SRĐ

— 1063

шмигнуше кроз врата Читава граја. Криве се: »оживје, оживје!« ,, ш »Шта је, Бог е вама! Шта вам је ноћас?« — вичем ја. Они дођоше себи. Питају ме: »Одакле ти код Тиме у кревету?« Ја им стадох причати, како сам дошао касио, па нијесам хтио да будим чељад, а ношто врата од Тимине собе не бијаху забрављена, дошао сам у његову собу и лег'о крај њега. .•*V »Каква Тиме, ои је умро вечерас« — повикаше и стадоше се смијати. Тако сам уз мртваца стражарио спавајући два-три сата. А да сам знао да је мртав, е, не би' —- вала — уза њ лег'о, па да би се посветио. И сам сам се смијао томе случају, али ми се је Тимина смрт неколико дапа врзла по памети. Сад да вам причам другу нричу: И то је давио било. Још кад се је правила штрика (жељезнички пут) кроз Галицију. И ја сам мислио, да ћу тамо шићарити, кренух се на пут, па преко Угарске у Галицију. Дошавши тамо, не знам њихова језика. Ја Талијанац а њих највише Румуна и Русина. Као зидар нијесам могао наћи посла а паре потрошио. Шта ћу сад? — отуд море а одовуд горе; глад очију нема. Почех аргатовати. Радио сам 3-4 дапа. Ноћивао сам у једпој бараци с осталим аргатпма. Дође субота, тај дан узесмо: зарађени новац. Ја с парама па у биртију. Ту затекох друштво весело. Пије се и пјева. Упознадох се с једнијем Талијаном, па части ја њега и он мене, потрошисмо паре. Ту смо се здоговоргали, да идемо у друго мјесто тражити бољега носла. Што рекосмо то и учинисмо, те исте ноћи кренусмо на пут. Мислио сам, у друга ми има пара а и он је био у нади, да има у мене. Цијели смо дан све преко села путовали, јели нијесмо ништа, били смо гладни к'о вукови. Пред вече стигосмо једној биртији. Уљегосмо, да се поткријепимо. И ту бијаше силесија радника, пију, пјевају, играју, а и шта не раде! K'o пусти бећари а сви од зла оца а од горе мајке. Ја нитам друга: Хоћемо ли што попит', па да онда вечерамо ? — Он цристаје, драге воље. — Питам га: Има ли пара? — а кад ми каза, да нема но само четири новчића, к'о да ме пушком уби.