SRĐ

- 540 —

дила, оде у Трст, док се ту скоро као келнер у Шибенику опет не појави, продавајући узгред унесени духан. Ових сам дана, шта више, чуо, да су ra с неким кријумчарима у граду видјели. Али ја то не вјерујем. Од доба, откада Данка дознаде, да је онсељен, леже ббна у кревет и од тада се више не диже. Ако вам се данас учинило, да је лијепа, преставите, каква је изгледала прије три гОдине.« »11 а је ли збиља немогуће отети је из чељустн смрти?« »По мом мишљењу, сасвим је немогуће«, одговорн љекар, нрипаљујући мирно утрнуту вирђинку. Ми умукосмо и ћутасмо све, док ие стпгосмо у град Послије неколико дана морадох оставити мали град, старога попу, пријатеља љекара, партпју преферанса, па мало доцније и Далмацију. Полагано, као што се то у животу догађа, заборавих и Дапчину историју, кад ме једнога јутра изненади нисмо мог иријатеља, и то управ из К. Оно дословце гласијаше овако: Драги пријатељу! Ви зиате добро, да ја нерадо нишем писма, алп данас не могу ипаче, пошто сам увјерен, да ће Вас у велике занимати. Неки дан ме позваше брзојавно у К., да обдукцирам љешину иекога, који бјеше погинуо, убијен од фипапцијске страже. Чииило ми се, да ћу полудјетп, кад га нађох у Данчиној соби, и у њему препознадох Данчиног љубазника. Он долажаше из Босне су иеколико товара духана и западе не • срећом на"финаиеијску стражу на неколико корачаја од Данчиног етана. Oii се оприје са својпм друговима, оружаном руком. Измијенише неколико фишека; један стражар и један коњ допадоше смртних рана, Док он остаде мртав на мјесту. Пуцатања прену тежаке и малу кућу, коју сте са мпом заједно посјетили, док Данка 'Сретно и одрјешпто заиовиједи, да пренесу мртваца(?!) у њезину собу. Тежаци и стара Марта приповиједају, да пе трену нити прозбори ријечи, кад га видје, него да се само »чудновато« смијаше. Она нас замоли — приповиједаху ми људи — да се удаљимо, и да је с њим на саму до у јутру оставимо. Кад се послије неколико сахати повратисмо у собу, опазисмо да се преставила, као анђелак.