SRĐ

— 809 —

50

Краснухин се завали у наслоњачу и, заклопивши очи, потоне у размишљању о теми. Чује како жена папучама кло-_ поће, и туче угаљ за самовар. Она као да се није још потпуно нробудила, јер јој нож и . поклопац често падају из рука. До мало чује се шум самовара и ocjeka мирис печеног меса. — 'i Жена све једнако туче угаљ и лупа око пећи заслоном, клијештима и вратима. На један пут, Краснухин се стресе, поплашено отвори очи и стане мирисати ваздух. — Боже мој. угаљ! — повиче он, мрштећи лице као мученик. — Угаљ! Та несносна жена има намјеру да ме загуши! Та реците, за име божије, је ли могуће писати у таквим околностима? Он отрчи у кухињу и трагично се развиче. Кад му је, послије кратког времена, жена полако, на прстима, донијела чашу чаја, он је као и прије сједио у наслоњачи, са затвореним очима, задубен у своју тему. Био је непомичан, лако је нграо са два прста по челу и претварао се да не чује да му је ту жена... На лицу му је, као и прије, израз увријеђене невиности. Као дјевојчица којој су даровали скупоцјену лепезу, он, прије него што ће нагшсати натпис, дуго кокетује са самим собом, превија се, пренемаже . .. Стиска чело, грчи се, купи под наслоњачу ноге као да га боле, или њежно жмури као мачак на дивану... Најпослије, колебајући се, пружи руку к мастионици и, с изразом као да потписује смртну осуду, напише натпис ... — Мама, дај ми воде! — чује он глас сина. — Пссс!... на то ће мати. — Отац пише! Пссс .... Отац иише брзо брзо, без поправљања, Једва успије да преврне страницу. Кипови и слике знаменитих књижевника гледају како му перо лети и, регби, мисле: »Ала си се, брате, добро наоштрио!« — Пссс! — шкриии перо. — Пссс! — веле књижевници кад задрхте заједно са столом од ударца кољеном. На један пут, Краснухин се протегне, испусти перо и стане прислушкввати... Чује једнако монотони шапат...