SRĐ

- 358 —

Jelena poskoci, pošavši mu žurno u susret: „Је li stigla posta?" „Jest. Onaj magai-ao od djetica*) nije se litio potruditi, te ju je od sinoć držao u gepu. Ima pismo i za tebe. U ostalom došli su napuci. Onaj neki jav}a, da se izgovara laan, kako si tvrdila ti. Nu, da ti pročitam." Dok je Malcanton pipao i tražio po svim gepidima svoje očale, Jelena mu okrenu leđa. „Неј, Jeleno!" ali je ona bila već u kući. Jadni covjek, mrmljajući: „dobro, sluga Vaša", prihvati se svoga posla. Jelena nagje muža, gje u košulji i vas raskuštran psuje i bijesni protiv njezine proklete navilce, da izlazi prije nego grane sunce. Ona ga ne poceka da svrši. Zatvori niu vrata u obraz. Ali on bubne u njih nogom, te ih rastvori. „Tu nema šale", rece. ,.Treba, da sc ozbiljno porazgovorimo." „Možeš, koliko god hoćeš", odvrati Jelena, „ali nc na taj nacin." „Unutra", reče barun, držeći rastvorena vrata. „Dakle, bićemo udvorni za ]ubav Vaše Milosti. Hajdemo. Pogodi mi, tako ti Boga!" Jelena ude. Muž nezin zatvori kjučem vrata, mrm|ajući s nekim zadovojstvom: „Nuti prgavosti.. .. Ali nek ide!" nadoda, jer Jelena že|aše nešto reći. „Večeras odlazimo. Sjedi." „,Zašto ? Razumjela sam. Večeras odlazimo. Sto još?" „Još, još ... da se ovako otputovati ne može." Jelena se namjesti u nasloiiač i stade čitati Chateaubrianda. „Bog ubio knjige!" uskliknu barun. „Izvoli biti pomnjiva. Velini da se ovako ne može otputovati." „ Ali, kad ja ne znam ništa, kad ne shvatam ništa. Zašto se ovako ne može otputovati?" „Nutil Živeš li ti petnaest liilada metara nad oblacima? Alisliš li, da sam došao za zabavu u ovo lupeško mjesto od nalilada, gdje se u junu smrzavamo i gdje daždi šest sto i šezde-

*) Dubrov. izraz za neku vrst poslužnika, sluge.