SRĐ

— 1059 —

X. Исти, Попова. * ' Попова (удази с ииштољима): Ево пиштоља! Но прије него ћемо se бити, изволите ми показати како се пуца. Ја ни јеједан пут у животу нијесам држала ииштоља у рукама. Лука: Спаси Господи и помилуј! Идем потражити баштована и кочијаша! Откуда се та напаст натоварила на нашу главу?! (Оде). Смирнов (разгледа пиштоље): Видите ли, иостоји неколико врста пиштоља. Имају специјално двојни пиштољи Мортимерови, капсолни. А ово су у Вас пиштољи системе Шмита и Весона с екстрактором централнога боја. Прекрасни пиштољи! Цијена је таким најмање 90 рубаља за riap... Револвер се мора држати овако .... (На страну). Оне очи! Очаравајућа жена! Попова: Овако? Смирнов: Да, овако... Затим нодигнете ороз... ево овако, нишаните... Главу малко натраг! Исиравите руку као што треба!... Ево овако... Затим тим прстом додирнете то парче, и више ништа. Само је главно правило: не падати у ватру и нишанити не хитајући. Старајте се, да Вам не дрхтне рука. Попова: Добро... У собама је неугодно препуцавати се, хајдемо у врт. Смирнов: Хајдемо. Само Вам кажем, да ћу стријељати У ваздух. Попова: Само је још то фалило! А зашто? Смирнор: Зато... зато... То је моја ствар зашто. Попова: Ви сте се поплашили! Је ли? А-а-а... Не, господине, не измотавајте се... Хајдете за мном! Ја се не ћу смирити, док Вам не иробијем чело, које тако мрзим. Поилашили се? Смирнов: Да, поплашио се. Попова: Лажете! Зашто се не ћете тући? Смирнов: Зато што... зато iiito Ви... допадате ми се. Попова (пакосно се засмије): Ја му се допадам! Он смије говорити да му се ја допадам! (Показује врата). Можете...