SRĐ

- 37 -

слово божије како ваља проповиједао. То нам писмо показује како Хус није ништа знао увијати у кучине, већ отворено бранити и шибати. Не можемо све догађаје, ноји се у Прагу одиграше међу Хусом и његовим старјешинама, оппшрно приказати. Ми ћемо се само на главнијим тачкама Хусова живота и рада задржати, али се надамо, да fee и то бити доста, да српски читалац упозна тога знаменитога Чеха. Нужно је сада обратити мало пажње и на друге прилике у Европи. Видјели смо, како је на Виклифа непријатно утјецао раскол, који ниче у католичкој цркви на западу 1378. год. Тај раскол још није био изравнан. Католички свијет није знао од двају папа који је прави, јер оба тврђаху за себе, да су прави насљедници св. Петра. Француска у мају мјесецу године 1408. одрече се обојице и позва остале државе у Европи, да и оне то исто учине. У то вријеме сјеђаше на краљевском чешком пријестолу Вацлав IV., син славнога Карла IV. Баш у то вријеме почеше се европски владарп међу собом препирати, ко има право, да носи назив римскога цара. Неки тврде, да Вацлав IV. није имао самосталне воље, да је био бурне нарави и да се поводио за тренутним околностима; даље, био је наклоњен насилништву, а позније се одао и пијанству. Не знамо у колико је то све истина, али бисмо рекли, да је Вацлав IV. био за своје вријеме просвијећен владар и да је био доста праведан према чешком народу. За Чехе није у то вријеме била мала добит, што Вацлав IV. не бијаше онаки религиозни занесењак и проселит као његов брат, превртљиви краљ Сигисмунд. Кад се појавило питање, ко ће носити назив римскога императора, потакло је славољубље и Вацлава IV., па је и он почео радити, не би ли титулу императорску како себи ирисвојио. Али како носилац те титуле мора бити правовјеран католик и своје земље мора чувати од сваке јеретичке наказе, то и Вацлав IV. устаде да ишчисги из Чешке Виклифизам, који већ неколико година освајаше све више земљишта. Сам Вацлав на томе је радио, да се донесе она забрана од 20. маја 1408., којом се хтјело стати на пут сваком даљем усвајању и заштићивању Виклифових начела. Све што је Прашки надби-