SRĐ

— 646 —

Полемичар. (Зола није био њежан за сиоје савременике. Ево лннија за које се није бијао да нх нанише о Виктору Игу, онда кад је велики нјесник бно нред#1ет једнодушног обожаиања, нсколико година нрнје нјесннкове снрти). Виктор Иго. Буним се што су на олтару овога човјека подавили све остале пјеснике, и Мисеа, и Ламартниа. Шатобријан, чији је он син, само је још клупица нод његовим ногама. Што се Балзака тиче, он изазива на смијех Игове побожне присталице. Виктор Иго, и то је доста. Он оличава све. Посвећују га за великог пјесника, великог драмског писца, великог романтичара, великог критичара, или, боље рећи, да^е му се цијело једно стољеће одозго до дпа, на широко и на дугачко; он би био, он сам, деветнаесги внјек. Не шалим се, ја изиооим у кратко једио постојеће мишљеље. Ево! баш иред овом огромношћу, моје се поштовање губи. Бише волим проћи за човјека рђава срца а остати човјек здрава разума. Ако ме когод, кроз дваестак година, буде читао, не ћу да прсне у смијех. А послије, нек изумру пријатељства, обзири, осјећаји, нек изумру наше гордости н наше славе, само нека нстине буде! Ничега пема осим истиие. Ипак треба к њој ићи, идући преко својих, и кроз смрт свију оних које је човјек волио.

Виктор Иго, човјек вијека! Виктор Иго мислилац, фило соф, зналац вијека! и то у тренутку као је издао l' Лпе*), овај невјеројатан галиматијас, који је као добијена оклада против нашег фрапцуског генија! Али, у истини, у пајгорим епохама наше књшкевности, у језграма рамбујскога замка, у перифразама дидактичке школе, пикад, никад, разумијете ли! није човјек родио смијеншије ии бескорисније дјело. Шта ћу! ја цијепам погодбу, ја уздигнутим гласом говорим оно о чем се цијели свијет задовољава да шапућући мисли.

*) L' Апе (шагарац), једна веома крнтикована Игова пјесма.