SRĐ

— 827 —

„МАЛА СЕЦЕСИЈА". — Д. Т>. Омчикус. Био је дошао да се лијечи. Изгледао је сатрвен и сломљен, као да ће до неколико дана издахнути, па ипак, поред свега тога, његово се лице често смијешило, а његове су очи јасно и бистро говориле, да he још дуго и дуго свијетло дана гледати. Пуки је случај хтио да се свакога дана на истим мјестима састајемо, а поврх свега у вече, у гостионици, гдје Орзо увидјесмо да се у многом чему слажемо, а поврх свега да се разумијемо. Не прође дуго и ми постадосмо пријатељи, те се почесмо повјеравати један другоме. У дну његове душе био је мистицизам, главна _ његова црта била је неодлучност ^ — слабост тијела која бијаше захватила потпуно дух. У осталом, он је био веома образован (био је доктор права) а уз то богат човјек. — Ја не знам што ће са мном бити, говораше ми често, али предосјећам да ћу наопако свршити ... Да, има неких појава у животу које само осјећај разумије... разум и ријечи ту ништа не вриједе! Послије ове изјаве, падаше у свој обични мистицизам, те ми приповиједаше како се једне вечери бијаше без икаква узрока ужасно препао; затим, како по мјесечини не може никако да спава, макар била соба су стотину врата и прозора затворена; па онда, једне вечери, приповиједаше о вјетру. — Његово звиждање, говораше он, није онако... и без смисла; то су гласови по којима се човјек може разумјети с природом. У осталом, то није само моје мишљење; лорд Бајрон и Мопасан су се дуго с вјетровима разговарали, а Шекспир у »Хамлету« изричито каже: >Е, Хорације, догађа се у природи много шта, само да су наше уши и наше очи тако добре па да видимо и да чујемо« .... Ја га посматрах запрепашћен. — Ах, додаде он, ти у то не вјерујеш и мислиш да је све онако ... случај! Ти мислиш да је и то случај што мала сецесија у ово доба, погледај, овуда пролази, И показа ми три женске прилике које се жураху.