SRĐ

— 675 —

Овдје је због удобности еав садржај окружнице, и штамиапи и рукоиисии, издан латиницом, ииак треба да изријеком иримијетим да је у изворнику, напротив, осим већ означених изузетака, све, и штампано и писано, готско-њемачким словима. Додајем да у овоме саставку није још био уведен позиати Гримов начип, почињати имеиице малим словом. Да би четврта страна могла бити употребљена за адресу, окружница је била еагнута на четверо у форму писма, а ово запечаћено црвеним воском; печат је посве гладак без икакве урезбе; восак је још на своме мјесту. У писмо бијаху уложена два засебиа списа која се прионћују ниже под 2 и 3. Овај доста иодробан опис ориђинала наше исправе неби био готово ни од какве користи, кад се не би бар покушало да се одреди чија је рука писала нештлмпане допуне и дометке његове. На несрећу, у отсјеку рукописа овдјешње, т. ј. Паришке, пародне Библиотеке, — иај богатијег завода ове врсте у цијеломе свијету, не само штампаним дјелима него и рукописима, — нема ни једнога автограФа браће Грима. У старој „Isographie" нема им такође трага, а у новијој (Lettres autographes . . . clecrites par E. Charavay, Paris 1855) на једноме мјесту пађох само прости потпис Јакобов, а на другоме 3-4 ријечи, али из доцнијег доба (1844), и писане латиницом. Од млађега му брата Вилхелма срета се у истој књизи пар редака, али такође из доцнијег доба и тако ситним словима да је тешко што разабрати, тим мање што ни штампарски рад није за похвалу. И у главне двије паришке продаваонице рукописа и аутографа нађох једно једино, и то кратко иисмо Вилхелма Грима! Ех, промислих тада, бар he у придворној бечкој Библиотеци бити изобила таких материјала. И опет се преварих! Учени ми пријатељ г. проф. К. Јиречек у Бечу, — коме сам веома благодаран ihto је најљубазније узео на се труд да их поиште и упореди; — нашао је само један доцнији звтограф Вилхелма Грима, а од Јакоба ниједан, који би писан био њемачким писмом. Копитаревих списа, наравно, има, он бо је миого година служио у тој библиотеци, али од њега имам и сам три комада доста опширна. Радећи дакле нри такој оскудици автографа разумије се да закључци, обојице пас, нијесу могли бити ни коначни ни пот-