SRĐ

— 429 —

лини Глазне. Некоји су циркови близаначки и етупњевити, сви су дубљи од рилскијех и сви сјеверу окренути. Характеристични су мали секундарни циркови по странама већијех с јасно разви}еном доњом пречагом. У цирковима нађене су мутонираме стијене, чија се углачаност мјестимице узгубила услијед постглацијалног карсног процеса, некоје са характеристичнијем зарезима, који су се услијед истог процеса касније још јаче издубили. На Пирину има 40 језера од којијех су 38 у цирковима. То су већином језера глацијалног поријекла, на доњем крају загаћена моренскијем наносом, многа међусобно комуникују, хране се сњежаницама и у многијем почињу мање ријеке. У већини циркова нађене су подинске и уздужне морене, које се истањују према доњој ивици цирка, гдје их обично нестаје. Ово су најзначајнији глечерски трагови и њих је г. Јанковић детаљно проучио. На основу тијех проучавања г. Јанковић је утврдио на Пирину двије глечерске периоде, а у образовању секундарнИјех циркова можда се види и наступање треће, врло слабе глацијалне периоде. Снијежна глацијална линија спушта се до 2070 м (израчуната по цирку Караманице) и према томе је нижа од рилске глацијалне линије за 30-40 м. Тиме би се могла објаснити она појава, што су дна пиринскијех циркова дубља од рилскијех. Ови резултати свакако су од вриједности за питања о глацијалној епоси на Б. Полуострву. Из цијелога се рада види, да г. Јанковић има добру методску спрему и проматралачки дар. Ниједна појава, која би имала везе с траговима старијех глечера, није његову оку умакла. Највише предобија она пажња ири одређивању појединијех објеката и при извођењу резултата. (На многијем мјестима гдје се неке ствари могу узети као сигурне, г. Јанковић их узима као »вјероватне« и »врло вјероватне«). Једина замјерка што би се могла учинити је та, што је у овој расправи стил јако збијен, те је теже разумијевати поједине ствари. Иначе српска наука добила је у г. Јанковићу младог, даровитог и спремиог радника и с иравом може много од њега очекивати. Ј. Д-р