SRĐ

941 —

— Nemam vremena ni vo}e, гебе on, da uzalud trošim riječi. Imam nešto da vam predložim. — Komu? гебе barun. — Obojici. Neko što ne će da bude imenovan, prepravan je pod nekim uvjetima uzeti na sebe dug baruna di Santa Giulia prama — Ne dodijevajte mi! poviče senator. To je čejade moja punica, i ja molim đavola da je odnese. Ne dodijevajte mil l.Aitito hitnu cigar na tle. -— Za svoje dugove mislim se ja! rece. Cortis je toga dana bio za cudo ustrpjiv. — Vaša punica ne ulazi, odgovori. — A onda? usklikne barun, ne može biti, ali ако je ono drugo ništo .... — Mir! planu Cortis spuštajući dvije velike šake na pisaći sto. — Treba da znate, poce tihim, vriještećim glasom barun, pregnut prama nemu, treba da znate, a j... mi se da cuje i ovaj gospodin, da ja imam dugova, mnogo dugova, ali da hoću da budem deset, sto, tisuću puta plemenitiji od Vaše vrlo plemenite, vrlo čiste gospode Carre, od Vaše prekreposne gospođe tetke i preblagorodnog gospodina joj djevera, koji su mi bez рб muke đali nekoga koji u istinu vrijedi mnogo više od nih a i od mene, ako hoćete, pak su docnije branili malo novaca noktima i zubima, nijesu mi ih dali u casu nužde, išprdali su se sa mnom, nagovorili su ono ćejade da slaže, mislim prvi put u svom životu, pa sada, kada se boje za svoje ime, za svoj glas od poštene 1 veledušne cejadi, sada mi ih sami nude. — Ali što nude! rece Cojtis. — A sada, nastavi barun ne obzirući se, sada ja kažem: ne! Cortis odmahne umorno i dosadno, pa odgovori gotovo ispod glasa: — Zaluđu je. Niko Vam od kuće Carre ne nudi ništa. Barun sleže ramenima. — Eh, sveti Bože! reće. Ko hoćete da — Ne tražite. Neko, što ga ja ne ću nikada imenovati, neko, što Vam nije ni svoj, ni prijate|.