SRĐ

— 872 —

саму и правоме, к' своме возможном' упуствиу, к' срећи, чести, и блаженству на виеки. Ово ти напоменуо сада и овако неби, до прилике, да ми срце сносит може бол за л1удством, без кога и осим кога и ти си 1едва=ишто, као и ia, и други тко, Србин... стало ми е такођер те пона1више за твоим именом, душом и сов1ест1у, која ћути док ioi се непреврши, а кад' окупи, тада чоек сам у себи почувству^е на1већега душмана, од кога се ни кроза дугу в1ечност избјећ' и отрести неможе, чегасе ie свагда ioui на вриеме хот1евшу заклонити; а сувише ie што исти одобравателш, нови ти Дукићи... на cBiipienocTii те сваке паставл1а1ући, пакостно и вообшча штетно дволич1ем или недоумием навлаче на те ненрестано мрзост и гшев истога Народа, Народа! коиносе за чрезм1ериа силноме Турству отпиро, доказао мишцом важност CBoie му вол1е, правичности, и предизнудио себ' и млогима достошост чоека; пукима тис' поводима, и холу1астим прбгоном у истоме Народу из дана у дан злоради, или барем негодователш умложава1у, а пр1ателш умал1ава1у, и окром што се обштинско подрошава, твоме теби на1више штете приноси и све ie попринавл^а новоб1едствиами. Ово дана чувши и читавши у новинам' срамотние безумника престушшчна и глупа предприеепа, и TBoia иреком1ерна ожесточениа, Koia би и прам iaBHOMe и подпуну варвару била излишна, Biepyi тврду слову, сит сам се наплакао, и бога молећи naie ^ao, науздис'о, док'... Него!... Ако бога знаш! И ако иколико ioin дов1ериа имаш к' ономе, кои ти е доста и Biepno услужпв'о, и никада свега себе пелом и душом нештеди за те и Народ! Почу1 ме, разуме1! А имаш, фала свега Творцу, толико чисте памети, да разлику1еш, када тисе наномене и представи добро и зло, штетно и полезно, бручно и славно; а да мариш изабрати чоеку сходние 6o ^ie и ^ienine, о томесам барем ia тврдо и cBoicrai ув1ерен. Ништа ти нетражим друго, него разсуди у себи, и с' благоразумнима ово, што ти свес'рднога завича1ства (патриотизма) перо KpBiy, сузама нацрту1е; а што ти овако пишем простодушно из' чистога ie и нелицем1ерна к' теби преданиа, и л1убави Србства; а на то ме дужност челов1еко- и браточуствиа соправдава и упуномоћава, коликогод' и тебе к' твом' позван1у, п другога ког' к' н1егову; Та чак ми нехопевшу нешто вишше угрожава.