SRĐ

— 894 —

Ovo se potpuno ispuna kod Emila Zole. Zola je pokucao više puta na vrata franceske akademije, ali bez uspjeha. Ovo se lako dade shvatiti, uzevši u obzir osobnu mržnu nekijeh neumrlijeh prama velikome piscu, osobito mržnu franceskog kriticara F. Brunetiere-a; a ova se je povećala prigodom Dreyfussove parnice. Kniževna je nepristranost zahtjevala, da se i Zoli ponudi mjesto među neumrlijem, kad je Akademija našla za shodno da izabere svojijem članom jednog Anatola France, pisca onakovog romana, kao što je hegov 1' Anneau d' Amethyste. Zolinom smrću, francesku je kniževnost zadesio težak udarac. On je jedini bio, koji je mogao punijem pravom kazati: — da živi svojijem životom. Dok su ostali negovi zemlaci podlegli uplivu izvanske kniževnosti, drugijeh naroda; Zola se je mogao ponositi, da je on jedini bio koji je znao sacuvati neodvisnost franceske knige. Praznina, koju Zola u franceskoj kniževnosti za sobom ostavja, trebaće dugo vremena dok se ispuni. Dubrovnik 7110 1902. Епиграм. Чудо над чудесима XX. в. Христос сам је чинио чудеса; Ал' за људска умрла телеса То с Лазаром изиимка је била, Нолу изнимка она кћерка мила 1 ); А дан данас, двадесетог в'јека, Ускрснуће смрдећег чоека Баш то није питање критично, Дапаче је то чудо обично. 2 ) Живво.

') Јаирова кћсрка. ') Пјесник пишо о рехабилптацијн у служби и т. д.