SRĐ

713

Старост дође и донесе Красе ине; Мутне очи, борно лице И сједине . . .

А у срцу љубав пуста Споро гине Као уздах, у ноћима Мјесечине.

1903.

Јунија.

С м о р а.

Ликуј, ликуј, просто нек ти, Јер си прави соко јунак! Кренуо си срце моје, То не бјеше посб лак! Дан за даном губио се, Смјењивао тавну ноћ, Млад за л'јепим кушао је На мом срцу своју моћ. Ал' joui нико, благо мени, Не разбукта огањ свет, Док ти стиже . . . твој разговор И очију твојих сјет! Неста мира, срце прену И кроз пјесму даде глас, Мисб клону, али рече: Да си мени живот вас! Збогом момче! . . . Побјећи ћу, Нек ме носи вала крет! По њима ти поздрав шаљем: Мој соколе, идем мр'јет!«

Јуннја,

т