SRĐ

871 •

Адреса је ова: Herrn Wuk Stephanovitsch, serb. Literator in Wienn (sic). Einlieg(end) 1 Exemplar v. Serbiade. Ово писмо, ваљда због уштеде у поштарини, није писано на особитоме листу, него на самој обратној унутрашњој страни навлаке. Нема надиевка, али пошто га има оно које је у њ уложено за Кнеза Милоша, разложито је закључити да је тог дана и ово писано. 17. Од Симе Милутиновића. Липско 28 Јуна 1826. по стар. Ознака садржају ио пре.дметима овога дугачкога ттсма веома је тешка, готпово немогуИна. Лли се о садржају у кратко може pefiu ово: У ирве тџри четвртине посланиџе писаџ се стара изложити разлоге •иротив окрутности у државној Уирави и Суфењу, а уза њих приводи и оне који војују за Праведносш и Умјереност. Разлоге своје оснива на философским, Трелигиозним, моралним, иолитичким саображајима, а иотврђује их логичним закључцима и историјским иримјерима. Од Милогиа, и од иегова ума, очекује да fie уважити његове савјете и иаиомене, — али се о његовим доглавницима изражава доста нешвољно. Он њихову ушјецају и ирииисује жесшокосши које се недавно иред шџм догодише у Србији у јавноме суђењу, и због којих, иошто је о њима ирочитао у новинама, „сиш се наилакао!". Поншо је навео све гито је знао и могао у мотиору своје тпезе, тшсац се изјављује начелно upomue смршне казне, додајуАи да је она и у Русији веЛ давно укинута. — Но како да се уреди неоиходно карање кривичних дјела? — Нек се у свакоме окружју (нахији), вели иисац, у највеЛем селу начини ио једна ограда, а у њој да се жкопају засебне јаме, тако да за свакога иресшуиника буде своја. — Говори за шим о величини и облику тих јама-тамница, о храњењу г« чувању пхрестуаника, о размјеру казне, о користи иредложене уредбе са вите гледтита. — Препоручује, најаослије, кнезу Милошу да овај иредлог његов приведе чим скорџје у дјело, и да га за тим обавијести о свему, да би му могао, ако жели, tumo шша још кориснијег саоићити. Господару Милоше мноме млого = и свагда = почитовани! Ништа безпутно, и ништа сувише!...? чинити невал1а као ни малому и частноме, тако ни великом' и обгцчему чоеку; ово нам' ie правило предписано с'ограниченосту чоечиега духа и тиела сил', и тко ово довна и призна доступио ie к' себи 57