SRĐ

— 657 —

»Озарен српском св'јешћу Дубровник жезло прима »Да лучем л'јеие слоге посв'јетли нама свима. »11a св'јетли, св'јетли, владару сињег мора, »И преко ових иоља и преко ових гора! »Та твој се одс'јев чврсто и с нашом душом. слио: »Та браш је мио, ма које вјере био. У боље пјесме спадају још: Свагаовски одјек, Иосовски вршњак и -/- Паји Јовановићхј и Христос се роди! У пошљедњем се времену српска књижевност обогатила хумором и сатиром; поред радова Сремчевих, Нушићевих, Домановићевих и ова је Лазићева књига лијеиа принова српској књижевности, коју ми најтоплије препоручамо; а писцу њеном и поред свега напретка у цивилизацији и култури, желимо да усграје у свом — дивљашшву К. iT Kulturne vijesti. Doznajemo da. će nastajnoga Septembra izaći na svjetlost (razumije se nemački ) historija 22-e pješačke pukovnije, i u noj će bit biografije našijeh Dubrovčana Luja pl. Bizzarro, Henrika i Bmerika pl. Saraka, Miše marq. de Bona, Martolice pl. Cerva, Vlaha pl. Sorgo , Luka pl. Giorgi. Tu će bit opisana i dva Slovenca što su se oženili za dubrovkihe, biva Todor Drenig i Antun Obenter. Ovo javjamo na znane, koga se Ше. * f Mladen S. Cmogorčević, učitej na građanskoj školi u Sibeniku, jedan od naj vrijednijih sil:"i u Dalmatinskom pućkom učite]stvu, nostade. Umrije tužan mlad, i tijem prekosi sve nade u nega postavjene. Bio je već na glasu sa svojijeh umnijeh radova, najskoli sa naučne monografije o Miliojskom zboru". Skoro se pojavi i kao sararlnik Srđev, te vcć u III. broju mladoga lista 16 Februara o. g. iznese svoj lijep prilog »Руски натписи у