SRĐ

— 1022 —

основи, а готово и у вани пстога —. А тко виче, нека га, доксе навиче, клепутуше кадсе другнм ким крену тада 1едва и то могу, штосу иначе брез свега живота и гласа, а дух сродол1убца ; напредстрмца сфата дал1е, више, скорие, новие, ^ienine, пак и жуна нека кл1уа у тврдац...!3нам те Вуче, и несумшам о теби! И сам да ми у очи речеш, да си ме замрзио и презрео ; за шалу би ти примио; iep омраза барем у нас MiecTa наћи неможе као ни причине. С' новинама у Ортографи конац ie дасе лакше, чистие, сходние Српскоме смислу и говору, и о маше трошка пише и печата, што ние Славенизм у ieptma и Апострофима, нитсе 3a6anyie а ioin маше 3a6opaBia Славенски ie3iiK, а TOMaHie дасе црква пачели Biepa политичном блудницом, разведницом учпни, него дасе и OBai данашнјп собом noiaBn, дигне, раскраси, узвиси као му и врутак... niTO ie и onai способан истога ; а и л1удство му да се нјме ползу1е и послужи, када га имаде. Тко ie иротив тога, он ie против себе, срода и суштности божества свотсти... чоештва. Богословцима нека старога! Ал' и нами нека иов,ога! Mai 'iiih нам ie, волимо га грлити, нит намсе може н сме убраниг ко ни за зло и криво примит' неким! Свет ie прогно тму и гоние вЈечно, а она бЈежи BienHO —. На част им вика и псовка, из' HinHne уста ншма ie у н'[едра; ia ниесам oHai, а нИ ти, што угађамо свакоме и св1ема: „Горе вамЂ ежели рек^тч. вси человћцв! благоже, благоже." Виш Вуче како и ia знам ђешто Славенски тер' н просодически; ал' ie то све за мртве ie3iiKe, како што и за живе нешто пстога валја, но нпгда све —. Свасам TBoia писма примио п готово на свако радо ти одговорио. Садсам посло у Хрватску (као iijto ie у Прену 1 ) и четврте части 200 екз: дасе донуне тамо, пак једасе виитак и бол1е прода (по два талира ако би могло... даб' и на бубаш што!.) иначе сам неодкуплшви роб —•. За рецензиу како вам драго! и овди ме раз-

') Ријеч ова не длје слшсда, ади је тешко ииаче прочитати.