SRĐ

577 —

uplašiti, ali, ako misle kod svjetovnaka štogod postići, neka rabe trijezni način pisana, a ne tako — prepotentan! Prije nego zaklučim, zaslužuje progovoriti koju rijec o fV'ltonu — ili kako mi reeemo: podlisku — zadarskoga „Narodnoga Lista''. Tu su se pojavlivali nmogi, koji se dan danas u literaturi nešto broje. Ko je pratio pomnivo u zadne doba taj podlistak biće sreo često imena i dobre radne Ilije Bošnaka, Cvjetiše, Grbavcića, Irsatfy, Jušiea i sad već pokojnoga M. Lukšića, te mnogih drugih. Prije je mladim l,udima bilo dosta zlo, no sada puše mnogo liberalniji i pravicniji vjetar. Duhrovnih 17. VI. 1903. Arsen VVenzelides.*) *) Pravo ime pisca, koji je pod pseudoninom „Ig'notus" pisao u 2. broju ovoga lista „Pregled savremene hrv. kniževnosti", a u 3. kniževni portrait „ l>r. Ante l'resić Paviiić pod pspudonimom: Xemil Em' Arigra.

fjesniStvo. Пјесник. Цио св']ет ce санком блажи, За час с лица неста туге, Свуд тишина глуха влада; Разведре се с чела боре, И нрирода иста спава, А бл'једе му, вехле усне Отпочива с дневног рада. У заносу тихо зборе: Сав св'јет спава, ал' пјеснику »Ето роде — пјесма моја. Сан не склапа трудне очи... То је мога срца чедо Оп при сјају слабе св'јеће У мени је сијевнула Иише... нише... усред ноћи. Када сам ти патње гледб; И трудна му рука мрзне, Нек у њеном светом пламу И уморно т'јело клоне, Српска мисб дивно сија: Али света замисао — Вјера твоја и нада ти Раскида му свјетске споне!... То је сунце, ihto је згрија! Лети мис'о, као муња, Нек ти она буде мелем, Р ијечи сипљу пуне жара, Те но вида ране љуте, Та он роду пјесму пјева, Нек прокрчи, нек расв'јетли Српском роду оду ствара... Будућности твоје путе. Ал' за пјесму плату хоћу Сухо злато, мили роде: Да пропоје брдом твојим Дивна пјесма од слободе!«

Дубровник фебруара 1903.

0.