SRĐ

— 346 —

Први инстинкт, самочувања, игра најважнију улогу у процесу интелектуалног дјечијег развића. Још у првој, рапој доби, дијете, честим ионављањем, нукањем, чпсто пасивио почиње да нрави разлику између слатких и грких предмета; честим манирима између ласкавог и строгог обраћања: осјећа људски осмијех материнске њежности смијеши се и оно, подиже ручице; на строжи израз материн, којим она не годује за какав наивни иступ дјечији, опажа се на овом нека бојазан, страх: чело се мршти, уснице се купе —- настаје плач. II у колико се јаче духовни дјечији живот развија, у толико се у јачој мјерп код њега испољава интерес према пријатном, или непријатном осјећању, тим главним чињеницама, који помажу, или одмажу инстинкт самочувања, а овај има пајвеће моћи да привлачи наше мисли и осјећања, јер свестрано влада интелектом, којег као у ланцима спутава. Навикавање дјетета у првој доби (5-8 мјесеци) разноликим покретима, свјежем ваздуху, чилости при умивању хладном водом, разним утисцима при различнтој храни, чим се упознаје с укусима — све ово знатно помаже практичну страну инстинкта самочувања, јача га и регулише у културном одношају. Велики инглешки мислилац, Херберт Спенсер, одавно је обратио пажњу на развиће дјечије интелигенције у области самочувања, те у првом реду животних питања, која се достижу васпитањем; код њега је преправно васпитање за непосредно самочување. Тако на пр. препоручује се дјеци обраћати пажњу на самосјећање при разним условима, указујући им дотичне снмптоме и значај: сна, назеби, глади, жеђи, пресићења, знојења; вјежбати их да одређују своја субјективна стања: при болести да тачно одреде мјесто, гдје је бол, да разликују вишу и нижу температуру; да знају кад се осјећају боља, кад гора и ушљед чега је то од прилике и т. д. и т. д. Ово се изводи све у разговору, чим се дијете богати стварним познањима, упознаје се с извјесним правилима и условима живота, свјесно је различитих захтјева хигпјене*): учи се чувати

*) Још у I вијеку по Хриоту препоручавало се, да се дједа упознају с потребнијим елементарним правилима хигијене, која им служе на сваком кораку. Атенеј Аталијски савјетује изучавање хигијенског знања, да би у