SRĐ
— 1041 —
zbija i ima; nešto je pisao i meni o tome. U ostalom nije on kakva lutka; reći će on kamo želi ići i s kime. — Oh da, prosječe ga kao guja gospođa, reći će on, ali u toliko, ko mu stoji uvijek o boku, ko mu govori o Passo di Rovese,-ko traži svaki način da ga otrgne od mene? Eh, znam ja zašto? Dva su razloga. Jedan je ovaj: da me Vaša gospođa snaha a moja zaova nije mogla nikada trpjeti ni kada me jadni Cortis vjencao. Po noj, on se bio odveć ponizio. Osim toga ima drugi razlog, što se ne tiće Tarkvinije. Ovo je nežniji razlog što ću ga kazati samo u krajnem slučaju, ako se baš bude htjelo apsolutno odvesti Danijela u Passo di Rovese. Tada ću ga pak reći na naćin da ga dozna i Danijel. Ako bude bruke, nije mi stalo, ali ćemo tada vidjeti hoće li Danijel poći. Boje li se sablazni? Neka mi obećaju... — Ali što? ali kako? presječe je Lao. Ali što je ta bruka? Što hoćete da rečete? — U skrajnem slučaju, velim Vam opet. U skrajnem slučaju" ću ga reći. — Ali kakav skrajni slučaj! reče konte s olujom u očima i na čelu. Kakav skrajni slučaj! Pretpostavite da je slučaj skrajan. Ako su rekli da će učiniti tako, učiniće, budite mirna. Ne će odista pitati u Vas dopust, znate. Grospođa Cortis se ugrize za usnicu; nasmije se i reče polako, s afektovanom milinom: — A draga Jelena koja toliko želi da učini tako, ne će li pitati dopust u gospodina senatora di Santa Giulia? Konte Ladislav ghevno izvrnu glavu i prsi, promotri za čas gospođu stisnutim očima pa skoči na noge i pruživši lijevu ruku, i upirući kažiprstom put vrata, reče strahovitom mirnoćom: — Izvolite. — Oh idem, ideml dočeka Cortisovica, ustajući. Idem, jer mi je već drago otići. U ostalom, gospodin će joj senator dati dopust, jer čine da mu moj sin plaća dugove Konte Ladislav lioćaše da je ščepa i da je odvuče izvan sobe, kada se vrata otvoriše i ucte Jelena koja, videći svoju tetku, osta za čas zabezeknuta. — Pusti je proći! zagrmi konte.