost, te je imaju još i dandanas — a bez sumne drugo doba „Dubrovnika" nije bilo lošije od prvoga. Ne može se dakle narod gaditi ni 11a „Zoru", ni 11a „Zvijezdu", ni na „Dubro vuike"; a i mi, premda кб starci ne znamo koliko nam je života, ipak, ') OiUioruici Sloviueevi bijaliu: Pero BuJmani, Autun Kazali, fvo Kazaaeiž, Medo Pucić, Jovo Sundeeie, Vuko Vreević i Luko Zore. Od ovijeh Budmani i Zore bjehu mladi, a ostali, nih petoriea bjehu priliono stari, ili barem stavui }uđi. *) Vienae 1875 br. 22.