SRĐ

— 87 -

Збогом оетај, цвијете мили! . . .

Глас прслеће све Полабл:>е: »На Гермаие, Србаљ ко је, »Да туппмо оштре сабље »За киезове мртве*) сво|е'...

Судриле се војске двије. Борило се xi борило.. Мир заплад'о к'о и прнје, Ал' јуиака мање било...

Све Полабље листом плапу. Вптезовп хрле чили.... Млад Ратибор драгој шапу: »Збогом ocraj, цв'јете мнлп!..

За брда се супце крило, Кад Ратпбор рањен стиг'о: »Јуначнп се, драга, било, »Побједу је Србаљ диг'о...

Уздисање тад се чуло... Кад се задњи зраци скрили, Жалостнво одјекпуло: »Збогом остај, цв'јете мпли!...

Беч, новембра 1902.

Душан ТамцициК-ХЈмски.

Ж е љ а.

Сиње прострапо море у сну дубоком снива. К/о да је замрло све, гробна тпшина влада... Блнједп мјсссц горе пучипом тихо плива, K'o буднп чувар ноћии силних звјезданпх стада... А ја осамљен стојим па жалу Сињег мора И тугом срдашца свег зовем драгану своју, K'o тужна мајка када са свога пустог двора Јецањем зове сипа, шго је пан'о v боју... Тихани вјетрић пирка с даљних маслинскпх гора Па ми милује лице к'о да ме утјешит жели, Али се вара вјетрпћ, јер ми пе види бора, Што се на челу виде, кад дапак сине бијели... 0 тихп вјетрићу мој, да можеш пешто сада Летнути далеко ој, до једпог мирног двора, Гдје чедо једно бајно, дражесна вила млада У слатком сапку снива, док је ие ирене зора... *) У npuoj 1шдош1Ц11 X. mijt'Kii за владе цара Отона I. позвао је лужички дмркгроф Геро 30 српских кнезовн на гозбу, па их све оснм једиога иоубијао. Посљедица тога био је свеоићи устанак Срба, који иротјерају Нијемце на лијеву обалу Лабе,